05.06.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Vera u regeneraciju

Dimitrije Boarov: Vera u regeneraciju
Dok premijer i još neki ministri Vlade Srbije sada imaju priliku da se hvale uspesima u obuzdavanju republičkog budžetskog deficita, ministru privrede Željku Sertiću zapao je mučan zadatak da pokuša da pronađe kakva-takva rešenja za 526 preduzeća u državnom vlasništvu, koja ni posle više od deset godina od starta privatizacije nisu privatizovana jer ili niko nije hteo da ih kupi, ili su “isceđena” u ranije neuspelim privatizacijama pa su ponovo državna, a zajedničko im je to što su nerentabilna i u visokim gubicima pa su, da bi nekako koliko-toliko radila, do sada bila “zaštićena od poverilaca”, pa i najvećeg među njima – same države.

Koliko je taj “vruć krompir” na stolu Ministarstva privrede velik i ozbiljan ilustruje podatak da je 50 najvećih preduzeća sa ovog spiska beznadežno dužno preko četiri milijarde evra, te da u u celom spomenutom paketu preduzeća radno mesto i dalje ima preko 92.000 radnika, koje, uglavnom skromno, izdržavaju već preopterećeni poreski obveznici. Po septembarskom zakonu o privatizaciji iz prošle godine, gore spomenuta zaštita od poverilaca je istekla 31. maja ove godine, a po poslednjim izmenama tog zakona, ta zaštita će biti produžena za 17 firmi još godinu dana, a za još 40 zaštita će trajati do kraja oktobra ove godine.

Povodom ovog “poslednjeg pokušaja” treba imati izvesno razumevanje za ministra Sertića, što okleva, koliko može, sa drakonskom sečom svih nemoćnih, gotovo mrtvih preduzeća, jer se pri tome ne služi sejanjem iluzija da se sva ona mogu “regenerisati”, već se samo nada da će se bar za neka moći pronaći neko rešenje. Naravno da bi neka liberalna ekonomska koncepcija nalagala da se ta “skupina privrednih neuspeha” što pre amputira, ali se očigledno u Vladi čeka da većina “ostataka” nekadašnjih proizvodnih kolektiva shvati da novih šansi zapravo i nema, te da država ne može unedogled oporezivati one žive da bi se i dalje manipulisalo “mrtvim kapitalima”.

Čekati, međutim, da se neki ozbiljniji broj propalih fabrika doista “regeneriše” ili da se u njihovim kolektivima ugasi nada u regeneraciju – zaludno je. Upravo čitam izvrsnu knjigu Aleksandra Molnara, “Regeneracija, Romantika, Republika” (Visio Mundi Academic Media Group, Novi Sad 2014. godine) koja nam objašnjava da “ideja regeneracije” nije bezazlena, bolje reći da je veoma stara, kao što su i stari metodi njene opasne instrumentalizacije i zloupotrebe u veoma širokom političkom smislu. Reč je o prastaroj “polingenezi” (ponovnom rađanju) iz stoicizma u hrišćanstvo – ali i fenomenu koga možemo identifikovati u temelju Velike francuske revolucije 1789. godine, temelju iz koga se kasnije izrodio jakobinizam i njegova “romantična republika”. A iz te “romantične republike” vuku korene i velike ideologije fašizma i komunizma.

Da ne bih ovde pojednostavljivao Molnarevu raspravu i izvore na koje se poziva, ovde ću samo usput napomenuti da je dogma da je čovek stvaralačko biće koje je u stanju da se “regeneriše”, odnosno da potpuno slobodno menja i sebe i svoj svet, davala “vernicima” snagu za promenu svega postojećeg – ali da su pravi beneficijari te snage bile revolucionarne vođe, koje su regeneraciju iskoristili kao “aktivni proces konstruisanja nacije, kojim rukovodi politička volja”. Dakle, da ipak ja ovde dodam nešto pojednostavljeno – kad se počne sa nadom u “regeneraciju” propalih preduzeća, pa nastavi sa “regeneracijom” (obnovom) nacije, nije daleko ni “regeneracija” starih ideologija – ili obrnuto.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side