18.07.2014 Beograd

Dimitrije Boarov: U potrazi za izgubljenim vremenom

Dimitrije Boarov: U potrazi za izgubljenim vremenom
Ostavka simpatičnog odlikaša sa američkog Jejla i savesnog početnika u poznatoj konsultantskoj firmi Mekinzi, srpskog ministra finansija Lazara Krstića – nije neočekivana.

Još u danima „rekonstruisane“ Dačićeve vlade videlo se da on nema minimum autonomnosti i maksimum autoriteta u vladama u kojima je zauzeo mesto na kojem se te dve osobine podrazumevaju u svakoj državi, a posebno u onima koje imaju velike finansijske probleme.

Zbog toga se posle poslednjih, vanrednih parlamentarnih izbora i raširio glas da će novi ministar finansija biti Dušan Vujović, čovek sa daleko više životnog i stručnog iskustva i sa daleko manje razloga da slepo sluša „jakog premijera“, onoga koga bi trebalo temeljnije da nauči šta su to javne finansije i do koje se mere one mogu, a preko koje se ne mogu voditi isključivo tekućim političkim razlozima.

Mi ne znamo zašto se pokušalo sa Krstićem i zašto je Aleksandar Vučić mislio da je potrebno da on sam, birajući jednu toliko neiskusnu i „zavisnu ličnost“ za šefa državne kase, praktično preuzme svu odgovornost za „bolne finansijske rezove“ za koje je odavno jasno da neizbežno slede Srbiji.

A s tim rezovima se potom oklevalo, a i dalje se okleva, dok u međuvremenu nije učinjeno praktično ništa bar na planu strogosti prema sivoj ekonomiji i poreskom izbegavanju (evaziji) po celoj vertikali poreskih obveznika. A nije zaustavljena ni nerazumna „politika masovnih izuzetaka“ koja je obesmislila i ono malo poteza koji su preduzimani.

Na primer, čak i kada je uveden „solidarni porez“ na mesečne plate veće od 80.000 dinara, ta mera nije bila sprovedena u Elektroprivredi Srbije, jer ni Vučić, ni tadašnja ministarka energetike Mihajlovićeva, ni cela vladajuća koalicija – nisu imali snage i veštine, a verovatno ni nekog drugog interesa, da takav rez nametnu jednom vitalnom infrastrukturnom sistemu u kojem bi neki čak i „beli štrajk“ izazvao veliki potres u državi.

Pa ne samo da država tamo nije mogla ništa da sakupi za državnu kasu iz „solidarnosti“ sa slabo plaćenim javnim sektorom, nego je čak dozvolila i neke čudne „pozajmice“ zaposlenima, koje se nikada do sada nisu vraćale. Slično je bilo i sa odobravanjem „kvota“ za državne garancije u budžetu za 2014. godinu i u nizu drugih slučajeva.

Ono što je Krstić naveo kao razloge svoje demisije – da mu se ne odobrava smanjenje penzija za 20 odsto, smanjenje plata kod državnih uposlenika za 15 odsto, otpuštanje 160.000 onih koji rade kao državni nameštenici ili stalni honorarci i poskupljenje struje za 30 odsto – samo je plod „kompjuterske simulacije“ efekata potrebnih za hvatanje koraka u trogodišnjoj fiskalnoj konsolidaciji. Ili je to, kako neki misle, samo taktičko naduvavanje rezova kako bi se na jesen „smanjeni“ udari na džepove sirotinje prikazali kao uspeh vlade.

Ta „aritmetika“ samo pokazuje kakav je „saldo neuspeha“ prethodnih vlada Srbije, pa i ovih u poslednje dve godine, da pokrenu privredu i investicije – i u suštini samo pokazuje jednu kontinuiranu defanzivu – da se odbrani i zatečena generalna spoljnopolitička orijentacija, i zatečen sistem institucija u zemlji, i zatečeni odnos socijalnih snaga. Zato neki naši ekonomisti i smatraju da se još ne vidi ni kontura neke „nove ekonomske politike“ Srbije.

Dakako, lako je pametovati „sa strane“ i igrati se platama, penzijama i poslom nekih drugih ljudi, a teško je svima njima objasniti šta se želi „nužnim bolnim merama“. Da li se želi „jaka država“ ili država zaposlenih i bezbednih ljudi; šta znači ambicija „regionalnog liderstva“ kod jedne države pred bankrotstvom; zašto svaki koalicioni partner u Srbiji mora imati neki „valov“ u nekom javnom preduzeću, a vladajuća stranka smeštati na stotine svojih miljenika i miljenica u diplomatiju i među licencirane notare; da li se želi da predsednik i predsednikovica države grade crkve, peku rakiju i posećuju svetske sahrane i promocije novih vlasti u svakom kutku planete, itd.

Moramo sačekati da novi ministar Dušan Vujović sačini svoj paket hitnih mera, povezan ne samo sa ciljem „uravnoteženja“ državnih prihoda i troškova, nego i sa nekim ciljevima ekonomske politike koji bi se mogli proceniti kao ostvarivi, jer se jesen Srbije približava velikom brzinom.

autor: Dimitrije Boarov izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 18.07.2014, 09:59h makijaveli (3)

    Sta reci, nego kao i uvek pohvaliti lucidan tekst autora. Mozda samo jos dodati, da ova vlast kao i predhodne, nemaju nameru demontirati `parazitski sistem` koji ih ustvari i odrzava na vlasti. A to su gomile kojekakvih menadjera, savetnika, PIAROVA,vozaca, pisara, Agencija za sve i svasta, propalih drxavnih firmi , komunalni sistemi koji su sami sebi svrha itd.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side