29.09.2017 Beograd

Dimitrije Boarov: Večita "diferencijacija"

Dimitrije Boarov: Večita "diferencijacija"
Činjenica da je Tanjug baš uoči 24. septembra, kada pada sedamnaesta godišnjica istorijskih izbora 2000. godine, lansirao vest da je Apelacioni sud naložio da se ponovi suđenje Dragiši Blanuši, nekadašnjem upravniku Okružnog zatvora u Beogradu, iz kojeg je Slobodan Milošević 2001. godine izručen Haškom tribunalu, još jednom potvrđuje raširenu ocenu da entuzijasti Miloševićevog režima, pogubnog za Srbiju, ne samo da ne odustaju od namere da ga kad-tad rehabilituju nego da su oni i dalje aktivni i uticajni po čitavoj vertikali državne infrastrukture.

Tako će se pred sudom, po tužbi Mirjane Marković, ponovo raspravljati da li je Blanuša dozvolio da “nepoznate osobe otmu” Miloševića iz zatvora kojim je upravljao i prebace ga u pritvor Haškog tribunala i koliko je porodici Milošević on dužan što je o svemu tome kasnije objavio knjigu “Čuvao sam Miloševića”. Prethodna oslobađajuća presuda za Blanušu ukinuta je zbog navodnih povreda postupka i zbog toga što je “izreka presude nerazumljiva”.

Ponavljanje ovog bizarnog sudskog postupka ne bi zasluživalo neku širu pažnju da se stalno ne susrećemo s mnoštvom dokaza da su i druge, ne sudske već društvene i naučne presude Miloševićevom režimu do danas ostale nerazumljive, nemušte i nerazgovetne, a da istovremeno neki od njegovih “patenata” za učvršćivanje i očuvanje vlasti i dalje imaju široku primenu i sigurnu prođu iako je još sveže sećanje na to kako su i koliko ti patenti unazadili Srbiju. Jedan od tih izuma je i uspostavljanje praktičnog monopola vlasti u informativnom sistemu, koji je od tobožnjeg političkog pluralizma u Srbiji napravio karikaturu, ali, dakako, nije sprečio petooktobarski bunt 2000. godine, koji je Miloševića uklonio sa vlasti. Međutim, kontinuitet brutalne “diferencijacije”, boljševički patent koji je Milošević preuzeo iz staljinističkog arsenala, opstao je, pa valjda otuda većina onih koji su se prošle nedelje osvrnuli na tridesetogodišnjicu famozne 8. sednice CK SKS iz 1987. godine i danas govori da ta sednica još nije okončana.

Sada već poznati slučaj gašenja Vranjskih, lokalnih novina u vlasništvu Vukašina Obradovića, doskorašnjeg predsednika NUNS-a, samo je jedan u nizu događaja koji nedvosmisleno ukazuju na pretenziju aktuelne Vučićeve vlasti da se “nezavisni mediji” (ma šta to značilo, osim da su nezavisni spram aktuelne vlasti) suzbiju kao navodno aktivni ili potencijalno aktivni oponenti vladajućoj koaliciji. I, što je još gore, istovremeno se, praktično neskriveno (pogledajte samo priču o Večernjim novostima) pomažu oni mediji koji su nedvosmisleni propagatori vladajuće političke volje. Dakle, oni mediji koji nisu “na vezi” guraju se u izolaciju i siromaštvo, a onima koji su “na vezi” čini se da ne smeta ni gubitak tržišta ni gubitak kredibiliteta. Ako se u tom pravcu nastavi, ceo informativni sistem biće obesmišljen do te mere da neće biti od vajde ni onima koji su ga dosad zloupotrebljavali.

Primedbe iz Brisela i Strazbura o problemima u našoj medijskoj sferi, koji se vide i sa “evropske daljine”, imam utisak, doživljavaju se u zvaničnom Beogradu kao usputni problemi pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, a ceo sistem informisanja tretira se kao “podsistem” organizacije državnog upravljanja u kojem samo incidentno iskaču pojedine varnice i osigurači. Tako je, čini mi se, i premijerka Ana Brnabić postala žrtva takvog površnog i “emotivnog” tretiranja sistema informisanja, podeljenog na “naše i njihove” aktere. Pri čemu se oni “tuđi”, kako je neko već rekao, tretiraju kao politička opozicija. A, zapravo, sloboda informisanja, sa svim svojim mehanizmima društvene zaštite, kao nezaobilazni, centralni deo samog političkog sistema, jedan je od ključnih indikatora stvarnog stanja u “političkom ambijentu” (kao važnom delu “investicionog ambijenta”) u svakoj demokratski nominovanoj državi. Istina, i kod nekih država koje su već članice EU izvršena je svojevrsna monopolizacija medijskog sistema, ali to će se osvetiti najviše samim tim državama.

Postoje velike razlike među onima koji su ušli u “grupu protiv medijskog mraka”, koja ove sedmice priprema simboličke proteste, ali ih očigledno povezuju spomenuta pretenzije vlasti da duboko diferencira Srbiju na podobne i nepodobne, prijatelje i neprijatelje, naše i tuđe, one koji se pomažu i one kojima se pomaže da se ugase. To nijedno društvo ne može dugo da trpi.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side