Ivan Jovanović: Festivaldžije
29.05.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Festivaldžije

Ivan Jovanović: Festivaldžije
Kako se približava leto – iako vremenske prilike ne govore u korist kalendarskih kretanja – tako raste i broj kulturnih festivala.

Neki od njih, kao direktni povod za ovaj uvodnik 64. Sterijino pozorje, nastali su da bi najbolje pozorišne predstave nekadašnje Jugoslavije u direktnom sučeljavanju dale najbolju po izboru stručnog žirija. Drugi, kao što su muzički festivali koji niču po celoj Srbiji, nude komercijalno-kulturnu ponudu u svakakvim žanrovima i predstavljaju, hajmo reći, dobru praksu kulturne industrije u srpskim okolnostima i publika može uživati i u najboljim izvođačima elektronske muzike na Love festu u Vrnjačkoj Banji, Exit je već postao svetski priznat i poznat festival, dok isključivo rokenrol žanr čuva Arsenal fest u Kragujevcu, a Sombor je postao kulturni fenomen svetskih razmera preko Pozorišnog maratona Narodnog pozorišta tog grada, koji će sredinom juna imati neprekidno prikazivanje predstava tokom četiri dana. Filmski festivali su postali već standard i gotovo jedini način da se za kratko vreme upoznate sa svetskom produkcijom igranih i dokumentarnih filmova.

Da ne bude zabune – nemam ništa protiv festivala. Većina ljudi van Beograda će vam reći kako je to jedini način da bilo kakav sadržaj iz kulture dođe i do njih, pošto ovako mogu samo očekivati nešto za zadovoljavanje najnižih poriva. Ali, opet, postavlja se pitanja šta i radimo li nešto na oplemenjivanju svojih života kulturom i tokom zime, jeseni ili, na primer, radnim danom?

Razmislite kada ste poslednji put otišli u bioskop bez razloga i da se niste našli pod pritiskom dece ili porodice dok špartate nekim od tržnih centara? Setite se vremena kada ste odlazili na koncerte i slušali muziku koju volite? Ako pregledate svima besplatan YouTube, proverićete da li neki od bendova koji gostuju u našoj zemlji (a ponuda nije baš neka, ali nije ni nepostojeća) ispunjava vaš ukus. Ne brinite – nećete izgledati kao kompletan idiot (to su uistinu neki drugi tipovi) na koncertu iako više ne izgledate kao neko ko ih posećuje. Toliki broj pozorišta, a ne sećate se kada ste bili na predstavi? Pogledajte repertoare. To vam je, opet, jedinstvena prilika da za relativno mali novac vidite domaće glumce koje volite ili koji su popularni. Pored svih gluposti na koje trošimo, jednom ili dva puta godišnje nije problem izdvojite od 600 do 1.200 dinara za pozorišnu predstavu i koncert, a u bioskop možete i za 300-400. Kada bismo se svi malo više potrudili, bilo bi i ponude van festivala i tokom cele godine. Nije toliko veliki trud. A vredi. Mnogo.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nikola Lunić: Brat Li Nikola Lunić: Brat Li

    Li Venliang, oftalmolog iz Vuhana, umro je 7. februara ove godine od posledica koronavirusne upale pluća. On je prvi pokušao javno da upozori na zabrinjavajući broj virusnih infekcija koje mogu da prerastu kontrolisane uslove. Međutim, na samom početku virusne infekcije Komunistička partija Kine odlučila je da to ipak sakrije od domaće i svetske javnosti, a dr Li je bio ukoren i prisiljen da potpiše izjavu kako su njegovi stavovi neosnovani i predstavljaju nezakonitu glasinu

  • Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se Momčilo Pantelić: Čoveče, ne ljubi se

    Dok se velike sile nadmeću kako da preurede svet po svom ukusu, novi globalni poredak zavela je minijaturna, nevidljiva avetinja – koronavirus. Presekla je globalizaciju i izazvala zatvaranje granica više od Donalda Trampa, mlavi otpore svojoj svemoći jednostavnije od Vladimira Putina i Si Đinpinga, dodatno umanjuje neophodnu dozu jedinstva u EU i sve njih inspiriše da se međusobno optužuju za njegovu iznenadnu najezdu.

  • Vladimir Gligorov: Tri zablude Vladimir Gligorov: Tri zablude

    Evropska ekonomska zajednica, pa potom Evropska unija uticale su na diktatorske ili autokratske režime, desne ili leve (da ne ulazim u detaljnije karakterizacije) na taj način što su nudile proces evropeizacije.

  • Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke Dimitrije Boarov: Sukob oko Komercijalne banke

    Nije to baš često u Vučićevoj Srbiji da u javnost prodru veoma različiti pogledi državnih funkcionera na neko krupno privredno pitanje, kao što je sada slučaj u prodaji ili odustajanju od prodaje Komercijalne banke u Beogradu.

  • Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa Dimitrije Boarov: Posle koronavirusa

    Iako “korona kriza” još nije širom sveta došla do svojih krajnjih granica i nanela sve moguće štete i mnogobrojne ljudske žrtve, u svetskom javnom mnjenju već se tu i tamo postavlja pitanje da li će ova pandemija ostaviti neke trajne posledice ili će se politički i ekonomski trendovi na planeti nastaviti tamo gde su prekinuti pre nekoliko sedmica, sa osnovnim ciljem da se nadoknadi propušteno?

  • Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure Aleksandra Bosnić Đurić: Više od cenzure

    Paradoksalno ali istinito, posao cenzora u svim vremenima i svim sistemima nikada nije bio lak. U krajnjem skoru uvek je bivao osujećen, a sizifovski napori i nalogodavaca i izvođača radova po pravilu su završavali tako što su i jedni i drugi, nakon izvesnog vremena, bivali izloženi javnoj osudi i stubu srama.

  • Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama Nadežda Gaće: Teorije zavere ili život u zaverama

    “To što sam paranoičan ne znači i da me niko ne juri”, odavno je ovo prepričavano, više kao štos, ali kako vreme prolazi i kako kanali informisanja postaju ne samo svima dostupni nego i otvoreni za sve “autore” – sve je primenljivije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side