17.08.2018 Beograd

Dimitrije Boarov: Turske opomene

Dimitrije Boarov: Turske opomene
Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

Pogledajte samo ovih nekoliko podataka o finansijskom strmoglavu turske države ove godine: ukupan pad vrednosti lire 40 odsto, pad berze 17 odsto, pad cene akcija 40 odsto, skok kamata na zaduživanje države u lirama na 18 odsto (u dolarima na sedam odsto), inflacija 16 odsto, itd. Pošto je turska privreda 6-7. u Evropi po BDP-u, a 16-17. u svetu, turska finansijska kriza dobila je i evropski i svetski odjek – padaju cene akcija, a najviše strepe najveći poverioci Turske, banke iz Italije, Španije i Francuske.

Istina, početkom ove sedmice turska centralna banka pokrenula je paket hitnih protivmera za upumpavanje likvidnosti u finansijski sistem zemlje, te je drastično smanjila stope obaveznih rezervi kod poslovnih banaka (sa efektom većim od 10 milijardi dolara), što je izazvalo blagi oporavak turske lire (sa kursa od 7,24 na 6,5 lira za dolar). No, to su berzanske oscilacije i privremene mere, a šta će se događati u budućnosti sa zemljom koja je u prvoj deceniji 21. veka bila najbrže rastuća privreda u Evropi, videćemo. Još prošle godine, uprkos posledicama državnog udara i političkih viraža predsednika Turske, privreda ove zemlje je imala stopu rasta BDP-a između 5,5 i šest odsto (prema turskim izvorima). Očigledno se nešto događalo ne samo u vrhunskim svetskim političkim igrama nego i u unutrašnjoj ekonomskoj politici Turske, što je prevazilazilo njene snage, a sada je sve to došlo na naplatu. Glavni indikator da Turska ekonomija “škripi” je visoka stopa inflacije.

Ne znam zašto, ali povodom loših vesti o ekonomskim prilikama u Turskoj setio sam se da je inflacija 1974. godine srušila “pukovničku diktaturu” u Grčkoj posle sedmogodišnje vladavine Jorgosa Papadopulosa, Patakosa i drugih oficira (Papadopulos je u jednom trenutku bio i predsednik, i premijer, i višestruki ministar Grčke). Inflacija je, dakle, tada oborila jedan desničarski autoritarni režim koji je spolja izgledao sasvim solidno i imao potajnu podršku američke CIA. Istina, vremena su se promenila. Mnogi diktatori su naučili da s inflacijom nema šale i da u zemljama koje krenu putem “štampane potrošnje” zakonito mora biti povećana represija – inače vlast pada. To znamo i mi u Srbiji, to jest oni koji se sećaju devedesetih godina prošlog veka.

Aktuelnim turskim i starim grčkim slučajevima ovde se bavimo najviše zbog toga da ukažemo da spoj pogrešnih spoljnopolitičkih poteza i domaćih populističkih mera često može da upropasti godine napora da se neka zemlja unapredi i uhvati brži razvojni korak. To bi srpska politička elita morala imati na umu, posebno kada su u pitanju “dobrosusedski odnosi” sa okolnim državama. Ne može se “za jedan trenutak (nacionalističke) radosti” reskirati hiljadu dana ekonomske žalosti.

Već sam nekoliko puta na ovom mestu pisao da se stiče utisak da Srbija ne može da izađe iz vrzinog kola svađa s nekadašnjim jugoslovenskim republikama, a sada nezavisnim državama, i da se stalno održava i podstiče utisak da Srbi pate i u Hrvatskoj, i u BiH, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, a o Kosovu da i ne govorimo. Navodno, nije im bolje ni u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali se o tome zbog “državnih interesa” ne govori. Pa hajde malo, zbog tih “državnih interesa”, da smanjimo i priču o “srpskim patnjama” i u državama stvorenim na ex-Ju prostoru. Sa susedima, uzgred budi rečeno, imamo trgovinski suficit od dve milijarde evra.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side