15.01.2020 Beograd

Jelka Jovanović: Cenzus iz šešira

Jelka Jovanović: Cenzus iz šešira
Kao ušati zec iz mađioničarevog šešira, nekoliko meseci pre redovnih izbora u Srbiji iz SNS-vladajućeg tabora stiga je najava spuštanja cenzusa za ulazak u parlament sa sadašnjih pet na tri odsto, na nacionalnom i lokalnom nivou.

To bi, računa se tamo gde treba, na Andrićevom vencu, u život vratilo parlamentarizam, koji je zamro bojkotom Skupštine/a većeg dela opozicije, a budući da je ugrožen najavom bojkota izbora dela opozicije, pre svega okupljene u Savezu za Srbiju.

No, izbori su po terminu redovni, ali po svemu drugom više nego vanredni, a tu vanrednost dodatno komplikuje upravo najava o spuštanju cenzusa. Iz nekoliko razloga, pri čemu je sama inicijativa čak i pohvalna, ali iz drugog razloga koji se ne razmatra – nije logično da isti prag važi za stranke koje se pojedinačno nadmeću i konglomerate partija i pokreta kakav je okupljen oko SNS-a, a do pre sedam godina nešto manje obiman oko DS-a. Pri čemu, zahvaljujući snažnoj političkoj i propagandnoj mašineriji, SNS i bez prirepaka može da računa na pobedu.

Osnovni je postulat, međutim, da se izborna pravila ne menjaju u izbornoj godini. Moguće je, naravno, i to ako je parlamentu stigla na dnevni red ranije zacrtana – i kroz javnu raspravu izoštrena – izborna reforma, ali čak i tada demokratska pristojnost nalaže da se ta pravila ne primenjuju na prve izbore koji dolaze već na naredne. To su Srbiji poručili i evropski parlamentarci, koji su u dva navrata krajem prošle godine bez uspeha pokušali da približe stavove opozicije i vlasti, sve zarad legitimizacije izbora, a time i same Skupštine.

Zna to, van spora, i idejni mađioničar izbornih veština, pa je čak i natuknuo kako bi se manjim cenzusom proširio politički front, posebno na lokalu, pa mu je cenzus 3+ efikasan korbač za sređivanje odnosa unutar stranke, koja je glomaznošću odavno prevazišla sve poznate formate višestranačkog parlamentarizma. I kojoj u suštini više prete, a bogami već i škode, unutrašnja konkurencija i apetiti funkcionerčića nego sva srpska opozicija, o čemu svedoče i brojni skandali i afere koje nagrizaju monolit, od Krušika i Jovanjice preko Brusa i Grocke do železnice.

Spuštanjem izbornog praga na mesec, dva pre raspisivanja izbora Vučić u izbornu trku uvodi mnoštvo subjekata posebno na lokalnim izborima, koji se ne bi upustili u unapred izgubljenu utakmicu 5+. Primerice, da je na beogradskim izborima 2018. cenzus bio na koti tri, Žuta patkica, odnosno pokret Ne davimo Beograd bi bio u parlamentu. Sa druge strane, na parlamentarnim izborima 2016. raspored bi bio isti, pošto je između onih koji su prekoračili cenzus i onih koji to nisu mnogo veća razlika – nijedna od lista ispod crte nije uspela da premaši jedan odsto glasova.

Napokon da podsetimo, sličnu gimnastiku samo u suprotnom smeru primenila je druga vlada Vojislava Koštunice kada je 2007, nekoliko meseci pre lokalnih izbora, podigla cenzus sa tri na pet odsto i time unapred eliminisala neke od mogućih takmaca, posebno u Beogradu. No, Vučić se još nije setio tog “argumenta”, koji zaslužuje najgore superlative, baš kao i ova njegova nepristojna ponuda.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

  • Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj Dimitrije Boarov: Iznenađenje u Hrvatskoj

    U senci velike histerije koju je u Srbiji i Crnoj Gori izazvalo famozno donošenje zakona o “nacionalizaciji” delova imovine Srpske pravoslavne crkve, koji je izglasala Skupština Crne Gore u Podgorici, u Hrvatskoj je, na opšte iznenađenje, na izborima za petog predsednika ove republike – pobedio Zoran Milanović, lider levog centra i kandidat Socijaldemokratske partije iako je za protivkandidata imao Kolindu Grabar Kitarević, koju je podržala Hrvatska demokratska zajednica, stranka koja kontroliše tamošnju vlast (od Vlade, pa naniže).

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side