12.02.2016 Beograd

Dimitrije Boarov: Zakon u džaku

Dimitrije Boarov: Zakon u džaku
Krajem prošle sedmice objavljeno je da je na sednici Socijalno ekonomskog saveta, kojoj je prisustvovao i premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić, uz “formacijski prisutne” ministre finansija, rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, te državne uprave i lokalne samouprave - postignut dogovor o spornim članovima u Nacrtu zakona o platama u javnom sektoru (regresi, topli obroci, itd).

Sudeći po izveštaju koji je priređen na Radio-televiziji Srbije, svi akteri sporazumevanja u okviru spomenutog Saveta, izrazili su zadovoljstvo postignutim dogovorom. Karikirano, predstavnici reprezentativnih sindikata su zadovoljni što se sistem zatečenih prava neće menjati, a predstavnici Vlade Srbije i udruženja preduzetnika su zadovoljni što je prihvaćeno načelo da će se ta prava ispunjavati u skladu sa mogućnostima državnog budžeta. Pojednostavljeno, produžen je život dosadašnjem pravilu: prava ne menjamo, ali ćemo ih ispunjavati samo koliko možemo – “do dužine gubera”.

Javnost u Srbiji u prvom trenutku i nije ozbiljno izveštena o ovom dogovoru, koji je potpredsednica Vlade Kori Udovički, inače glavna autorka Nacrta zakona, propratila rečima da je “danas veliki dan za dijalog u Srbiji”? Prema televizijskom snimku pred novinarima je u Vladinoj zgradi bilo veliko društvo učesnika ovog dijaloga, ali se sutradan (7. februara) u štampi o ovom događaju praktično pojavio samo “uniformisan i unilateralan” izveštaj Agencije Tanjug (koja je po zakonu ugašena još jesenas, ali i dalje radi). Na osnovu tog “jedinstvenog izveštaja” može se zaključiti da je ovaj Nacrt zakona o platama naprasno postao “krovni zakon”, a da će se po oblastima javnog sektora tek donositi detaljni konkretni zakoni o platama, dok će dotada, na primer, lokalne samouprave nastaviti da dele plate onako kako su i dosada delile; da nikom neće biti smanjivane plate, iako su uočene velike nepravde, pa se težilo da se one umanje; da će ovaj Nacrt uskoro usvojiti Vlada, ali ne i Narodna skupština, jer Svetska banka, koja svoj kredit od 75 miliona dolara uslovljava donošenjem zakona o platama, “samo gleda šta Vlada usvaja” (kako se izgleda izrazio ministar Vulin), dok se na novim sistematizacijama i racionalizacijama još radi, pa kasne otkazi u javnom sektoru koji su obećani MMF-u, itd.

Ne potcenjujući ogroman napor koji je u istraživanje platnog (ne)sistema u javnom sektoru Srbije, koji zapošljava oko 500.000 ljudi, proteklih godina uložila ministarka Kori Udovički, stičem utisak da je navodni dijalog poslodavaca i sindikata zaposlenih urodio jalovim plodom, koji bi se mogao nasloviti: “Sve ostaje po starom” i da ga zato sa toliko zadovoljstva prihvataju obe strane. Ipak, premijer Vučić je, naizgled, prošao nešto bolje – jer su sindikati zaposlenih kod države napokon prihvatili gore spomenuto pravilo da mogu biti plaćeni samo sa onoliko para koliko se nađe u državnoj kasi – ali da se u zatečenim pravima i relativnim odnosima neće menjati ništa bitno. Premijer je, uzgred budi rečeno, prilikom prošlogodišnjeg smanjivanja plata i penzija postupio upravo suprotno – promenio je relativne odnose između većih i manjih penzija i plata, što je sa ustavnog gledišta problematično. Sada se navodno deklarativno ističe načelo – za isti rad, ista plata, to jest jedno i filozofski, i ekonomski, i upravno, neostvarivo načelo – jer Marksov “apstraktni rad” kod policajca, vojnika, učitelja ili medicinske sestre, još niko nije uspeo da izmeri, pa neće ni Udovička, a ni Vulin.

Neko će reći da je sudbina novog zakona o platama u javnom sektoru zapečaćena onog dana kada je najavljeno da će biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori, jer nema te vlade na svetu koja je uoči izbornog ciklusa toliko odvažna da “racionalizuje” plaćanja sopstvenom državnom aparatu. Obično je bivalo obrnuto, uoči izbora su plate onima koji “obezbeđuju” i “organizuju” izbore po pravilu povećavane.

Ima i dosta obrazloženih mišljenja da je čitava akcija pronalaženja ušteda u platama javnog sektora u Srbiji irelevantna sa gledišta finansijske konsolidacije, jer su te plate niske, a da je broj zaposlenih u tom sektoru, u odnosu na 100 stanovnika, zapravo ispod evropskog proseka. Ministarka Udovički tome suprotstavlja potrebu da se bar u taj sistem plata državnih uposlenika uvede kakav-takav red. Problem je što i ispod “krovnog zakona” može ostati dosta nereda i što taj tip zakona ne rešava odnose između velikih oblasti u javnom sektoru, a na tim relacijama je, između ostalog, i primećeno narušavanje “pravednosti” u plaćanju državnih uposlenika. U stvari, stalno se o govori o “pravdama i nepravdama”, a najmanje o efikasnosti javnog sektora u Srbiji.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side