16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Plus i minus Dimitrije Boarov: Plus i minus

    Kad pogledamo proteklu 2015. godinu, u Srbiji dominiraju statistički plusevi i ona izgleda bolje nego što je doista bila.

  • Vladimir Gligorov: Visok rizik balkanizacije Vladimir Gligorov: Visok rizik balkanizacije

    Srbija je započela proces pregovora sa Evropskom unijom (EU) na dvadesetogodišnjicu potpisivanja Dejtonsko-Pariskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

  • Nadežda Gaće: Da li su izbori ruski rulet Nadežda Gaće: Da li su izbori ruski rulet

    Odluka o tome da uz vojvođanske i lokalne izbore budu i nacionalni, doneta je. Čuli smo već mnogo o razlozima – i od političara i od analitičara.

  • Dimitrije Boarov: Odustajanje kao olakšanje? Dimitrije Boarov: Odustajanje kao olakšanje?

    Krajem prošle sedmice okončan je šestomesečni proces pokušaja prodaje 58 odsto državnih akcija u Telekomu Srbija – i to odustankom od posla Vlade Srbije koja, kako je saopštio premijer Aleksandar Vučić, pre svega nije bila zadovoljna ponuđenom cenom.

  • Dimitrije Boarov: Šta muči prerađivačku industriju Dimitrije Boarov: Šta muči prerađivačku industriju

    Dobre vesti iz Brisela gde su otvorena prva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, glatko usvajanje budžeta Srbije u Narodnoj skupštini, pohvale sa svih strana za rezultate u finansijskoj konsolidaciji i još nekoliko prazničnih najava budućih investicija – sve to je bacilo u senku nekoliko novih zabrinjavajućih trendova koji se mogu uočiti u našem industrijskom sektoru.

  • Vladimir Gligorov: Trambo i još ponešto Vladimir Gligorov: Trambo i još ponešto

    Nisam znao ništa o Daltonu Trambu. Znam podosta o progonu u Makartijevoj eri, ali manje kada je reč o Holivudu. Sam film potvrđuje tezu Vlade Petrića o socrealizmu u američkom filmu.

  • Vladimir Gligorov: Kineska kriza Vladimir Gligorov: Kineska kriza

    Stiglic kaže kako krize nema, što kaže i Tramp, koga su obavestili kineski preduzetnici, sa kojima on posluje, da je reč o probavnim problemima kineske privrede. Soros, opet, kaže da je svetska privreda pred novom krizom, kao onom iz 2008, zbog kineskog finansijskog kraha.

Preporuke prijatelja
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM