16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Julijana Mojsilović: Vašington upozorava - i Srbija na liniji vatre Julijana Mojsilović: Vašington upozorava - i Srbija na liniji vatre

    Izjava američkog državnog sekretara Džona Kerija da se i Srbija (uz Kosovo, Crnu Goru, Makedoniju, Gruziju, Moldaviju i Baltik) nalazi na „liniji vatre“ kad je reč o odnosima Vašingtona i Moskve, došla je neposredno nakon upozorenja britanskog ministra odbrane Majkla Falona o ruskim provokacijama na moru i u vazduhu i mogućnosti ponavljanja tzv. ukrajinskog scenarija u Estoniji, Litvaniji i Letoniji, članicama NATO i Evropske unije.

  • Mijat Lakićević: Rekvijem Mijat Lakićević: Rekvijem

    Zamislite dve firme. Jednu veliku, drugu malu. Prva je dobila rešenja da plati porez, druga isto. Prva stvarno duguje za porez; druga u stvari ne duguje za porez, nego joj je dug pripisan greškom poreskog organa. Prva firma je bliska vlasti, druga firma je daleko od vlasti. Nagradno pitanje glasi: koja firma je platila porez? Pitanje je, naravno, retoričko. Svi znaju odgovor.

  • Dimitrije Boarov: Telekom i domaća braća Dimitrije Boarov: Telekom i domaća braća

    Tek što je prošle sedmice javljeno da se na tenderu za privatizacionog savetnika za prodaju Telekoma Srbija javila samo jedna firma Lazard Freres SAS, u medijski prostor je lansirana stara priča Akademije inžinjerskih nauka Srbije, sa potpisom nekadašnjeg dekana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i doskorašnjeg rektora Beogradskog univerziteta Branka Kovačevića – da “Telekom nikako ne treba prodati” jer, navodno, “šteta od te prodaje bila bi neuporedivo veća od svake sume koja bi se za ovu kompaniju mogla dobiti” (Politika, 7. marta).

  • Miša Brkić: Radna grupa Miša Brkić: Radna grupa

    Je li taj „delivery unit“ možda neki ogranak Al Kaide u Srbiji?

  • Dimitrije Boarov: Nepouzdana država Dimitrije Boarov: Nepouzdana država

    Gledajući RTS-ov dnevnik u proteklu nedelju, gledalac je već samo te večeri mogao uočiti najmanje dva slučaja neshvatljivo nesolidnog odnosa države prema svojim obavezama (a reč je o javnom TV servisu, a ne o nekoj “opozicionoj televiziji”).

  • Dimitrije Boarov: Koja je svrha "Upita"? Dimitrije Boarov: Koja je svrha "Upita"?

    Uprkos pravoj poplavi napisa u novinama i debata u RTV emisijama, koju je pokrenulo odustajanje Vlade Srbije od “prodaje” Smederevske železare američkoj kompaniji Esmark i navodno aktiviranje “plana B” za spasavanje ove fabrike, ostalo je, ipak, nejasno šta zapravo smera Vlada Srbije dalje i koja je svrha raspisivanja konkursa za navodno okupljanje novog menadžerskog tima za kompaniju, koji se pod naslovom “Upit za dostavljanje predloga za saradnju i zaključenje ugovora o pružanju usluga upravljanja i savetovanja u poslovanju”, pojavio 20. februara u beogradskoj Politici.

  • Nebojša Pešić: E, moj Milutine Nebojša Pešić: E, moj Milutine

    Milutin je uvek slušao roditelje. Dok se školovao šezdesetih godina prošlog veka govorili su mu da je njegovo samo da uči, pa će sve doći na svoje mesto. Poslušao ih je. Bio je odličan đak. Završio je za metalskog radnika, a odmah zatim i višu školu. Odmah su ga primili na posao u fabrici koja je izvozila na sve četiri strane sveta. Imao je dobru platu, oženio se, dobio sina. Samo još fali stan. Kada se njegovo ime našlo na vrhu rang-liste, rekli su mu da nema više dodele stanova.

Preporuke prijatelja
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM