13.03.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Post FESTum

Ivan Jovanović: Post FESTum
Četrdeset sedmi Fest se završio 3. marta, pa i ne predstavlja aktuelnu temu za uvodnik, ali ovogodišnje izdanje najpoznatijeg (uz Pulski) filmskog festivala bivše Jugoslavije, a i ovih krnjih država nastalih na njenom nasleđu i rastakanju, pokazuje filmsku/festivalsku genezu stvarnosti u kojoj živimo. No, krenimo od početka…

Fest je, kao i svake godine, bio odlično organizovan. Programi, kako i dolikuje gledanom festivalu, doneli su svakome ponešto (kao u sloganu pamtljive ex-Yu reklame za proizvod koji smo zaboravili), ponuda naslova zadovoljila je i najprobirljivije, a dobitnici nagrada ih uistinu zaslužuju: Nagradu za najbolji film dobila je “Divljina” Pola Dejnoa, Beogradski pobednik za najbolji srpski dokumentarno-igrani film “Slučaj Makavejv ili proces u bioskopskoj sali” Gorana Radovanovića, a nagrada žirija “Crnom Anđelu” Luisa Ortege. Nagrada za najbolju režiju otišla je u ruke Nadin Labaki za “Kapernaum”, i to su, taksativno posloženo, najvažnije nagrade.

Znamo šta nam Fest pruža poslednjih 47 godina, ali koincidencija programa i srpske društvene zbilje, kako bi rekle najdraže i najbliže komšije Hrvati, ove godine čini festival aktuelnim preko svake mere. Ceo Fest bio je u znaku Dušana Makavejeva, kultnog srpskog i jugoslovenskog sineaste, koji je preminuo krajem januara, prve osobe sa ovih prostora u svetskim filmskim enciklopedijama progonjene zbog svog rada čiji najbolji film “WR: Misterija organizma” biva bunkerisan do kraja osamdesetih. Sve ovo dešava se nakon slučaja filma “Mezimica”, zabranjenog bez zabrane na veoma čudan način, gotovo zbog trača, a tik pred odbijanje Hane Selimović da primi nagradu “Petar Banićević” Narodnog pozorišta kao protest zbog toga što četiri godine nije primljena u ansambl zbog zabrane zapošljavanja donete odlukom Vlade – iako su, i pored zabrane, primljena četiri druga glumca.

Dakle, zabrana za neke važi, a za druge malo manje.

Ovome bismo mogli dodati i ovaj simpatičan slučaj žene koja s doktoratom u inostranstvu ne može da se zaposli na fakultetu, a zato može neko ko je isti studirao 20 godina, ali to je izlet u druge oblasti van kulture. Dokle god važe dvostruki standardi za život u ovoj zemlji, filmski narativ ostaje životna, realistička priča. A dokle ćemo tako gurati, verovatne ne zna ni Svevišnji, a kamoli naši duhoviti vlastodršci. Sadašnji i budući.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Suverenisti Vladimir Gligorov: Suverenisti

    Šta je ekonomska suverenost? Ovo je donekle pitanje za socijalne demokrate, danas posebno jer gube podršku među radnicima koji se pridružuju populistima, a to će reći nacionalistima. Zašto je to socijaldemokratski problem?

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast Vladimir Gligorov: Manje stanovnika, a brži rast

    Da bi to bilo moguće, potreban je značajan rast produktivnosti. Ovde je potrebno razdvojiti dve stvari. Jedno je rast po stanovniku, koji može da se ubrzava kako se smanjuje stanovništvo. Čak i ako se ukupna proizvodnja zapravo ne povećava. To je druga stvar, rast ukupne proizvodnje uz smanjenje broja stanovnika. To bi zahtevalo da se s manjim brojem stanovnika postigne veća ukupna proizvodna, što će reći da se povećava produktivnost rada.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Mijat Lakićević: Evropo, sikter Mijat Lakićević: Evropo, sikter

    Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom, napušta položaj. Formalno, reč je o ostavci, u suštini – dobila je otkaz.

  • Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra Vojislav Milovančević: Prsno u fekalijama sa platom od 500 evra

    Zašto ljudi veruju samo predsedniku?

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side