17.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Turske opomene

Dimitrije Boarov: Turske opomene
Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

Pogledajte samo ovih nekoliko podataka o finansijskom strmoglavu turske države ove godine: ukupan pad vrednosti lire 40 odsto, pad berze 17 odsto, pad cene akcija 40 odsto, skok kamata na zaduživanje države u lirama na 18 odsto (u dolarima na sedam odsto), inflacija 16 odsto, itd. Pošto je turska privreda 6-7. u Evropi po BDP-u, a 16-17. u svetu, turska finansijska kriza dobila je i evropski i svetski odjek – padaju cene akcija, a najviše strepe najveći poverioci Turske, banke iz Italije, Španije i Francuske.

Istina, početkom ove sedmice turska centralna banka pokrenula je paket hitnih protivmera za upumpavanje likvidnosti u finansijski sistem zemlje, te je drastično smanjila stope obaveznih rezervi kod poslovnih banaka (sa efektom većim od 10 milijardi dolara), što je izazvalo blagi oporavak turske lire (sa kursa od 7,24 na 6,5 lira za dolar). No, to su berzanske oscilacije i privremene mere, a šta će se događati u budućnosti sa zemljom koja je u prvoj deceniji 21. veka bila najbrže rastuća privreda u Evropi, videćemo. Još prošle godine, uprkos posledicama državnog udara i političkih viraža predsednika Turske, privreda ove zemlje je imala stopu rasta BDP-a između 5,5 i šest odsto (prema turskim izvorima). Očigledno se nešto događalo ne samo u vrhunskim svetskim političkim igrama nego i u unutrašnjoj ekonomskoj politici Turske, što je prevazilazilo njene snage, a sada je sve to došlo na naplatu. Glavni indikator da Turska ekonomija “škripi” je visoka stopa inflacije.

Ne znam zašto, ali povodom loših vesti o ekonomskim prilikama u Turskoj setio sam se da je inflacija 1974. godine srušila “pukovničku diktaturu” u Grčkoj posle sedmogodišnje vladavine Jorgosa Papadopulosa, Patakosa i drugih oficira (Papadopulos je u jednom trenutku bio i predsednik, i premijer, i višestruki ministar Grčke). Inflacija je, dakle, tada oborila jedan desničarski autoritarni režim koji je spolja izgledao sasvim solidno i imao potajnu podršku američke CIA. Istina, vremena su se promenila. Mnogi diktatori su naučili da s inflacijom nema šale i da u zemljama koje krenu putem “štampane potrošnje” zakonito mora biti povećana represija – inače vlast pada. To znamo i mi u Srbiji, to jest oni koji se sećaju devedesetih godina prošlog veka.

Aktuelnim turskim i starim grčkim slučajevima ovde se bavimo najviše zbog toga da ukažemo da spoj pogrešnih spoljnopolitičkih poteza i domaćih populističkih mera često može da upropasti godine napora da se neka zemlja unapredi i uhvati brži razvojni korak. To bi srpska politička elita morala imati na umu, posebno kada su u pitanju “dobrosusedski odnosi” sa okolnim državama. Ne može se “za jedan trenutak (nacionalističke) radosti” reskirati hiljadu dana ekonomske žalosti.

Već sam nekoliko puta na ovom mestu pisao da se stiče utisak da Srbija ne može da izađe iz vrzinog kola svađa s nekadašnjim jugoslovenskim republikama, a sada nezavisnim državama, i da se stalno održava i podstiče utisak da Srbi pate i u Hrvatskoj, i u BiH, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, a o Kosovu da i ne govorimo. Navodno, nije im bolje ni u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali se o tome zbog “državnih interesa” ne govori. Pa hajde malo, zbog tih “državnih interesa”, da smanjimo i priču o “srpskim patnjama” i u državama stvorenim na ex-Ju prostoru. Sa susedima, uzgred budi rečeno, imamo trgovinski suficit od dve milijarde evra.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side