16.08.2012 Beograd

Eh, da je samo BIA...

Eh, da je samo BIA...
Saznanja da bezbednosne službe u Srbiji bez odobrenja suda prikupljaju informacije o tome koliko dugo i s kim razgovaraju građani, s kim razmenjuju SMS poruke i koje sajtove posećuju na Internetu, izrodila su višesatni sastanak direktora BIA Nebojše Rodića sa poverenikom za informacije od javnog značaja Rodoljubom Šabićem i zaštitnikom građana Sašom Jankovićem.

Na sastanku je dogovoreno da bez odobrenja suda službe bezbednosti više ne smeju da pristupaju podacima operatera, BIA je spremna da podrži 14 mera o bezbednosti elektronskih komunikacija koje su predložili Šabić i Janković, tek sledi da svoj deo posla obave ministarstva pravde, policije i parlament, a Šabić je izjavio da je zadovoljan ishodom susreta.

Šabić i Janković su uradili što je bilo do njih. Dalje u ovom slučaju i u ovom trenutku ne mogu. Direktor BIA se nije oglasio, ali prema formulacijama smo razumeli da je dao časnu reč da će se BIA ubuduće ponašati shodno zakonskim obavezama. Za sada je tu kraj. Reč je data, a zakoni će na doradu.

Hajde sad BIA... Ko se ikada kleo u zakonitost rada OZNE, DB, pa i BIA? Nekako, šta i očekivati od službe čije je zaduženje da uhodi zlonamernike, da formalno štiti nas od njih, možda i njih od nas, pa i nas od nas takvih kakvi jesmo... nego da prisluškuje? Naravno, i nezakonito ako proceni da samo tako može. Ništa novo decenijama, u maniru srodnih svetskih službi pod geslom „cilj ne bira sredstvo“.

Ne kažem da je dobro, nikako nije, samo... Nemoguće je u potpunosti se izboriti protiv toga. Iluzija, borba protiv vetrenjača. Nažalost, rizični su se u velikoj meri pokazali operateri za koje se ispostavilo da ne ispunjavaju jedno od elementarnih prava svojih korisnika, a svoju obavezu prema njima – tajnost podataka. U njihove sisteme vispreni, ili oni koji imaju koga i čime da plate, s lakoćom mogu da zavire. Jednostavno, kao Boltu da istrči 100 metara. Od operatera nije traženo da daju reč da će ubuduće voditi brigu o interesima svojih korisnika. Da se malo umešaju u svoje obaveze, podrobno pročitaju ugovore u kojima piše da niko nema pravo da zloupotrebi podatke njihovih korisnika, da poboljšaju signal u komunikaciji s njima. Nije im traženo, pa reč nisu dali.

Užasavajući je podatak koji je Saša Janković naveo kao ilustraciju pribavljanja podataka o komunikacijama građana – u Americi sa 300 miliona stanovnika on se meri desetinama hiljada, u Srbiji iznosi više stotina hiljada, procene ukazuju da prekoračuje i milion! U SAD je za to potrebno odobrenje suda, u Srbiji se pouzdano ne zna u nadležnosti kojeg suda je donošenje takvog odobrenja. U to nije uspeo da pronikne ni Šabić.

Ali, tragedija jeste u tome što nije BIA jedina kojoj su dostupni nedostupni podaci o komunikacijama. Uostalom, zakonski traljavo prikupljene informacije na sudu nisu prihvatljive. Opasniji su oni neznani i nedostupni kojima takvi podaci predstavljaju lični interes. Iz raznih pobuda. Saznanja ukazuju da su baš takvi bili vredni kolekcionari ilegalnih podataka o komunikacijama. Do podataka o njima je, zapravo, nemoguće doći. A kako bi te komunikacije bilo poučno i vredno oslušnuti.

autor: Vojislav Tufegdžić izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.08.2012, 07:44h Zika (1)

    Nova vlada sastavljena od radikala SPS jula i lopova(KArici)iVelje koji bi i majku prodao daje budza sta ocekivati POTOP.

Pročitajte i...
  • Miša Brkić: Zar opet? Miša Brkić: Zar opet?

    Ima boga.

  • Mijat Lakićević: Dijaspora Mijat Lakićević: Dijaspora

    Potpuno je u domaćoj javnosti nezapaženo prošla vest – inače, da se razumemo, objavljena na naslovnim stranama – da je Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, tokom nedavnog boravka u Moskvi prve zvanične razgovore imao sa direktorkom ruske Agencije za dijasporu Ljubom Glebovom.

  • Dimitrije Boarov: Povratak Miloševiću Dimitrije Boarov: Povratak Miloševiću

    Ima nečeg i komičnog, ali i logičnog, što je baš beogradska Politika požurila da ovoga puta prva, prigodom godišnjice smrti Slobodana Miloševića u Haškom zatvoru, svoju “temu nedelje” (6. marta) posveti njegovom “testamentu”, pitajući se “jesmo li ga pročitali”?

  • Dimitrije Boarov: Zavera budućnosti Dimitrije Boarov: Zavera budućnosti

    Iako se već sada može reći da su predstojeći prevremeni parlamentarni izbori čudni po mnogo čemu, jedna od ključnih karakteristika tek otpočete predizborne kampanje je da političke stranke prilično uopšteno, gotovo oprezno, govore o tome šta će učiniti u naredne četiri godine ukoliko dođu na vlast.

  • Vladimir Gligorov: Terorizam Vladimir Gligorov: Terorizam

    Možda ima smisla krenuti izokola. Evropska unija je zamišljena pre svega kao ekonomska zajednica s političkim ciljem. Cilj je pre svega bezbednost, uklanjanje rata kao sredstva kojim se rešavaju sukobi između država ili unutar država.

  • Vladimir Gligorov: Demokratija Vladimir Gligorov: Demokratija

    Šta može glas, ako se bira između različitih frakcija političke elite? Sve što se izborima može postići jeste da se jedna grupa ljudi, koja je na čelu jedne stranke ili koalicije stranaka, zameni drugom grupom ljudi, koja je na čelu konkurentske stranke ili koalicije.

  • Dušan Pavlović: Nema spavanja Dušan Pavlović: Nema spavanja

    “Nema spavanja! Ne možete da budete svetski prvaci, a da spavate. Spavajte pet-šet sati, ne treba vam više. Spavaćete kad budete u penziji”. (Z. Đinđić, Leskovac, 10. mart 2002)

Preporuke prijatelja
Noc muzeja
Novinska agencija Beta Tanjug
Android NM