16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Zašto PIO fond nije investitor Dimitrije Boarov: Zašto PIO fond nije investitor

    Prošle sedmice objavljeno je da je hrvatski trgovinski lanac Agrokor, u vlasništvu Ivice Todorića, konačno preuzeo 80,75 odsto vlasništva nad slovenačkim trgovinskim lancem Merkatorom. Cela operacija je na kraju koštala 481,5 miliona evra.

  • Ivan Jovanović: Bahato, samo bahato Ivan Jovanović: Bahato, samo bahato

    Iako su kiše (a sa njima i poplave koje opet unesrećuju građane) donele opštu depresiju za koju bi Sigmund Frojd sigurno imao dobro objašnjenje (kao što je, uostalom, imao za sve) protekle dve nedelje su donele, objektivno gledano, radosti kakve Srbija nije videla u poslednje vreme.

  • Dimitrije Boarov: Kada su propale srpske finansije Dimitrije Boarov: Kada su propale srpske finansije

    Sudeći po našim medijima, godišnjicu 5. oktobra 2000. godine sada više „obeležavaju“ oni koji su tada bili smenjeni, nego pripadnici Demokratske opozicije Srbije (DOS-a), koji je pre 14. godina organizovao smenu Miloševićevog režima.

  • Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje Dimitrije Boarov: Privatni sektor ne likuje

    Kako je “seoba” zaposlenih iz javnog u privatni sektor jedan od često isticanih glavnih ciljeva „paketa štednje” koji ovih dana, uz rebalans budžeta za ovu godinu, najavljuje Vlada Srbije, zanimljivo je primetiti da praksa zapravo ide suprotnim putem, tako da se i mali privatni preduzetnički sektor nalazi u velikim teškoćama zbog sve jačeg pritiska troškova, a spremaju mu se još gori dani.

  • Dimitrije Boarov: Prodati državne njive Dimitrije Boarov: Prodati državne njive

    Nakon što je u protekli ponedeljak, 15. septembra, istekao rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti investitora za privatizaciju 502 preostalih društvenih preduzeća, među kojima je 161 u takozvanom „restrukturiranju“, iz Agencije za privatizaciju stižu vesti da se u tim pismima iskazuje interes, uglavnom, samo za poljoprivredna dobra koja rentiraju zemlju u javnom, odnosno državnom vlasništvu, a uprkos tome stalno grcaju u gubicima.

  • Vladimir Gligorov: Izvoz i uvoz, Srbija i Rusija Vladimir Gligorov: Izvoz i uvoz, Srbija i Rusija

    Pošto se dosta govori o srpskom izvozu u Rusiju, možda nije na odmet uputiti na netom objavljene podatke o srpskoj spoljnoj trgovini za prvih osam meseci ove godine (reč je samo o robi, a ne i o uslugama). Dakle, izvoz u Rusiju u evrima iznosi 96 odsto onoga u istom periodu prošle godine (99,5 odsto u dolarima i 99 odsto u dinarima; razlike su posledica promena u kursevima). Uvoz iz Rusije je, pak, veći za 143 odsto u evrima (148,5 odsto u dolarima i 147 odsto u dinarima). To se, naravno, može promeniti do kraja godine, ali ne naročito mnogo.

  • Vladimir Gligorov: Budžet i novac Vladimir Gligorov: Budžet i novac

    Fiskalni problem nisu prevashodno plate i penzije, već sveukupne subvencije, rđavo upravljanje javnim nabavkama (kupovina robe i usluga) i sveukupna neefikasnost države. Ne pomaže ni monetarna politika, mada su njene mogućnosti mnogo ograničenije.

Preporuke prijatelja
Fonet web tv Tanjug
Android NM