26.06.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?
Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

Poslednji put kada je vredela i kada su ovi prostori imali planiranu kulturnu politiku bio je “socijalizam s ljudskim likom”, koji je, paradoksalno, pokušavao da nađe zloglasni Edvard Kardelj. Ma šta neko mislio o nedostatku političkog pluralizma u Jugoslaviji, kulturna politika beše više nego jasna: osnivanje savremenih kulturnih institucija po uzoru na zapadnu Evropu (Bitef, Muzej savremene umetnosti, Fest) koje su, gle čuda, ostale najkvalitetniji izdanci srpske kulture i u ova, uslovno ih imenujmo, pluralistička vremena. Dakle, sve ono što je nastalo u vreme pre samostalnosti nije označavano pridevom “srpski”, ali teško da je tadašnja kulturna politika naginjala nacionalnom imenovanju stvari. Sve to nam, već u uvodu problematike pitanja, daje odgovor da kulturne politike nema. Nezgodna situacija, mora se priznati.

Ali vratimo se na sam naslov, odnosno pitanje i posmatrajmo ga iz sadašnje perspektive, a ne iz sigurne pozicije vage kojom je Josip Broz Tito upravljao tokom Hladnog rata – šta su današnji (“savremeni” je prejak izraz) primeri kulturne politike? Sem obnavljanja socijalističke ostavštine koja ispade najkvalitetniji deo srpske kulture i neprekidne politizacije crkvenih, srednjovekovnih i nacionalnih spomenika, a ovaj mod se obično uključuje kada su drugi interesi u pitanju, politike nema. Pardon, ima je, ali samo u svrhu politizacije određenih pitanja, pa je poslednjih nedelja pitanje kulturne politike otišlo na sakralni teren i to usred već pomenutog 21. veka – Srbi i Crnogorci, u sjajnom maniru od pre 30 godina, takmiče se ko je “narod najstariji”, potirući sve one bljuzgave floskule o “dva oka u glavi” i dokazujući da glava (a često i očiju) nije ni bilo. Ili su, prosto, punjene slamom.

Kulturne politike nema bez kulturne akcije. I obrnuto. Kulturna akcija ne podrazumeva samo borbu za kulturni identitet već angažovanje individualca, građanina kako bi bio kreativan, originalan i autentičan. Da bi se to desilo, postoji kulturna politika – ona usmerava kulturu u okviru države ili institucija sa jasno određenim ciljevima, prioritetima i instrumentima kako bi građani (ili narod) bili osnaženi za akciju. Samo tako ćemo, sem manastira, Njegoša, Vuka (koji je, uzgred, imao jasno postavljenu kulturnu politiku i njene ciljeve, ali to beše vreme romantizma) i slavnih slikara, ostaviti nešto narednim pokolenjima. Sa aktuelnom situacijom – teško!

autor: MIM izvor: NM
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side