27.11.2015 Beograd

Dimitrije Boarov: Zla sudbina lokalnih samouprava

Dimitrije Boarov: Zla sudbina lokalnih samouprava
Sa simpatičnom otvorenošću, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Srbije, Kori Udovička, izjavila je prošle sedmice da će u 2016. godini, dakle godini u kojoj će se održati redovni lokalni politički izbori, biti smanjena izdvajanja iz republičkog budžeta za jedinice lokalne samouprave, jer, kako je rekla – nema para.

Neko bi to mogao iskoristiti da pohvali vladajuće stranke (kojima ministarka Udovički ne pripada) kako na lokalne izbore odvažno izlaze sa parolom – za vas dole nema para iz republičke kase, jer nam je spasavanje centralne države najvažnije. Snađite se sa vašim fiskalnim instrumentima, porezima na imovinu i zarade, te taksama.

U Srbiji je, uz retke izuzetke, praksa sakupljanja svih javnih prihoda “na centralnu gomilu” gotovo tradicionalna, a u poslednjih tri godine upadljivo vidljiva. Prema podacima za devet meseci ove godine, iz republičkog budžeta je u opštinske budžete transferisano 249,4 milijardi dinara. U poređenju sa istim razdobljem 2013. godine, to je manje za 45,5 milijardi dinara, a prema devet meseci prošle godine, to je manje za 47,2 milijarde dinara.

Posle Miloševićevih godina, položaj lokalnih samouprava se u razdoblju između 2001. i 2004. godine naglo popravio, pa su prihodi na lokalu udvostručeni. Nakon napuštanja poreza na promet (opštine su 27 odsto svojih prihoda gradile na delu ovog poreza koji im je ostajao sa lokalne teritorije) i uvođenja PDV poreza, koji u celini ide u centralni budžet, otvorio se problem finansiranja opština, pa im je do 2006. godine ustupljeno 40 odsto poreza na zarade na njihovom terenu. Onima koji nisu imali dovoljno zaposlenih, a takva je većina, dodavano je, to jest transferisano je iz centrale države uglavnom onoliko koliko predloži Ministarstvo finansija, po voluntarnim kriterijumima.

Novi zakon o finansiranju lokalnih samouprava 2007. godine, nešto je poboljšao stanje, pa su prihodi opština te godine u odnosu na 2006. godinu povećani za 30 odsto. Onda su zavapili fiskalni stručnjaci, sa tezom da je to previše, pa je 2009. godine, navodno zbog svetske krize, Vlada Srbije suspendovala ovaj zakon, pa su prihodi lokalnih samouprava opali za 12 odsto (transferi iz državnog budžeta su 2008. godine predstavljali 1,64 odsto BDP-a Srbije, da bi 2009. godine pali na 1,1 odsto – i tu negde ostali i narednih godina). Opštine su reagovale povećanim zaduživanjem za pokriće svojih deficita, koji su se 2010. i 2011. godine kretali između 6,6 i 8,3 odsto.

Uoči izbora 2012. godine (kada je ministar finansija Mlađan Dinkić jačao Ujedinjene regione Srbije –URS), 2011. godine opet je menjan zakon o finansiranju lokalnih samouprava, pa je njihov udeo u porezu na zarade povećan sa 40 na 80 odsto - a ukupni prihodi su im povećani za 20 odsto. No, Republika na lokalne samouprave nije htela da prenese nadležnosti koje bi opravdale takvu preraspodelu.

Prema analizi sačinjenoj u Republičkom zavodu za statistiku (iz koje vadimo spomenute podatke) proizlazi da je posle 2008. godine, dakle posle starta svetske krize, u strukturi prihoda lokalnih samouprava došlo do povećanja “ustupljenih prihoda”, a smanjenja udela “izvornih prihoda”. Dakle, ti ustupljeni prihodi i transferi, koji zavise od volje republičke administracije, činili su i čine 80 odsto ukupnih tekućih prihoda jedinica lokalne samouprave.

Od 1. januara 2014. godine opštine nemaju pravo naplate naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, nego njihov glavni izvorni prihod postaje porez na nekretnine. Da bi se uspostavio balans između izgubljenog i dobijenog, porezi na nekretnine su morali biti udvostručeni (oni sada u ukupnim prihodima imaju udeo od 12,7 odsto). I to utiče na pad vrednosti nekretnina i stvara najširu nervozu kod stanovništva, a opštine tera u dugove.

Poseban je slučaj grada Beograda, koji nosi 70 odsto javnog duga svih srpskih lokalnih samouprava. Nekih godina mu je bilo bolje u sistemu, a nekih gore, što je on nadomešćivao zaduživanjem (naročito posle izbijanja svetske krize). I tu se neverovatno preteralo. Naime, pošto je dozvoljeno zaduživanje lokalnih samouprava do 50 odsto tekućih godišnjih prihoda, većina opština u Srbiji je to ispunila, pa je prosek “lokalnog” javnog duga 26 odsto (uključujući i Beograd). Međutim, u slučaju Beograda javni dug je narastao na 178 odsto dozvoljenog javnog duga. To je naravno previše, a istovremeno znači da ogromna većina lokalnih samouprava u Srbiji gotovo uopšte ne učestvuje u zidanju javnog duga.

Jednostavno, centralizam sužava i odgovornost na centralu i suprotstavlja interese lokalnih zajednica centru države, tako što svako na periferiji gleda da potroši što više, jer zapravo i nema zbiljsku samoupravu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side