16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Jedno poređenje Vladimir Gligorov: Jedno poređenje

    Ovo će uglavnom biti samo najjednostavnije komentarisanje podataka o ponašanja srpske i hrvatske privrede i o održivosti njihovih javnih finansija. Najpre, Slika 1 prikazuje realni kurs kune izražen u jediničnim troškovima rada (koliko košta rad, pojednostavljeno rečeno).

  • Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti Mijat Lakićević: Hristos se rodi, Vaša Svetosti

    Ovih dana je za božićnom trpezom neko ispričao sledeću “istinitu legendu”, kažu još od pre Drugog, a možda i Prvog svetskog rata. Prevrne se čamac i pop upadne u reku. Uskomešaše se u čamcu, viču “daj pope ruku, daj pope ruku” – pop ništa.

  • Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu Nadežda Gaće: Ima li pilota u avionu

    Ovih dana nekoliko vesti je izazvalo i interesovanje, i iznenađenje, i nelagodu... i naravno mnoštvo komentara. Naime, jedan mladi čovek, koji je još na uslovnoj kazni, postao je savetnik “za šta god” u Vladi Srbije.

  • Dimitrije Boarov: Brigu na veselje Dimitrije Boarov: Brigu na veselje

    Preživesmo i 2016. godinu. Pošto smatram da je uoči novogodišnjeg 2017. veselja neumesno razmatrati procente i stope rasta, kamate i kredite, budžete i pronevere, već treba “udariti brigu na veselje”, ovde ću se pozabaviti nekim “ideološkim gibanjima” u našoj javnosti, koja su, zbog svoje patetične karikaturalnosti, baš zgodna za praskave dane slobodarskih vatrometa i varljive nade da će sutra biti bolje, “kad pravda pobedi svetski i domaći neoliberalizam”.

  • Vladimir Gligorov: Neoiliberalizam Vladimir Gligorov: Neoiliberalizam

    Ili, na srpskom, radikalno nazadnjaštvo. Reč mi je potrebna kao suprotnost neoliberalizmu. Šta bi bio neoiliberalizam?

  • Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje Jelka Jovanović: Daljinsko čitanje

    Sve se zna sem zašto je izbila strujna afera sa računima i kako je izvedena operacija njihovog naduvavanja?

  • Julijana Mojsilović: Demokratski populizam Julijana Mojsilović: Demokratski populizam

    “Najbolji argument protiv demokratije je petominutni razgovor s prosečnim glasačem”, rekao je Vinston Čerčil.

Preporuke prijatelja
Sajam turizma
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side