26.06.2019 Beograd

Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?
Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

Poslednji put kada je vredela i kada su ovi prostori imali planiranu kulturnu politiku bio je “socijalizam s ljudskim likom”, koji je, paradoksalno, pokušavao da nađe zloglasni Edvard Kardelj. Ma šta neko mislio o nedostatku političkog pluralizma u Jugoslaviji, kulturna politika beše više nego jasna: osnivanje savremenih kulturnih institucija po uzoru na zapadnu Evropu (Bitef, Muzej savremene umetnosti, Fest) koje su, gle čuda, ostale najkvalitetniji izdanci srpske kulture i u ova, uslovno ih imenujmo, pluralistička vremena. Dakle, sve ono što je nastalo u vreme pre samostalnosti nije označavano pridevom “srpski”, ali teško da je tadašnja kulturna politika naginjala nacionalnom imenovanju stvari. Sve to nam, već u uvodu problematike pitanja, daje odgovor da kulturne politike nema. Nezgodna situacija, mora se priznati.

Ali vratimo se na sam naslov, odnosno pitanje i posmatrajmo ga iz sadašnje perspektive, a ne iz sigurne pozicije vage kojom je Josip Broz Tito upravljao tokom Hladnog rata – šta su današnji (“savremeni” je prejak izraz) primeri kulturne politike? Sem obnavljanja socijalističke ostavštine koja ispade najkvalitetniji deo srpske kulture i neprekidne politizacije crkvenih, srednjovekovnih i nacionalnih spomenika, a ovaj mod se obično uključuje kada su drugi interesi u pitanju, politike nema. Pardon, ima je, ali samo u svrhu politizacije određenih pitanja, pa je poslednjih nedelja pitanje kulturne politike otišlo na sakralni teren i to usred već pomenutog 21. veka – Srbi i Crnogorci, u sjajnom maniru od pre 30 godina, takmiče se ko je “narod najstariji”, potirući sve one bljuzgave floskule o “dva oka u glavi” i dokazujući da glava (a često i očiju) nije ni bilo. Ili su, prosto, punjene slamom.

Kulturne politike nema bez kulturne akcije. I obrnuto. Kulturna akcija ne podrazumeva samo borbu za kulturni identitet već angažovanje individualca, građanina kako bi bio kreativan, originalan i autentičan. Da bi se to desilo, postoji kulturna politika – ona usmerava kulturu u okviru države ili institucija sa jasno određenim ciljevima, prioritetima i instrumentima kako bi građani (ili narod) bili osnaženi za akciju. Samo tako ćemo, sem manastira, Njegoša, Vuka (koji je, uzgred, imao jasno postavljenu kulturnu politiku i njene ciljeve, ali to beše vreme romantizma) i slavnih slikara, ostaviti nešto narednim pokolenjima. Sa aktuelnom situacijom – teško!

autor: MIM izvor: NM
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side