27.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Zla sudbina lokalnih samouprava

Dimitrije Boarov: Zla sudbina lokalnih samouprava
Sa simpatičnom otvorenošću, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Srbije, Kori Udovička, izjavila je prošle sedmice da će u 2016. godini, dakle godini u kojoj će se održati redovni lokalni politički izbori, biti smanjena izdvajanja iz republičkog budžeta za jedinice lokalne samouprave, jer, kako je rekla – nema para.

Neko bi to mogao iskoristiti da pohvali vladajuće stranke (kojima ministarka Udovički ne pripada) kako na lokalne izbore odvažno izlaze sa parolom – za vas dole nema para iz republičke kase, jer nam je spasavanje centralne države najvažnije. Snađite se sa vašim fiskalnim instrumentima, porezima na imovinu i zarade, te taksama.

U Srbiji je, uz retke izuzetke, praksa sakupljanja svih javnih prihoda “na centralnu gomilu” gotovo tradicionalna, a u poslednjih tri godine upadljivo vidljiva. Prema podacima za devet meseci ove godine, iz republičkog budžeta je u opštinske budžete transferisano 249,4 milijardi dinara. U poređenju sa istim razdobljem 2013. godine, to je manje za 45,5 milijardi dinara, a prema devet meseci prošle godine, to je manje za 47,2 milijarde dinara.

Posle Miloševićevih godina, položaj lokalnih samouprava se u razdoblju između 2001. i 2004. godine naglo popravio, pa su prihodi na lokalu udvostručeni. Nakon napuštanja poreza na promet (opštine su 27 odsto svojih prihoda gradile na delu ovog poreza koji im je ostajao sa lokalne teritorije) i uvođenja PDV poreza, koji u celini ide u centralni budžet, otvorio se problem finansiranja opština, pa im je do 2006. godine ustupljeno 40 odsto poreza na zarade na njihovom terenu. Onima koji nisu imali dovoljno zaposlenih, a takva je većina, dodavano je, to jest transferisano je iz centrale države uglavnom onoliko koliko predloži Ministarstvo finansija, po voluntarnim kriterijumima.

Novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava 2007. godine, nešto je poboljšao stanje, pa su prihodi opština te godine u odnosu na 2006. godinu povećani za 30 odsto. Onda su zavapili fiskalni stručnjaci, sa tezom da je to previše, pa je 2009. godine, navodno zbog svetske krize, Vlada Srbije suspendovala ovaj zakon, pa su prihodi lokalnih samouprava opali za 12 odsto (transferi iz državnog budžeta su 2008. godine predstavljali 1,64 odsto BDP-a Srbije, da bi 2009. godine pali na 1,1 odsto – i tu negde ostali i narednih godina). Opštine su reagovale povećanim zaduživanjem za pokriće svojih deficita, koji su se 2010. i 2011. godine kretali između 6,6 i 8,3 odsto.

Uoči izbora 2012. godine (kada je ministar finansija Mlađan Dinkić jačao Ujedinjene regione Srbije –URS), 2011. godine opet je menjan zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pa je njihov udeo u porezu na zarade povećan sa 40 na 80 odsto - a ukupni prihodi su im povećani za 20 odsto. No, Republika na lokalne samouprave nije htela da prenese nadležnosti koje bi opravdale takvu preraspodelu.

Prema analizi sačinjenoj u Republičkom zavodu za statistiku (iz koje vadimo spomenute podatke) proizlazi da je posle 2008. godine, dakle posle starta svetske krize, u strukturi prihoda lokalnih samouprava došlo do povećanja “ustupljenih prihoda”, a smanjenja udela “izvornih prihoda”. Dakle, ti ustupljeni prihodi i transferi, koji zavise od volje republičke administracije, činili su i čine 80 odsto ukupnih tekućih prihoda jedinica lokalne samouprave.

Od 1. januara 2014. godine opštine nemaju pravo naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, nego njihov glavni izvorni prihod postaje porez na nekretnine. Da bi se uspostavio balans između izgubljenog i dobijenog, porezi na nekretnine su morali biti udvostručeni (oni sada u ukupnim prihodima imaju udeo od 12,7 odsto). I to utiče na pad vrednosti nekretnina i stvara najširu nervozu kod stanovništva, a opštine tera u dugove.

Poseban je slučaj grada Beograda, koji nosi 70 odsto javnog duga svih srpskih lokalnih samouprava. Nekih godina mu je bilo bolje u sistemu, a nekih gore, što je on nadomešćivao zaduživanjem (naročito posle izbijanja svetske krize). I tu se neverovatno preteralo. Naime, pošto je dozvoljeno zaduživanje lokalnih samouprava do 50 odsto tekućih godišnjih prihoda, većina opština u Srbiji je to ispunila, pa je prosek “lokalnog” javnog duga 26 odsto (uključujući i Beograd). Međutim, u slučaju Beograda javni dug je narastao na 178 odsto dozvoljenog javnog duga. To je naravno previše, a istovremeno znači da ogromna većina lokalnih samouprava u Srbiji gotovo uopšte ne učestvuje u zidanju javnog duga.

Jednostavno, centralizam sužava i odgovornost na centralu i suprotstavlja interese lokalnih zajednica centru države, tako što svako na periferiji gleda da potroši što više, jer zapravo i nema zbiljsku samoupravu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side