23.08.2019 Beograd

Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno
Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

To je zapravo metafora čitave tranzicije u Srbiji – štošta je učinjeno “po sredini” svakog aspekta transformacije sistema, ali su “zagušenja” obično ostala na početku i na kraju svake reforme.

Primer s “Milošem Velikim” nije usamljen, a nije ni najgori. Evo, Srbija “u potaji” gradi magistralni gasovod koji “patriotska glasila” nazivaju “Turskim tokom”, a ni Bugarska, dakle zemlja odakle bi trebalo da u našu zemlju dođe velika cevka za transfer ruskog gasa u Evropu, a ni Mađarska, kroz koju bi trebalo da ide nastavak te cevke do austrijskih skladišta – još ne grade svoje deonice tog “transevropskog gasovoda” (iako su već više puta naglasile da će taj cevovod graditi kad se steknu svi uslovi). Tako se može dogoditi da Srbija uskoro može u Moskvi referisati da je ona izgradila, uz Gaspromovu potporu, ali i sopstvene značajne troškove, veliku magistralnu cev za gas koja će u početku (ko zna koliko vremena) samo skromno snabdevati Srbiju i iz novog pravca puniti skladište u Banatskom Dvoru, koje tek treba da bude prošireno.

Istina, tražnja za ruskim gasom u Evropi navodno raste po stopi od dva odsto, a možda će ta stopa i porasti u budućnosti, za koju će Srbija navodno biti spremna po cenu skupih, ali dalekosežnih ulaganja.

Ako se vratimo na auto-put “Miloš Veliki”, za koji zasad ne znamo da li će se tako zvati i na teritoriji susedne Crne Gore, prema rečima samog predsednika Srbije Aleksandra Vučića – on predstavlja deo evropskog koridora od Baltika do Jadrana. No, izgradnja samog kolovoza od Beograda do Bara samo je pretpostavka da taj auto-put pokuša da se izbori za “prođu” među drugim varijantama saobraćaja između ta dva mora. Konkurencija nije beznačajna (da ne spominjemo Trst, Rijeku ili Valonu).

Reč je, dakako, pre svega o teretnom transportu jer još dugo vremena nije realno očekivati da će mimo turističke sezone mnogo naroda tokom cele godine kretati od Poljske i Češke ka Crnoj Gori i Italiji preko Srbije. Uostalom, i Hrvatska kuburi sa isplativošću svojih auto-puteva prema Jadranu, to jest oni, uprkos značajnim letnjim prihodima, nisu u stanju da podnesu godišnje anuitete za preuzete kredite za gradnju. To je i bilo u centru rasprave kada je pre nekoliko godina nekadašnji hrvatski premijer Milanović hteo da auto-puteve da u stranu koncesiju, a “hrvatske patriote” su tvrdile da je bolje da se dugovi izmiruju iz hrvatskog državnog “proračuna”. U Srbiji se takva rasprava i ne pokreće jer se smatra da je “nacionalni interes” iznad svake ekonomske računice, pa se naši političari čak hvale da se auto-putevi grade “o državnom trošku”, a ne da njima caruju stranci.

Bilo je, istina, pre desetak godina pokušaja da se i auto-put ka Čačku da pod koncesiju, ali su, navodno, uslovi koje su nudili koncesionari bili loši, pa je, koliko se sećam, i koncesioni predugovor bio poništen. Problem je u tome što u Srbiji malo ko hoće da razume da državni budžet Srbije nije Alejbegova slama i da ono što taj budžet finansira nije “besplatno” već debelo košta sve građane. Politički profit, naravno, uzima onaj ko je na vlasti.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra

    Zašto ljudi veruju samo predsedniku?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side