16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 00:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Ako para ne bude Vladimir Gligorov: Ako para ne bude

    Uzmimo da država više ne može da se zadužuje kako bi vraćala dugove i finansirala tekuće deficite, šta bi mogla da uradi? Najpre, kako uopšte može da nastane takva situacija?

  • Vojislav Tufegdžić: Kriva slika Vojislav Tufegdžić: Kriva slika

    U nedelju je nekolicina roditelja kasnila po svoju decu koja su osam dana provela u košarkaškom kampu na Zlatiboru. Bio sam prisutan. Sa onim pridošlim čekao sam nedostajuće. Očeve. Opravdanje smo unapred znali – nisu mogli da se odvoje od prenosa iz Vimbldona. Nekako baš u trenutku kada Novak Đoković nije uspeo da, komentatorski rečeno, prelomi pobedu u četvrtom setu. Sledio je peti. I konačni trijumf.

  • Jelka Jovanović: Vozi, Miško! Jelka Jovanović: Vozi, Miško!

    Uredba o korišćenju službenih automobila nije dala rezultate, rekao je premijer Aleksandar Vučić u ponedeljak u intervjuu RTS-u. I da ga je sram da to pred građanima kaže, ali ljudi prosto žele da ih komšije vide u službenim kolima; nisu uspeli ako ne izlaze iz audija.I ne mora, misle, reforma da počne baš od njih i kakva je to država koja će na njima da uštedi.

  • Dimitrije Boarov: U potrazi za izgubljenim vremenom Dimitrije Boarov: U potrazi za izgubljenim vremenom

    Ostavka simpatičnog odlikaša sa američkog Jejla i savesnog početnika u poznatoj konsultantskoj firmi Mekinzi, srpskog ministra finansija Lazara Krstića – nije neočekivana.

  • Vladimir Gligorov: Socijalne i neuspešne države Vladimir Gligorov: Socijalne i neuspešne države

    Ono što se događa u neuspešnim privredama na Balkanu jeste preraspodela rizika sa države na pojedince. To je sadržaj promena radnog zakonodavstva, kao i socijalnih prava. U tim okolnostima, vode se ideološke rasprave – zagovornici socijalne pravde nasuprot neoliberala – koje deluju pomalo bespredmetno. Problem je u osnovi u tome što su građani ovih zemalja uložili svoju budućnost u te zemlje i privrede, a ishod nije onakav kakav su očekivali. To je kao kada više ne može da se računa sa ušteđevinom, pa je potrebno početi od početka, u mnogo rizičnijim okolnostima.

  • Vladimir Gligorov: Sankcije i troškovi Vladimir Gligorov: Sankcije i troškovi

    Problem nije u tome ima li Srbija interes da trguje sa Rusijom. Nije ni reč o tome da li bi odluka da se poštuje režim sankcija Evropske unije prema Rusiji naudila Srbiji politički. Kao što nisu sporne ni istorijske niti druge veze, nezavisno od toga što se ta istorija i to prijateljstvo prilično uprošćeno prepričavaju.

  • Dimitrije Boarov: Letnje priče Dimitrije Boarov: Letnje priče

    Kad „upeče zvezda“ svi javni problemi dobiju nekakav šašav izgled, pa i oni najkrupniji. Na primer, protekle sedmice je Fiskalni savet „povisio“ potrebnu giljotinu za plate i penzije sa 10 na 15 odsto, navodno zato što je procenio da će budžetski deficit dostići 2,6 milijarde evra, pa se mora „rezati“ više nego što se mislilo pre nekoliko meseci, kako bi se budžetski deficit održao u podnošljivom okviru i kako bi se učinio neophodan korak u pravcu ostvarenja strategije fiskalne konsolidacije.

Preporuke prijatelja
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM