16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Privredni sunovrat, uporedno posmatrano Vladimir Gligorov: Privredni sunovrat, uporedno posmatrano

    Tabela 1 donosi prosečne stope rasta Albanije, Srbije i Slovenije od 1970. do 2010. po dekadama. Izvor je Medisonova baza podataka. Prve dve decenije (1970-e i 1980-e) su bile gotovo stagnantne u Albaniji, dok su u Jugoslaviji i u Srbiji 1970-e bile obeležene brzim rastom, a 1980-e stagnacijom (negativna stopa je posledica pada iz 1990).

  • Dimitrije Boarov: Zapelo kod restrukturiranja Dimitrije Boarov: Zapelo kod restrukturiranja

    Veoma zanimljiv intervju Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji je Novi magazin objavio u prošlom broju, završava se konstatacijom da ni u vodećim javnim preduzećima (Srbijagasu, EPS-u, ŽTP-u), ni u javnom sektoru (školstvo, zdravstvo, uprava, itd.) nisu ni doneti planovi restrukturiranja, odnosno otpuštanja viškova radne snage, niti su nadležna ministarstva u tom pravcu usvojila svoje planove za oblasti za koje su nadležna.

  • Julijana Mojsilović: Novak izgubio – šta ćemo mi sad?! Julijana Mojsilović: Novak izgubio – šta ćemo mi sad?!

    Novak Đoković ni iz trećeg puta nije uspeo da osvoji Rolan Garos. Strašno, zaista! Nacija je u šoku, stručnjaci nagađaju kako se desilo nešto čemu su se samo Stan Vavrinka i, možda, Mec Vilander nadali. A Novak reče: “I, za kraj, mogu samo da kažem – nastaviću ja da se borim za ovaj trofej. Vraćam se sledeće godine!”

  • Vladimir Gligorov: Šta se događa u Makedoniji Vladimir Gligorov: Šta se događa u Makedoniji

    Reč je pre svega o krizi legitimnosti, a potom o nasilju. Nije primarno reč o međuetničkom sporu.

  • Dimitrije Boarov: Poljoprivreda pred temeljnim promenama Dimitrije Boarov: Poljoprivreda pred temeljnim promenama

    Zanimljivo, ministar finansija Dušan Vujović, otvarajući 82. Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu (9. maja), nije direktno spomenuo očekivani talas velikih stranih investicija u vojvođansko stočarstvo, to jest, ni on, ni prisutna ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, nisu spomenuli da se za taj novi investicioni ciklus hitno moraju promeniti neke stare odredbe u Ustavu i zakonima koji regulišu vlasništvo i upotrebu poljoprivrednog zemljišta. Te promene su neophodne, jer nova velika ulaganja u stočarstvo i ratarstvo ne mogu se očekivati na zemljištu koje se samo može dati u kratkoročni zakup. A spremnih investitora doista ima.

  • Nadežda Gaće: Istine i palanački duh Nadežda Gaće: Istine i palanački duh

    "Istine ne postoje, istine postoje”, rekao je čuveni nadrealista Dušan Matić. Gotovo da ne znam rečenicu koja na bolji način oslikava značaj i bitnost čovekovog mišljenja, delovanja i bivstvovanja.

  • Dimitrije Boarov: Put preko okeana Dimitrije Boarov: Put preko okeana

    Baš u trenutku kada se premijer Vlade Srbije Aleksandar Vučić počeo pakovati za put u Ameriku, u to “pakovanje” uključila su se dva ovdašnja značajna politička igrača: predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Republike Srpske Miroslav Dodik. Nikolić je u Vučićev kofer ponudio svoju “Platformu za Kosovo”, a Dodik je u njega pokušao da ugura najavu svog “Referenduma o samostalnosti” koji bi se, navodno, održao kroz tri godine. Sa ta dva “teška slučaja” spomenuti Vučićev kofer, već i inače veoma težak zbog niza drugih stvari, mogao bi postati pretežak za toliko dugo prekookeansko putovanje.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
Medija centar Tanjug
Carnex brending