11.09.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Bitefovski septembar

Ivan Jovanović: Bitefovski septembar
Ako postoji i jedan mesec u godini kada sve smeće svakodnevnih vesti zameni kulturno uzdizanje (i suprotno krizi kulture iz pera Hane Arent, a ta kriza je kod nas postala konstanta), onda je to septembar. I to zbog jednog, najznačajnijeg domaćeg kulturnog događaja – Bitefa.

Iza ovogodišnjeg slogana 53. Bitefa “Počnimo ljubav iz početka”, većini poznatog u pop-kulturnom kontekstu iz naslova pesme Beti Đorđević, stoji imerzivni i utopistički koncept stvaranja nove društvene zajednice zasnovane na sinergiji pozorišta i njegovog gledaoca. Prateći potpuni društveni, socijalni i politički raspad globalnog društva, Bitef nudi obnovu (ili bar pokušaj obnove) društvene zajednice na onim postulatima demokratije, pravde i jednakosti koji su zaboravljeni u savremenom društvu. Kako je savremeno društvo svakojako, a najmanje utopijsko, ova ideja nalazi najčvršće utemeljenje u pozorištu, što je i logično, pošto nema bolje veze od one na relaciji gledalac – izvođač.

Ovogodišnji Bitef odaje počast i jednoj od heroina ovog festivala Borki Pavićević kroz tribinu “Borka na Bitefu”, na kojoj će govoriti ljudi koji su radili s njom na festivalu ili koje je upoznala na istom tokom 20 godina, koliko je bila njegov nezamenljivi deo. Ako govorimo o nastanku nove zajednice, počast Borki Pavićević, kao jednom od simbola najboljeg što je srpska kultura imala, pokazuje kako će i ta zajednica, bar za vreme trajanja festivala, biti najbolje što ova zemlja može da ponudi. Tako je i sa Bitefom: pored svih lomova i tragedija, vremena društvenih, političkih i ekonomskih kriza, Beogradski Internacionalni Teatarski Festival (to mu je pun naziv, ako niste znali) preživljava i dan-danas, stavljajući ovu nesrećnu zemlju na mapu bitnih svetskih događaja.

Upravo zbog toga, nema boljeg mesta za nastanak nove društvene zajednice od Beograda i njenog najznačajnijeg festivala. Zato je i ovaj septembar verovatno značajniji od drugih – više simbolički nego u bilo kom drugom smislu. Nemamo ni iluzija da pozorište može promeniti svet ili ga imanentno poboljšati za život. Ali barem možemo da se nadamo da će nas tih sat i nešto u pozorišnoj sali podsetiti na sve strahote i dobrote savremenog društva i pružiti nam ruku da barem sanjamo bolji i lepši svet. Septembar je i mesec novih početaka na kraju same kalendarske godine. Evo prilike i da opet započnemo ljubav prema novom svetu zasnovanom na teatarskim pravilima. A ona su, to već znamo, mnogo poštenija i plemenitija od ljudskih.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side