16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Jelka Jovanović: Razgolićivanje Jelka Jovanović: Razgolićivanje

    Dokažite da na snimku nije Vanja Ćalović i gasim Informer! Tako je glavni urednik ovog tabloida Dragan J. Vučićević prošle godine branio “svoje pravo” da crnogorsku aktivistkinju čereči na sve načine, a najviše porno snimcima na naslovnicama.

  • Dimitrije Boarov: Čudna Milerova izjava Dimitrije Boarov: Čudna Milerova izjava

    Aleksej Miler, prvi čovek Gasproma, sigurno spada u vodeće svetske energetske menadžere, pa se zbog toga njegova izjava, protekle subote, da će se ubuduće uloga Ukrajine kao tranzitne zemlje za plasman gasa „svesti na nulu“, te da je „Evropska komisija jednostavno poklonila Turskoj gasni ventil prema Evropi“ može tretirati više kao „poslednja pretnja“ Briselu ili kao znak „očajničkog veselja“ što je propao projekat Južni tok, nego kao ozbiljan iskaz jednog iskusnog prodavca gasa Evropi.

  • Vladimir Gligorov: Ponuda i tražnja Vladimir Gligorov: Ponuda i tražnja

    Novine su pune napisa o tome kako je Južni tok žrtva političkog sukoba Evropske unije sa Rusijom. Navodno, EU ne želi da se taj gasovod izgradi, pa se on zato neće ni graditi, jer naravno nema smisla postaviti cevi, a onda ne moći njima transportovati i distribuirati gas. Kao što nema smisla ni lišiti potrošače te robe, ako im je potrebna i ako cena odgovara. To poslednje, cena dakle, tu je veoma važna.

  • Vladimir Gligorov: Kina, Rusija i Evropa Vladimir Gligorov: Kina, Rusija i Evropa

    U čemu je razlika, ako je ima, između ruskih i kineskih investicija, bar kada je reč o Evropi? U tome da li su sredstvo politike ili nisu. U slučaju Kine nisu, dok u slučaju Rusije jesu danas više nego što su bile juče, a neizvesno je kako će biti u skorijoj ili nešto daljoj budućnosti.

  • Vladimir Gligorov: Račun i opravdanja Vladimir Gligorov: Račun i opravdanja

    Ako Rusija ne gradi gasovod u Srbiji, ko će drugi? Uzmimo da se ulaganje u gasovod isplati – ne mora komercijalno nego makroekonomski – zašto ne bi u njega uložila država, recimo uz partnerstvo sa privatnim investitorima?

  • Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu Dimitrije Boarov: Akcize na klaker i kabezu

    Uoči promocije državnog budžeta za 2015. godinu, gotovo svakodnevno, iz Vlade Srbije se u štampu puštaju „probne glasine“ o uvođenju akciza na pojedine proizvode sa masovnom potrošnjom, što upućuje na zaključak da se i dalje traga za novim državnim prihodima, kako bi se izbeglo još veće rezanje rashoda u novoj godini – jer pored „ušteda“ na platama i penzijama, treba namaknuti još oko 300 miliona evra povećanih prihoda ili toliko dodatno uštedeti na javnim rashodima (kako bi se u novoj godini raskorak između prihoda i rashoda smanjio za ukupno oko 700 miliona evra).

  • Mijat Lakićević: Đavo u detalju Mijat Lakićević: Đavo u detalju

    U životu su, kaže legenda, samo dve stvari sigurne. Prva je da mora da se umre, a druga da mora da se plati porez.

Preporuke prijatelja
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM