31.01.2020 Beograd

Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte
Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Tako je za Savindan (27. januara) zabeleženo da je cena barela sirove nafte na Londonskoj berzi opet ispod 60 dolara, a u SAD je cena lake nafte još niža, te da je pad cena samo u nekoliko dana dostigao iznos od oko 1,4 dolara po barelu. Očigledno je reč o proceni trgovaca naftom da će Kina, kao veliki uvoznik sirove nafte, ući u razdoblje smanjene privredne konjunkture u narednih nekoliko meseci (najmanje), a za njom će se verovatno recesioni udari osetiti u nizu drugih svetskih zemalja. Jer, Kina je poslednjih godina jedan od ključnih regulatora svetske ekonomske aktivnosti.

Spominjem ovu aktuelnu svetsku temu i brigu samo zbog toga da pokažem kako je sve teže predvideti šta se sve može dogoditi van direktnih ekonomskih tokova i bilansa, pa čak i van političkih procesa, a šta neočekivano i veoma brzo može da se odrazi na globalne privredne prilike i da izazove krizu, te da je veliko pitanje ima li međunarodni poredak dovoljno efikasne institucije i makropolitike koje bi mogle da amortizuju teže eksterne krizne posledice. Čak bi se moglo reći da su takve institucije i takve politike u izvesnoj “krizi ideja i koncepcija”, što se može videti i po vestima koje su nam stizale sa ovogodišnjeg Foruma u Davosu. Mada niko ne može staviti primedbu na to što je Davos ovoga puta bio skoro potpuno posvećen opasnostima od klimatskih promena i različitim pogledima na te opasnosti, nekako je nedostajalo više rasprava o prizemnijim ekonomskim problemima.

IakojeDavosveć duže vreme više zimsko okupljalište svetskih političara nego poprište nekih “globalnih ekonomskih diskusija”, on je ipak ostao prilika da bar čujemo kako čelnici najpoznatijih svetskih ekonomskih (bretonvudskih) institucija ocenjuju ekonomske prilike i šta savetuju da se čini. Da li zbog toga što je ovoga puta promovisan “Manifest Davos”, koji se više bavi pitanjem kako danas funkcioniše kapitalizam sa gledišta upravljanja kapitalom i smislom ciljeva tog upravljanja nego pitanjima tekućih ekonomskih politika, malo šta smo mogli čuti što je od, da tako kažemo, praktičnog značaja. Naime, ovaj manifest, najviše govori o takozvanoj “socijalnoj funkciji” investicija (koristima za potrošače i društvo u celini), pa profit kao cilj potiskuje u drugi plan, što deluje humano, ali ne i novo. Odavno se već priča o tome da kapitalizam treba “humanizovati”, ali još niko nije uspeo da taj generalni cilj harmonizuje sa osnovnim gorivom kapitalističkog razvoja, a to su realni finansijski prinosi na investirani kapital. Dakle, jednostavno je reći da je i vreme “vlasničkog kapitalizma”, i vreme “državnog kapitalizma” – na izmaku, te da je budućnost u “stejkholding kapitalizmu”, ali nije lako objasniti kako da se kompanije privedu poželjnim društvenim ciljevima, a ne ganjanju sebične dobiti.

Valjda pod pritiskom i ovog “Manifesta Davos” i nova prva violina Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva više je govorila o tendenciji da sve uži krug vlasnika kapitala (10 odsto) donosi ključne odluke o upotrebi sve većeg dela investicionog kapitala (o dve trećine) nego što je iznela dokaze da baš to usporava svetski ekonomski razvoj. Zanimljivo je pri tome da MMF sve ređe govori o “razduživanju” većine prezaduženih zemalja, što bi trebalo najviše da tangira MMF. Valjda na to utiče okolnost da su krediti za refinansiranje dugova sve dostupniji i sve jeftiniji, ali da uprkos tome mnoge zemlje i dalje ne uspevaju da uhvate siguran ritam borbe protiv siromaštva svog stanovništva.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side