15.05.2018 Beograd

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Foto: Medija centar Beograd
Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Decenijama u medijskom biznisu važi pravilo da najčitaniji, najgledaniji, najslušaniji mediji – generalno, lokalno, po ciljnim grupama, imaju najveću šansu da dođu do najviše sredstava za oglašavanje. Razlog za to je činjenica da ovakvi mediji imaju procentualno najveći procenat traženih ciljnih grupa kojima se obraćaju kompanije koje plaćaju oglašavanje. Najveći mediji imaju najveći procenat svih ciljnih grupa interesantnih oglašivačima.

Internet je u poslednjih 20 godina doveo do toga da se drastično poveća konkurencija na medijskom tržištu i da besplatni onlajn medijski sadržaji sve značajnije negativno poslovno utiču na različite tipove klasičnih medija.

Na primeru redovnog godišnjeg izveštaja međunarodne organizacije IAB, koja objavljuje podatke o prihodima onlajn oglašavanja, može se videti za 2017. godinu da u SAD 25 najposećenijih veb-sajtova uzima preko 85% svih sredstava namenjenih za onlajn oglašavanje. Prema istraživačkoj kući WARD za 2017. godinu, prihodi Gugla i Fejsbuka od oglašavanja činili su 25% svih sredstava potrošenih na onlajn oglašavanje u celom svetu (budući da su Gugl i Fejsbuk najposećeniji veb-sajtovi u većini država u svetu).

U slabije razvijenim zemljama kao što je Srbija, procenat sredstava koji se preraspodeljuje najvećim klasičnim i onlajn medijima, ili najvećim grupacijama medija, ide na preko 90% svih oglašivačkih budžeta.

Ovakav trend preraspodele sredstava prema medijima s najvećim dosegom postoji u svim varijantama klasičnog i onlajn oglašavanja i predstavlja direktnu posledicu tzv. kvantitativnog oglašavanja najvećih oglašivača.

Decenijama unazad, najveći procenat svih sredstava za oglašavanje kod nas i u celom svetu dolazi od malog broja kompanija koje imaju velike budžete za oglašavanje. Od načina kako ove kompanije troše svoje budžete zavisi i koji će mediji uzeti određeni procenat ovih budžeta.

Osnovni način preraspodele budžeta velikih oglašivača dominantno funkcioniše po principu da veća ulaganja budžeta za oglašavanje donose više prodaja. Samo se postavlja pitanje koja vrsta medija koliko donosi prodaja. Ovo razmišljanje predstavlja osnovu tzv. kvantitativnog oglašavanja.

Kvantitativni model oglašavanjaima sledeće karakteristike:

1) Cilj je što je moguće brže i jednostavnije doći do što većeg broja osoba iz potrebnih ciljnih grupa koje će videti promotivnu poruku.

2) Najveći mediji i najveći događaji privlače najveći procenat svih ciljnih grupa, što omogućuje da se jednostavno i brzo pošalje kompanijska promotivna poruka.

3) Što se veća sredstva ulože u veći broj najvidljivijih medija, statistički je veća verovatnoća da će poruku videti dovoljan broj osoba za ostvarenje traženih efekata promocije.

Ovakva postavka promotivnih aktivnosti kompanija veoma odgovara svim učesnicima u promotivnom procesu – veliki mediji i agencije. Ne treba mnogo vremena ni znanja da zaposlena lica iz ovih oblasti troše nečija (kompanijska) značajna sredstva za advertajzing budžete. Traženi efekti se po teoriji verovatnoće sigurno dobijaju ulaganjem sve većih sredstava.

Posledice kvantitativnog modela oglašavanja dovele su poslednjih godina do stvaranja kvantitativnih medija kojima je važan samo doseg (tiraž, vidljivost, čitanost…), bez obzira na to kako se dolazi do te vidljivosti:

Kompanijama koje dominantno ovako razmišljaju o oglašavanju najvažnije je da se na što očigledniji i interesantniji način lako i brzo dođe do traženih efekata.

Marketinške agencije se trude da imaju što zanimljiviju ponudu načina promocije i da na što brži i jednostavniji način kreiraju promotivne planove i prateće izveštaje.

Medijima je jedino važno biti što vidljiviji i što više “prijati” kompanijama i marketinškim agencijama. To “dopadanje” obično “zna da ide” i u pravcu politike, nepotizma i sl., ali to nije tema ovog teksta.

Konstantno povećanje generalnih budžeta za oglašavanje i pojava velikog broja onlajn medija doveli su do toga da se najjednostavniji i najbrži način povećanja vidljivosti medija postiže – udovoljavanjem željama publike za sadržajem koji ih interesuje. Tako se došlo do tabloidizacije medija.

Tabloidi su kvantitativni mediji koji funkcionišu po principu kreiranja velikog broja sadržaja.Ideja je da mnogo zanimljivih, nekvalitetnih i jeftinih sadržaja kreira veću vidljivost. Na primer, četiri najposećenija onlajn medija u Srbiji imaju prosečno objavljenih preko 350 sadržaja dnevno.

Prethodno napisano predstavlja i opis razloga zašto mali mediji teško dolaze do advertajzing budžeta velikih kompanija.

Ovakva situacija u medijskom biznisu će se zadržati sve dok oglašivačima ne postane važno u kojim se medijima oglašavaju – u odnosu na kvalitet i relevantnost medija. To je prelazak iz kvantitativnog u kvalitativno novinarstvo.

 

Biografija

Dragan Varagić je bloger, online strateg, profesionalni predavač i bavi se savetodavnim uslugama iz oblasti poslovne primene Interneta. U internet poslovanju je od 1998. g. Radio sa preko dve stotine velikih, srednjih i malih kompanija u Srbiji i inostranstvu. Vlasnik je bloga www.draganvaragic.comi video servisa Predavanja.draganvaragic.com, servisa za online distribuciju saopštenja PRobjave.com, osnivač projekta www.bloggersnetwork.org.rs, partner na projektu jednogodišnjih studija neformalnog obrazovanja Internet Academy. Koordinator je specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja www.iimeuro.uns.ac.rs, FTN, Novi Sad. Ovaj tekst priređen je iz dela knjige “Digitalni Pre-marketing”, koja izlazi u junu 2018. godine.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Nadežda Gaće: ID SRBIJE Nadežda Gaće: ID SRBIJE

    Srbija ima nesvakidašnji problem; živi sa zabunama oko definicije svoje teritorije.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo Vladimir Gligorov: Rusija i Kina, ponovo

    Posle makedonskog referenduma i glasanja o ustavnim promenama u Skupštini, ruska reakcija je bila da je sve to nelegitimno.

  • Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti Dimitrije Boarov: Ponovo o rudnoj renti

    Pre neki dan, u našoj štampi su se “srele” dve informacije o poslovanju Gaspromovog NIS-a u Srbiji i o veličini rudne rente koja se sliva u naše državne budžete, koje “povezuje” ne ono što je u njima rečeno već ono što tim vestima nedostaje (ili ostaje nejasno).

  • Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom Jelka Jovanović: Atentat pod zaštitom

    Kosovska policija udvostručila je nagradu za informacije koje mogu doprineti rasvetljavanju ubistva predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, i ta je svota sada 20.000 evra, potvrdio je portalu Košev zamenik generalnog direktora Policije Kosova Dejan Janković u emisiji Slobodno srpski.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side