26.09.2018 Beograd

Ivan Jovanović: Rijaliti

Ivan Jovanović: Rijaliti
Rijaliti programi su televizijski žanr koji dokumentuje navodne životne situacije ili reakcije i u kojem učestvuju ljudi koji nisu profesionalni glumci iako postoje formati u čijim pravilima je predviđeno učešće poznatih ličnosti.

Rijaliti se razlikuje od dokumentarnog programa jer se fokusira na dramu, međusobne konflikte i zabavu gledališta, umesto na obrazovanje istog.

Ovo je opis žanra koji neverovatnim spletom okolnosti vlada srpskom kulturom prethodnih sedam dana. Opis je iz knjiga o televizijskoj produkciji, mada svako ko se ikada imalo bavio televizijom, zna da je ključ definicije rijalitija reč “navodno”: u ovom žanru je sve namešteno kako bi se fingirale emocije ili događaji raspaljujući za gledalište.

Na isti raspaljujući način rijaliti je, u mesecu kada se dešavaju dva najveća kulturna događaja, Bitef i Oktobarski salon, postao ne samo glavna, bolje je reći kulturološka tema, već i princip proizvodnje, ali i rešavanja problema u kulturi. Biće da dva pomenuta događaja, a složićemo se da je to najbolje što je ovaj prostor ponudio u kulturnom smislu, suviše podsećaju na bezbrižna, normalna vremena, pa je novo podsećanje na Srbiju u kojoj danas živimo bilo neophodno.

Dakle, većina zna šta se desilo: na tribini o kulturi u ustanovi kulture ministar informisanja rekao je kako rijalitiji programi nisu dobri. Odmah nakon izjave kreće rijaliti koji se slobodno može podvesti pod onu narodnu: “Ovo ima samo kod nas” – vlasnik privatne televizije i autor rijalitija kreće u medijsku kampanju protiv ministra preko sopstvene televizije, nazivajući ga pornofilom i vređajući ga na najnižem mogućem nivou. U sve to, uključuje se i premijerka: ne brani ministra koga je sama predložila već – vlasnika televizije. To joj, valjda, nije bilo dovoljno već opravdava postojanje rijalitija, kršio on domaće zakone ili ne, popularnošću sestara Kardašijan i postaje verovatno prva šefica Vlade koja se u javnom diskursu bavi zabavnim televizijskim programom.

Rijaliti se nastavio dalje, povezano ili ne, zabranom filma “Mezimica” jer je – antisrpski. Odnosno njegovom (ne)zabranom, zapravo odustajanjem producenta pošto su demonstranti upali u Filmski centar Srbije, a jedna od zabrinutih žena uskliknula: “Rijaliti je bolji od antisrpskih filmova”!

I eto čudne paradigme: stopirana “Mezimica” je žanrovski film, fikcija koja nema veze sa antisrpskim, a drugi žanr cveta kao ponuđeni kulturni diskurs, pretvarajući sve u navodnu situaciju, reakciju, sukob. S tim da mu uloga nije da zabavi već da nauči.

A učenja su, kako se čini, tu da bi kulturi došla glave.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Brojevi Vladimir Gligorov: Brojevi

    Uzmimo da je na manifestaciji podrške gospodinu Vučiću bilo četiri puta više ljudi nego na opozicionim demonstracijama nekoliko dana ranije. Šta ti brojevi govore?

  • Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju Srđan Bogosavljević: Brojke koje opominju

    Da li je Srbija nestankom Jugoslavije izgubila i sopstveni identitet, pitanje je koje se logično postavlja kada se pogledaju stavovi građana. Uostalom, mi ne samo da smo postali država odlukom crnogorskog referenduma nego smo u kratkom vremenu, za manje od dvadeset godina, promenili četiri imena države, pa ne čudi što se slabo prisećamo datuma i simbola države

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side