10.07.2018 Beograd

Jelena Volić Helbuš: Zlo nikada ne dolazi velikim koracima

Jelena Volić Helbuš: Zlo nikada ne dolazi velikim koracima Foto: prtscr ytb
Govor književnika Mihaela Kelmajera povodom pomena žrtvama nacionalsocijalizma, održanog 5. maja 2018. u austrijskom parlamentu

 

Povodom oslobađanja koncentracionog logora Mauthauzen, 5. maja 1945. godine u Austriji se svake godine organizuje nacionalni pomen kao znak protivljenja svakom nasilju i rasizmu. Mihael Kelmajer, autor romana “Dva gospodina na plaži” i “Okcident”, koji je prošle godine dobio nagradu Konrad-Adenauer Fondacije za književnost, ove godine je svojim govorom izazvao oluju reakcija i okrenuo celokupnu vladu Austrije protiv sebe.

Poreklom iz pokrajine Vorarlberg, književnik Mihael Kelmajer (69 godina) studirao je političke nauke, germanistiku, kao i matematiku i filozofiju. Sa muzičarem Rajnholdom Bilgerijem 70-ih godina prošlog veka imao je duo Bilgeri-Kelmajer, koji je imao nekoliko hitova. Veliki uspeh stekao je svojom radio-emisijom na Ö1, u kojoj je prepričavao antičke mitove i biblijska predanja. Njegove priče iz starina docnije su prevedene na brojne jezike.

 

OBRAĆANJE POSLANICIMA: Poštovane dame i gospodo, predsednik Sobotka me je ohrabrio svojom izjavom da čovek mora stvari da nazove pravim imenom. Molio bih vas da od mene ne očekujete da se pravim blesav. Ne na ovaj dan i ne u ovakvom sastavu.

Želim samo jedno: da žrtvama nacističkog režima, o čijem životu su ovi mladi ljudi tako potresno svedočili, mogu da pogledam u oči. Makar samo zahvaljujući mojoj i vašoj fantaziji.

Ti mladi ljudi me pitaju: Šta ćeš reći onima koji sede ovde, a pripadaju stranci čiji članovi stalno, poneki svake nedelje, objavljuju rasističke i antisemitske izjave u kojima obeznačavaju zločine nacista. Šokantne izjave izrečene ili u javnosti ili tajnovito po kuloarima i u socijalnim medijima. Šta ćeš im reći?

Da li ćeš se napraviti kao da to ne znaš? Kao da ne razumeš na šta misle kada razmenjuju svoje šifrovane poruke. Kada govore o nekim “krugovima na istočnoj obali”.* A onda se igraju brojem 88?** Ili ime Džordža Sorosa upotrebljavaju kao šifru za sve teorije zavere u tonovima nesrećne tradicije “Protokola cionskih mudraca”? Fraza “proverene glasine”*** naći će se u rečniku beščašća i srama.

Čujem kako me pitaju pripadam li i ja onima koji su sebi dopustili da otupe, koji se ne uzbuđuju zbog jezivog ponavljanja pojedinačnih slučajeva, koji prenebregavaju takve uobičajene ispade kao simptome nove normalnosti? To nam je već poznato, dosadno, “ništa novo”!

Ljudi nikad nisu došli do velikog zla jednim korakom. Nikada. Uvek malim koracima. Pri tome se svaki mali korak činio isuviše nebitnim za veliko uzbuđenje. Prvo se kaže, a potom se čini. Hoćeš li dopustiti – čujem kako me pitaju – da, mira radi, bespogovorno dozvoliš da jedan ministar unutrašnjih poslova ponovo govori o tome kako bi ljude trebalo držati koncentrisane na jednom mestu?****

Hoćeš li kukavički stisnuti zube iako nema razloga za kukavičluk? Ko može da ti naudi kada u svojoj zemlji, u svom vremenu, kažeš istinu!

Ispravno je i pravilno da stranka koja čini vladu ove zemlje pozove građane da zaštite naše Jevreje od antisemitizma nekih muslimana koji su došli. Ali ja ne verujem u iskrenost ovih poziva.

Antiislamizam treba da bude argumentovan filosemitizmom?! To je ista laž kao i bukačka ljubav preobraćenih prema Hristu. Zemlji su neophodni “žrtveni jarci”. Jesu li zaista našoj zemlji potrebni “dežurni krivci”? Ko nam podmeće takvo moralno posrnuće? Može li se u vladi bliskom mesečniku napisati da su oslobođeni logoraši iz logora Mauthauzen bili pošast za zemlju,***** a istovremeno se stilizovati kao branitelj i zaštitnik Jevreja? Očito da može. Da, može.

Jedno me dovodi do očaja, a drugom ne verujem.

A ko u to veruje, on je ili idiot ili se takvim pravi. Onda je cinik. A ja ne želim da budem ni jedno ni drugo.

Dame i gospodo, čuli ste svedočanstva koja su sakupili ovi mladi ljudi. I verovatno ste pomislili: da su tada ti ljudi, čije sudbine svedoče o zločinu, mogli da pobegnu. A znate da je i tada po celom svetu bilo onih koji su se hvalisali da su zaustavili reke izbeglica.

Dugo sam razmišljao šta bi danas trebalo da vam kažem. I draže bi mi bilo da me nisu pitali da govorim. Ali su me pitali, a ja smatram svojom građanskom dužnošću da to i učinim. Lako bi bilo poređati sve standardne izjave u ovakvim prilikama, od “nikada više” do “ne smemo zaboraviti”, nanizati fraze ugrušale ucveljenosti koje bi se preporučile za dobru ocenu na školskom pismenom sastavu. Ali za to bih morao biti podao. A to ne mogu i neću. Nikako na ovaj dan i nikako u ovakvom sastavu. Želim da se uz pomoć istraživanja i priča ovih mladih ljudi i uz pomoć moje i vaše fantazije obratim žrtvama i da ih saslušam. Želim da mogu da im pogledam u oči. I sebi samom.

Nemam više šta da vam kažem. Hvala.

Mihael Kelmajer

 

* Reč je direktno o izjavi Johana Gudenusa, člana poslaničkog kluba FPÖ, po kojoj američki milijarder Džordž Soros finansijski podržava talase migranata. U prenosnom smislu ovo je antisemitska floskula koju je još Kurt Valdhajm upotrebljavao, a koja se odnosi na navodnu jevrejsku zaveru da se finansijski osvoji ceo svet. Klasičan primer antisemitskog ludila u njegovom najsublimnijem obliku.

 

** Broj 88 upotrebljavaju neonacisti kao tajni Hitlerov pozdrav. Osmo slovo abecede je H, tako da 88 stoji za HH, skraćenica od Hajl Hitler.

 

*** Odnosi se opet na pomenutu izjavu Johana Gudenusa.

 

**** Ministar unutrašnjih poslova Austrije Herbert Kikl (FPÖ) u januaru ove godine na konferenciji za štampu predstavio je svoj plan prema kojem bi izbegle koji su postavili zahtev za azil trebalo držati koncentrisane na jednom mestu.

 

***** Austrijski mesečnik Aula, koji je blizak vladajućoj stranci FPÖ, u januaru 2016. objavio je tekst Manfreda Dusvalda pod nazivom “Oslobođeni logoraši iz Mauthauzena kao masovne ubice”. U tekstu Dusvald optužuje oslobođene logoraše da su 1945. “krali, harali, ubijali i silovali” zemlju koja je “patila pod oslobođenjem”. Zbog ovog teksta vođen je sudski proces, koji je bio obustavljan zbog nedostatka dokaza.

izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side