10.07.2018 Beograd

Jelena Volić Helbuš: Zlo nikada ne dolazi velikim koracima

Jelena Volić Helbuš: Zlo nikada ne dolazi velikim koracima Foto: prtscr ytb
Govor književnika Mihaela Kelmajera povodom pomena žrtvama nacionalsocijalizma, održanog 5. maja 2018. u austrijskom parlamentu

 

Povodom oslobađanja koncentracionog logora Mauthauzen, 5. maja 1945. godine u Austriji se svake godine organizuje nacionalni pomen kao znak protivljenja svakom nasilju i rasizmu. Mihael Kelmajer, autor romana “Dva gospodina na plaži” i “Okcident”, koji je prošle godine dobio nagradu Konrad-Adenauer Fondacije za književnost, ove godine je svojim govorom izazvao oluju reakcija i okrenuo celokupnu vladu Austrije protiv sebe.

Poreklom iz pokrajine Vorarlberg, književnik Mihael Kelmajer (69 godina) studirao je političke nauke, germanistiku, kao i matematiku i filozofiju. Sa muzičarem Rajnholdom Bilgerijem 70-ih godina prošlog veka imao je duo Bilgeri-Kelmajer, koji je imao nekoliko hitova. Veliki uspeh stekao je svojom radio-emisijom na Ö1, u kojoj je prepričavao antičke mitove i biblijska predanja. Njegove priče iz starina docnije su prevedene na brojne jezike.

 

OBRAĆANJE POSLANICIMA: Poštovane dame i gospodo, predsednik Sobotka me je ohrabrio svojom izjavom da čovek mora stvari da nazove pravim imenom. Molio bih vas da od mene ne očekujete da se pravim blesav. Ne na ovaj dan i ne u ovakvom sastavu.

Želim samo jedno: da žrtvama nacističkog režima, o čijem životu su ovi mladi ljudi tako potresno svedočili, mogu da pogledam u oči. Makar samo zahvaljujući mojoj i vašoj fantaziji.

Ti mladi ljudi me pitaju: Šta ćeš reći onima koji sede ovde, a pripadaju stranci čiji članovi stalno, poneki svake nedelje, objavljuju rasističke i antisemitske izjave u kojima obeznačavaju zločine nacista. Šokantne izjave izrečene ili u javnosti ili tajnovito po kuloarima i u socijalnim medijima. Šta ćeš im reći?

Da li ćeš se napraviti kao da to ne znaš? Kao da ne razumeš na šta misle kada razmenjuju svoje šifrovane poruke. Kada govore o nekim “krugovima na istočnoj obali”.* A onda se igraju brojem 88?** Ili ime Džordža Sorosa upotrebljavaju kao šifru za sve teorije zavere u tonovima nesrećne tradicije “Protokola cionskih mudraca”? Fraza “proverene glasine”*** naći će se u rečniku beščašća i srama.

Čujem kako me pitaju pripadam li i ja onima koji su sebi dopustili da otupe, koji se ne uzbuđuju zbog jezivog ponavljanja pojedinačnih slučajeva, koji prenebregavaju takve uobičajene ispade kao simptome nove normalnosti? To nam je već poznato, dosadno, “ništa novo”!

Ljudi nikad nisu došli do velikog zla jednim korakom. Nikada. Uvek malim koracima. Pri tome se svaki mali korak činio isuviše nebitnim za veliko uzbuđenje. Prvo se kaže, a potom se čini. Hoćeš li dopustiti – čujem kako me pitaju – da, mira radi, bespogovorno dozvoliš da jedan ministar unutrašnjih poslova ponovo govori o tome kako bi ljude trebalo držati koncentrisane na jednom mestu?****

Hoćeš li kukavički stisnuti zube iako nema razloga za kukavičluk? Ko može da ti naudi kada u svojoj zemlji, u svom vremenu, kažeš istinu!

Ispravno je i pravilno da stranka koja čini vladu ove zemlje pozove građane da zaštite naše Jevreje od antisemitizma nekih muslimana koji su došli. Ali ja ne verujem u iskrenost ovih poziva.

Antiislamizam treba da bude argumentovan filosemitizmom?! To je ista laž kao i bukačka ljubav preobraćenih prema Hristu. Zemlji su neophodni “žrtveni jarci”. Jesu li zaista našoj zemlji potrebni “dežurni krivci”? Ko nam podmeće takvo moralno posrnuće? Može li se u vladi bliskom mesečniku napisati da su oslobođeni logoraši iz logora Mauthauzen bili pošast za zemlju,***** a istovremeno se stilizovati kao branitelj i zaštitnik Jevreja? Očito da može. Da, može.

Jedno me dovodi do očaja, a drugom ne verujem.

A ko u to veruje, on je ili idiot ili se takvim pravi. Onda je cinik. A ja ne želim da budem ni jedno ni drugo.

Dame i gospodo, čuli ste svedočanstva koja su sakupili ovi mladi ljudi. I verovatno ste pomislili: da su tada ti ljudi, čije sudbine svedoče o zločinu, mogli da pobegnu. A znate da je i tada po celom svetu bilo onih koji su se hvalisali da su zaustavili reke izbeglica.

Dugo sam razmišljao šta bi danas trebalo da vam kažem. I draže bi mi bilo da me nisu pitali da govorim. Ali su me pitali, a ja smatram svojom građanskom dužnošću da to i učinim. Lako bi bilo poređati sve standardne izjave u ovakvim prilikama, od “nikada više” do “ne smemo zaboraviti”, nanizati fraze ugrušale ucveljenosti koje bi se preporučile za dobru ocenu na školskom pismenom sastavu. Ali za to bih morao biti podao. A to ne mogu i neću. Nikako na ovaj dan i nikako u ovakvom sastavu. Želim da se uz pomoć istraživanja i priča ovih mladih ljudi i uz pomoć moje i vaše fantazije obratim žrtvama i da ih saslušam. Želim da mogu da im pogledam u oči. I sebi samom.

Nemam više šta da vam kažem. Hvala.

Mihael Kelmajer

 

* Reč je direktno o izjavi Johana Gudenusa, člana poslaničkog kluba FPÖ, po kojoj američki milijarder Džordž Soros finansijski podržava talase migranata. U prenosnom smislu ovo je antisemitska floskula koju je još Kurt Valdhajm upotrebljavao, a koja se odnosi na navodnu jevrejsku zaveru da se finansijski osvoji ceo svet. Klasičan primer antisemitskog ludila u njegovom najsublimnijem obliku.

 

** Broj 88 upotrebljavaju neonacisti kao tajni Hitlerov pozdrav. Osmo slovo abecede je H, tako da 88 stoji za HH, skraćenica od Hajl Hitler.

 

*** Odnosi se opet na pomenutu izjavu Johana Gudenusa.

 

**** Ministar unutrašnjih poslova Austrije Herbert Kikl (FPÖ) u januaru ove godine na konferenciji za štampu predstavio je svoj plan prema kojem bi izbegle koji su postavili zahtev za azil trebalo držati koncentrisane na jednom mestu.

 

***** Austrijski mesečnik Aula, koji je blizak vladajućoj stranci FPÖ, u januaru 2016. objavio je tekst Manfreda Dusvalda pod nazivom “Oslobođeni logoraši iz Mauthauzena kao masovne ubice”. U tekstu Dusvald optužuje oslobođene logoraše da su 1945. “krali, harali, ubijali i silovali” zemlju koja je “patila pod oslobođenjem”. Zbog ovog teksta vođen je sudski proces, koji je bio obustavljan zbog nedostatka dokaza.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side