27.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Zla sudbina lokalnih samouprava

Dimitrije Boarov: Zla sudbina lokalnih samouprava
Sa simpatičnom otvorenošću, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Srbije, Kori Udovička, izjavila je prošle sedmice da će u 2016. godini, dakle godini u kojoj će se održati redovni lokalni politički izbori, biti smanjena izdvajanja iz republičkog budžeta za jedinice lokalne samouprave, jer, kako je rekla – nema para.

Neko bi to mogao iskoristiti da pohvali vladajuće stranke (kojima ministarka Udovički ne pripada) kako na lokalne izbore odvažno izlaze sa parolom – za vas dole nema para iz republičke kase, jer nam je spasavanje centralne države najvažnije. Snađite se sa vašim fiskalnim instrumentima, porezima na imovinu i zarade, te taksama.

U Srbiji je, uz retke izuzetke, praksa sakupljanja svih javnih prihoda “na centralnu gomilu” gotovo tradicionalna, a u poslednjih tri godine upadljivo vidljiva. Prema podacima za devet meseci ove godine, iz republičkog budžeta je u opštinske budžete transferisano 249,4 milijardi dinara. U poređenju sa istim razdobljem 2013. godine, to je manje za 45,5 milijardi dinara, a prema devet meseci prošle godine, to je manje za 47,2 milijarde dinara.

Posle Miloševićevih godina, položaj lokalnih samouprava se u razdoblju između 2001. i 2004. godine naglo popravio, pa su prihodi na lokalu udvostručeni. Nakon napuštanja poreza na promet (opštine su 27 odsto svojih prihoda gradile na delu ovog poreza koji im je ostajao sa lokalne teritorije) i uvođenja PDV poreza, koji u celini ide u centralni budžet, otvorio se problem finansiranja opština, pa im je do 2006. godine ustupljeno 40 odsto poreza na zarade na njihovom terenu. Onima koji nisu imali dovoljno zaposlenih, a takva je većina, dodavano je, to jest transferisano je iz centrale države uglavnom onoliko koliko predloži Ministarstvo finansija, po voluntarnim kriterijumima.

Novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava 2007. godine, nešto je poboljšao stanje, pa su prihodi opština te godine u odnosu na 2006. godinu povećani za 30 odsto. Onda su zavapili fiskalni stručnjaci, sa tezom da je to previše, pa je 2009. godine, navodno zbog svetske krize, Vlada Srbije suspendovala ovaj zakon, pa su prihodi lokalnih samouprava opali za 12 odsto (transferi iz državnog budžeta su 2008. godine predstavljali 1,64 odsto BDP-a Srbije, da bi 2009. godine pali na 1,1 odsto – i tu negde ostali i narednih godina). Opštine su reagovale povećanim zaduživanjem za pokriće svojih deficita, koji su se 2010. i 2011. godine kretali između 6,6 i 8,3 odsto.

Uoči izbora 2012. godine (kada je ministar finansija Mlađan Dinkić jačao Ujedinjene regione Srbije –URS), 2011. godine opet je menjan zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pa je njihov udeo u porezu na zarade povećan sa 40 na 80 odsto - a ukupni prihodi su im povećani za 20 odsto. No, Republika na lokalne samouprave nije htela da prenese nadležnosti koje bi opravdale takvu preraspodelu.

Prema analizi sačinjenoj u Republičkom zavodu za statistiku (iz koje vadimo spomenute podatke) proizlazi da je posle 2008. godine, dakle posle starta svetske krize, u strukturi prihoda lokalnih samouprava došlo do povećanja “ustupljenih prihoda”, a smanjenja udela “izvornih prihoda”. Dakle, ti ustupljeni prihodi i transferi, koji zavise od volje republičke administracije, činili su i čine 80 odsto ukupnih tekućih prihoda jedinica lokalne samouprave.

Od 1. januara 2014. godine opštine nemaju pravo naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, nego njihov glavni izvorni prihod postaje porez na nekretnine. Da bi se uspostavio balans između izgubljenog i dobijenog, porezi na nekretnine su morali biti udvostručeni (oni sada u ukupnim prihodima imaju udeo od 12,7 odsto). I to utiče na pad vrednosti nekretnina i stvara najširu nervozu kod stanovništva, a opštine tera u dugove.

Poseban je slučaj grada Beograda, koji nosi 70 odsto javnog duga svih srpskih lokalnih samouprava. Nekih godina mu je bilo bolje u sistemu, a nekih gore, što je on nadomešćivao zaduživanjem (naročito posle izbijanja svetske krize). I tu se neverovatno preteralo. Naime, pošto je dozvoljeno zaduživanje lokalnih samouprava do 50 odsto tekućih godišnjih prihoda, većina opština u Srbiji je to ispunila, pa je prosek “lokalnog” javnog duga 26 odsto (uključujući i Beograd). Međutim, u slučaju Beograda javni dug je narastao na 178 odsto dozvoljenog javnog duga. To je naravno previše, a istovremeno znači da ogromna većina lokalnih samouprava u Srbiji gotovo uopšte ne učestvuje u zidanju javnog duga.

Jednostavno, centralizam sužava i odgovornost na centralu i suprotstavlja interese lokalnih zajednica centru države, tako što svako na periferiji gleda da potroši što više, jer zapravo i nema zbiljsku samoupravu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side