15.05.2018 Beograd

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija?

Dragan Varagić: Zašto živimo u vremenu tabloidnih medija? Foto: Medija centar Beograd
Da bi danas medij opstao kao “najveći” i time zaradio najviše sredstava – najbrži, najjednostavniji i najjeftiniji način da se to postigne jeste kreiranjem tabloidnog medija.

Decenijama u medijskom biznisu važi pravilo da najčitaniji, najgledaniji, najslušaniji mediji – generalno, lokalno, po ciljnim grupama, imaju najveću šansu da dođu do najviše sredstava za oglašavanje. Razlog za to je činjenica da ovakvi mediji imaju procentualno najveći procenat traženih ciljnih grupa kojima se obraćaju kompanije koje plaćaju oglašavanje. Najveći mediji imaju najveći procenat svih ciljnih grupa interesantnih oglašivačima.

Internet je u poslednjih 20 godina doveo do toga da se drastično poveća konkurencija na medijskom tržištu i da besplatni onlajn medijski sadržaji sve značajnije negativno poslovno utiču na različite tipove klasičnih medija.

Na primeru redovnog godišnjeg izveštaja međunarodne organizacije IAB, koja objavljuje podatke o prihodima onlajn oglašavanja, može se videti za 2017. godinu da u SAD 25 najposećenijih veb-sajtova uzima preko 85% svih sredstava namenjenih za onlajn oglašavanje. Prema istraživačkoj kući WARD za 2017. godinu, prihodi Gugla i Fejsbuka od oglašavanja činili su 25% svih sredstava potrošenih na onlajn oglašavanje u celom svetu (budući da su Gugl i Fejsbuk najposećeniji veb-sajtovi u većini država u svetu).

U slabije razvijenim zemljama kao što je Srbija, procenat sredstava koji se preraspodeljuje najvećim klasičnim i onlajn medijima, ili najvećim grupacijama medija, ide na preko 90% svih oglašivačkih budžeta.

Ovakav trend preraspodele sredstava prema medijima s najvećim dosegom postoji u svim varijantama klasičnog i onlajn oglašavanja i predstavlja direktnu posledicu tzv. kvantitativnog oglašavanja najvećih oglašivača.

Decenijama unazad, najveći procenat svih sredstava za oglašavanje kod nas i u celom svetu dolazi od malog broja kompanija koje imaju velike budžete za oglašavanje. Od načina kako ove kompanije troše svoje budžete zavisi i koji će mediji uzeti određeni procenat ovih budžeta.

Osnovni način preraspodele budžeta velikih oglašivača dominantno funkcioniše po principu da veća ulaganja budžeta za oglašavanje donose više prodaja. Samo se postavlja pitanje koja vrsta medija koliko donosi prodaja. Ovo razmišljanje predstavlja osnovu tzv. kvantitativnog oglašavanja.

Kvantitativni model oglašavanjaima sledeće karakteristike:

1) Cilj je što je moguće brže i jednostavnije doći do što većeg broja osoba iz potrebnih ciljnih grupa koje će videti promotivnu poruku.

2) Najveći mediji i najveći događaji privlače najveći procenat svih ciljnih grupa, što omogućuje da se jednostavno i brzo pošalje kompanijska promotivna poruka.

3) Što se veća sredstva ulože u veći broj najvidljivijih medija, statistički je veća verovatnoća da će poruku videti dovoljan broj osoba za ostvarenje traženih efekata promocije.

Ovakva postavka promotivnih aktivnosti kompanija veoma odgovara svim učesnicima u promotivnom procesu – veliki mediji i agencije. Ne treba mnogo vremena ni znanja da zaposlena lica iz ovih oblasti troše nečija (kompanijska) značajna sredstva za advertajzing budžete. Traženi efekti se po teoriji verovatnoće sigurno dobijaju ulaganjem sve većih sredstava.

Posledice kvantitativnog modela oglašavanja dovele su poslednjih godina do stvaranja kvantitativnih medija kojima je važan samo doseg (tiraž, vidljivost, čitanost…), bez obzira na to kako se dolazi do te vidljivosti:

Kompanijama koje dominantno ovako razmišljaju o oglašavanju najvažnije je da se na što očigledniji i interesantniji način lako i brzo dođe do traženih efekata.

Marketinške agencije se trude da imaju što zanimljiviju ponudu načina promocije i da na što brži i jednostavniji način kreiraju promotivne planove i prateće izveštaje.

Medijima je jedino važno biti što vidljiviji i što više “prijati” kompanijama i marketinškim agencijama. To “dopadanje” obično “zna da ide” i u pravcu politike, nepotizma i sl., ali to nije tema ovog teksta.

Konstantno povećanje generalnih budžeta za oglašavanje i pojava velikog broja onlajn medija doveli su do toga da se najjednostavniji i najbrži način povećanja vidljivosti medija postiže – udovoljavanjem željama publike za sadržajem koji ih interesuje. Tako se došlo do tabloidizacije medija.

Tabloidi su kvantitativni mediji koji funkcionišu po principu kreiranja velikog broja sadržaja.Ideja je da mnogo zanimljivih, nekvalitetnih i jeftinih sadržaja kreira veću vidljivost. Na primer, četiri najposećenija onlajn medija u Srbiji imaju prosečno objavljenih preko 350 sadržaja dnevno.

Prethodno napisano predstavlja i opis razloga zašto mali mediji teško dolaze do advertajzing budžeta velikih kompanija.

Ovakva situacija u medijskom biznisu će se zadržati sve dok oglašivačima ne postane važno u kojim se medijima oglašavaju – u odnosu na kvalitet i relevantnost medija. To je prelazak iz kvantitativnog u kvalitativno novinarstvo.

 

Biografija

Dragan Varagić je bloger, online strateg, profesionalni predavač i bavi se savetodavnim uslugama iz oblasti poslovne primene Interneta. U internet poslovanju je od 1998. g. Radio sa preko dve stotine velikih, srednjih i malih kompanija u Srbiji i inostranstvu. Vlasnik je bloga www.draganvaragic.comi video servisa Predavanja.draganvaragic.com, servisa za online distribuciju saopštenja PRobjave.com, osnivač projekta www.bloggersnetwork.org.rs, partner na projektu jednogodišnjih studija neformalnog obrazovanja Internet Academy. Koordinator je specijalističkih strukovnih studija iz E-poslovanja www.iimeuro.uns.ac.rs, FTN, Novi Sad. Ovaj tekst priređen je iz dela knjige “Digitalni Pre-marketing”, koja izlazi u junu 2018. godine.

 

 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Mijat Lakićević: Savez za izolaciju Mijat Lakićević: Savez za izolaciju

    Da li je Tramp trapav, lud ili glup, nije ni važno – bar ne u kontekstu ove priče – ali je svojom izjavom o nekim “agresivnim Montenegrinima koji prete da izazovu treći svetski rat” američki predsednik, kao što je to već konstatovano, u stvari otkrio na šta mu se ruski kolega žalio.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side