17.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Turske opomene

Dimitrije Boarov: Turske opomene
Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

Pogledajte samo ovih nekoliko podataka o finansijskom strmoglavu turske države ove godine: ukupan pad vrednosti lire 40 odsto, pad berze 17 odsto, pad cene akcija 40 odsto, skok kamata na zaduživanje države u lirama na 18 odsto (u dolarima na sedam odsto), inflacija 16 odsto, itd. Pošto je turska privreda 6-7. u Evropi po BDP-u, a 16-17. u svetu, turska finansijska kriza dobila je i evropski i svetski odjek – padaju cene akcija, a najviše strepe najveći poverioci Turske, banke iz Italije, Španije i Francuske.

Istina, početkom ove sedmice turska centralna banka pokrenula je paket hitnih protivmera za upumpavanje likvidnosti u finansijski sistem zemlje, te je drastično smanjila stope obaveznih rezervi kod poslovnih banaka (sa efektom većim od 10 milijardi dolara), što je izazvalo blagi oporavak turske lire (sa kursa od 7,24 na 6,5 lira za dolar). No, to su berzanske oscilacije i privremene mere, a šta će se događati u budućnosti sa zemljom koja je u prvoj deceniji 21. veka bila najbrže rastuća privreda u Evropi, videćemo. Još prošle godine, uprkos posledicama državnog udara i političkih viraža predsednika Turske, privreda ove zemlje je imala stopu rasta BDP-a između 5,5 i šest odsto (prema turskim izvorima). Očigledno se nešto događalo ne samo u vrhunskim svetskim političkim igrama nego i u unutrašnjoj ekonomskoj politici Turske, što je prevazilazilo njene snage, a sada je sve to došlo na naplatu. Glavni indikator da Turska ekonomija “škripi” je visoka stopa inflacije.

Ne znam zašto, ali povodom loših vesti o ekonomskim prilikama u Turskoj setio sam se da je inflacija 1974. godine srušila “pukovničku diktaturu” u Grčkoj posle sedmogodišnje vladavine Jorgosa Papadopulosa, Patakosa i drugih oficira (Papadopulos je u jednom trenutku bio i predsednik, i premijer, i višestruki ministar Grčke). Inflacija je, dakle, tada oborila jedan desničarski autoritarni režim koji je spolja izgledao sasvim solidno i imao potajnu podršku američke CIA. Istina, vremena su se promenila. Mnogi diktatori su naučili da s inflacijom nema šale i da u zemljama koje krenu putem “štampane potrošnje” zakonito mora biti povećana represija – inače vlast pada. To znamo i mi u Srbiji, to jest oni koji se sećaju devedesetih godina prošlog veka.

Aktuelnim turskim i starim grčkim slučajevima ovde se bavimo najviše zbog toga da ukažemo da spoj pogrešnih spoljnopolitičkih poteza i domaćih populističkih mera često može da upropasti godine napora da se neka zemlja unapredi i uhvati brži razvojni korak. To bi srpska politička elita morala imati na umu, posebno kada su u pitanju “dobrosusedski odnosi” sa okolnim državama. Ne može se “za jedan trenutak (nacionalističke) radosti” reskirati hiljadu dana ekonomske žalosti.

Već sam nekoliko puta na ovom mestu pisao da se stiče utisak da Srbija ne može da izađe iz vrzinog kola svađa s nekadašnjim jugoslovenskim republikama, a sada nezavisnim državama, i da se stalno održava i podstiče utisak da Srbi pate i u Hrvatskoj, i u BiH, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, a o Kosovu da i ne govorimo. Navodno, nije im bolje ni u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali se o tome zbog “državnih interesa” ne govori. Pa hajde malo, zbog tih “državnih interesa”, da smanjimo i priču o “srpskim patnjama” i u državama stvorenim na ex-Ju prostoru. Sa susedima, uzgred budi rečeno, imamo trgovinski suficit od dve milijarde evra.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side