16.06.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Turizam i kockanje

Dimitrije Boarov: Turizam i kockanje
Dugo sam bio skeptičan prema tezi mog prijatelja da je za Srbiju i njenu nezaposlenost jedini spas u razvoju turizma.

Tu tezu on uvek potkrepljuje sa nekoliko osnovnih argumenata: to je grana koja zapošljava mnogo niskokvalifikovane radne snage; investicije u smeštajne i uslužne kapacitete su relativno jeftine; prirodni resursi i istorijsko nasleđe za razvoj turizma kod nas su mnogobrojni i uglavnom neiskorišćeni; Srbija je blizu razvijenih evropskih zemalja iz kojih kreće na putovanja najviše turista, a istovremeno je i dalje prepuna divljine koju urbani ljudi navodno traže za odmor; imamo toliko pi-ar agencija i znamo dobro da lažemo, pa bi i turistička propaganda mogla biti efikasna; kod nas može dobro da se jede, a i zakon o zabrani pušenja u javnim prostorima praktično se ne sprovodi, itd.

Ja sam se opirao argumentima ovog prijatelja uglavnom tvrdnjama da nam je saobraćajna infrastruktura prilično nerazvijena; da su nam hoteli i svratišta prilično zapušteni; da nam je cela zemlja prljava i neuređena; da posle poslednjih balkanskih ratova imamo loš ugled u svetu, naročito u pogledu standarda bezbednosti i zaštite od razbojnika i džeparoša svake vrste, itd. Glavnu poentu tog mog opiranja činilo je mišljenje da smo toliko siromašni da nemamo vremena i strpljenja da razvijamo neku privrednu granu koja je niskoakumulativna i koja u suštini sporo vraća novac.

Tim diskusijama o značaju turizma za budući ekonomski razvoj Srbije, kao što to kod nas obično biva, nedostajali su precizni podaci. Zato sam se obradovao kada sam u nekim našim novinama pre nekoliko sedmica primetio tekst o razvoju turizma u Srbiji pod naslovom “Privredna grana koja brzo raste”. Nažalost, u nadnaslovu je pisalo da su ostvareni izuzetni rezultati poslovanja u srpskom turizmu – 2015. godine, a da podaci za 2016. godinu još nisu sređeni?! No, i bajati podaci o razvoju našeg turizma pre dve godine otkrivaju nekoliko zanimljivih stvari koje su i dalje sigurno aktuelne.

Dakle, od 2,5 milijardi dolara, koliko je Srbija zaradila od turizma, prema podacima koje je izneo Aleksandar Denda, savetnik u Ministarstvu trgovine i turizma Vlade Srbije – čak petina (20 odsto) ostvarena je kockanjem stranaca u našim kockarnicama. Prema njegovim rečima, u Srbiju dolaze Turci, Arapi, Izraelci, Iranci i građani drugih zemalja u kojima je kockanje zabranjeno – da se ovde zabave i tim oblikom “finansijske rekreacije”, pa otuda treba razvijati mrežu rizort hotela kod kojih se ponešto može zaigrati i u kazinu.

Ukoliko je promet u našim kockarnicama doista dosegao iznos od oko 500 miliona dolara, onda je kockanje respektabilna grana u pogledu doprinosa domaćem bruto proizvodu. Pošto nemam podatke o prometu u mnogobrojnim kladionicama, mogu samo da nagađam da li se u kockanju i klađenju producira deo domaćeg BDP-a veći od onog koji se dostigne u nekim drugim tradicionalnim privrednim granama (građevinarstvu, na primer). Istina, i pri kockanju i pri klađenju mi nikad ne znamo da li su prijavljeni podaci stvarni odraz “igre” za stolovima optočenim zelenom čojom ili je reč o nekom obliku “pranja novca” (što ne treba bezrezervno isključivati).

Turizam je, prema podacima koje je naveo Denda, već 2015. godine Srbiji doneoukupno 275 milijardi dinara ili 6,44 odsto tadašnjeg BDP-a, dok je za prošlu godinu očekivan turistički promet od 326 milijardi dinara ili 7,88 odsto ostvarenog prošlogodišnjeg BDP-a. Za ovu, 2017. godinu, procenjuje se i planira prihod od turizma 386 milijardi dinara, što bi moglo preskočiti učešće u BDP-u Srbije od devet odsto.

Kad se pogledaju nešto sređeniji podaci o broju zaposlenih u našem turizmu – vidi se da je taj broj između 2015. i 2016. godine povećan sa 81.610 na 87.244, što je svakako pristojan porast u našim uslovima. Tim pre što je naš turizam, nažalost, poznat po značajnoj “sivoj zoni” i velikom učešću angažovane radne snage koja nije prijavljena socijalnim i zdravstvenim fondovima.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji Dimitrije Boarov: Novo razmatranje o Jugoslaviji

    Iako je praktično nestala još pre 27 godina, Jugoslavija očigledno ponovo provocira istraživanja i izjašnjavanja u Srbiji.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak Dimitrije Boarov: Kako iskoristiti svetski oporavak

    U poslednjem, novembarskom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) skreće se pažnja na činjenicu da najnoviji MMF-ov pregled svetskih ekonomskih kretanja donosi za iduću godinu niz optimističnih poruka i pozitivnih iznenađenja – to jest, da globalna ekonomija hvata zalet i da oporavak ide željenim pravcem i intenzitetom, stimulisan investicijama, trgovinom i industrijskom proizvodnjom.

  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja Vladimir Gligorov: Kineska i ruska ulaganja

    Zemlje koje imaju suficite u razmeni sa svetom moraju da ih ulože u inostranstvu. Zašto ne kod kuće? To nije pitanje lišeno smisla, ali onda naravno ne bi bilo tih suficita.

  • Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda Dimitrije Boarov: Koliko je nastradala poljoprivreda

    Nakon ovogodišnje strahovite suše bilo je jesenas različitih procena o visini štete koju je pretrpela naša poljoprivreda.

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw