08.05.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Zapelo kod restrukturiranja

Dimitrije Boarov: Zapelo kod restrukturiranja Foto: Miloš Ćirković
Veoma zanimljiv intervju Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji je Novi magazin objavio u prošlom broju, završava se konstatacijom da ni u vodećim javnim preduzećima (Srbijagasu, EPS-u, ŽTP-u), ni u javnom sektoru (školstvo, zdravstvo, uprava, itd.) nisu ni doneti planovi restrukturiranja, odnosno otpuštanja viškova radne snage, niti su nadležna ministarstva u tom pravcu usvojila svoje planove za oblasti za koje su nadležna.

 A ta obaveza je jedna od onih koje su upisane u sporazum sa MMF-om. Petrović priznaje da je otpuštanje ljudi teško i sa političke, i sa profesionalne, i sa ekonomske strane, ali baš zbog toga naglašava da početni rezultat u snižavanju budžetskog deficita ne znači da Srbija ima prostora da popušta stege na platama i penzijama.

Ako je dozvoljeno dodatno interpretirati profesora Petrovića, onda se može reći da je možda mislio, a nije rekao, da ne bi bilo ni moralno ispravno otpuštati viškove zaposlenih da bi oni koji ostanu na državnoj kasi odmah dobili nekakvu sitnu povišicu i tako popravljali raspoloženje najvećeg dela biračkog tela. A pri tome ostaviti sve “generatore stalnih deficita” u punom pogonu.

Ako, pak, Petrović nije mislio baš to da kaže, druga mogućnost je da je indirektno želeo da iznese zebnju da Vlada neće učiniti takav “moralni prekršaj”, da jednima uzima sve, a drugima deli boljitak, nego da ona i ne planira da bilo koga otpušta – to jest da ona već danas, na jedan zaobilazan način, slaveći rezultate svoje štednje u prvom kvartalu ove godine, priprema teren da odustane od najbolnijeg leka za povećanje efikasnosti cele države i njenog privrednog aparata – da želi da odustane od otpuštanja “svojih zaposlenika” koji predstavljaju višak radne snage.

Na suprotnoj strani od šefa Fiskalnog saveta, premijer Aleksandar Vučić daje tipičnu političku izjavu – da neće rušiti sporazum sa MMF-om, ali da će “pre kraja godine građani u svojim džepovima osetiti znatno poboljšanje”. Znači li to da on veruje da će Srbija već ove godine ostvariti spektakularni privredni preokret, koji će omogućiti krupnu “reviziju” sporazuma sa MMF-om još pre kraja godine ili, možda, on ima informacije, koje mi još nemamo, da je MMF spreman na spektakularno ublažavanje zahteva prema Srbiji još pre kraja godine, pa bi, po ekonomskoj struci, očekivani privredni rezultati bili dovoljni za ozbiljnu reviziju? Postoji možda još neka mogućnost, ali mi trenutno takve hipoteze ne padaju na pamet.

Ako se i povodom spomenutog intervjua ovom listu nešto može zameriti šefu Fiskalnog saveta Srbije Pavlu Petroviću (a i svima nama ostalima koji pokušavamo da ozbiljno shvatimo privredni sistem Srbije), to je što on uporno veruje da državno rukovodstvo ima nameru da vodi ekonomsku (i svaku drugu) politiku na sistemski i sistematičan način – u ekonomski racionalnom javnom interesu. Međutim, svakodnevni primeri upućuju na zaključak da se i ekonomska, a naročito svaka druga politika – i dalje vode na jedan haotičan način, po sistemu “kako danas padne” i “onako kako je u mom političkom interesu”.

Naime, moramo biti direktni, da li on (a i svi mi ostali) ima razloga da veruje da, na primer, predsednik države Tomislav Nikolić danonoćno bdije nad sporazumom sa MMF-om, procesom ekonomskih reformi i evropskim putem Srbije, kad taj predsednik stalno ima vremena da ispraća i nekakve Putinove bajkere na put u Berlin i da se uz to bavi i drugim sličnim “geostrateškim simboličkim” potezima, poput prosipanja “sirćeta” na putu ka Papi. Ili, veruje li šef Fiskalnog saveta (a i svi mi ostali) da ministarka Kori Udovički, može izaći u javnost sa nekakvim planom restrukturiranja državne uprave i javnog sektora, kada to nije učinila u protekle tri godine i kada ona, kako vreme prolazi, u sve novijim izjavama navodi da ta uprava i taj javni sektor baš i nemaju toliko viškova zaposlenih kako se i njoj samoj činilo dok se bavila ekonomskim analizama? Ili, može li se očekivati da krenu javne investicije ako jedan od direktora dva javna preduzeća za izgradnju putne infrastrukture ne ferma zaključke Vlade i pritisak nadležne ministarke jer izgleda ima jaka leđa.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, kakva bi uopšte bila bezbednost tih investicija i kakva je bezbednost građana u celini, ako usred Višeg suda u Beogradu jedan optuženik Haškog tribunala presreće žrtve političkog nasilja i obećava im da će omastiti konopac, i nikom ništa, jer je reč o Šešelju, kome i Vučić i Nikolić samo žele dobro zdravlje. Sve je to povezano i sa ekonomijom, pa se i zbog toga moramo prisetiti, povodom 50. godišnjice privredne reforme iz 1965. godine (pada početkom jula), da bez temeljne političke reforme, nema ni one ekonomske.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side