15.05.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Crveni salon brige

Jelka Jovanović: Crveni salon brige
Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Tako kaže član 11 Ustava Srbije.

Ukratko, u sekularnoj Srbiji crkvene organizacije ne mogu voditi državne poslove; zna se ko je za to nadležan. Otuda i čuđenje mnogih što su na, kako se kaže diplomatski, marginama majskog Sabora SPC vladike na čelu s patrijarhom Irinejem saslušale predsednika Srbije. O Kosovu, razume se.
Nema sumnje da je Aleksandar Vučić u pravu kad kaže da crkva, mada bi tačnije bilo reći crkveni velikodostojnici i službenici, imaju pravo na mišljenje i javno izražavanje stavova. To im, uostalom, Ustav garantuje kao i svakom drugom građaninu Srbije. Nesporno je i da SPC ima posebne interese za budno praćenje kosovskog dijaloga jer većinska crkva u Srbiji ima veliku imovinu na Kosovu, koja je – što je za državu ključno – značajna kulturno-istorijska baština. Napokon, i SPC i predsednik imaju pravo i na nastavak onog nesrećno vođenog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, čiji rezultati nisu predočeni javnosti premda je obećani rok za to davno istekao.

No, sve to nije dovoljno da objasni zbog čega je predsednik odlučio da sve detalje o pregovorima s kosovskim institucijama, među kojima je – kako je razjasnio drugi politički predstavnik Srba na sastanku u Patrijaršiji Milorad Dodik – razgraničenje, predstavi vladikama pre nego narodnim poslanicima koji su zaduženi da donose ključne odluke o svemu, pa i o sudbini kosovskih pregovora i samog Kosova? I Ustava, napokon, u kojem će sve to jednom biti zapisano.

Možda se Vučić nada da će prelomiti SPC i odvratiti ih od zalaganja za tzv. zamrznuti konflikt i tako ukloniti jednu od najozbiljnijih prepreka na putu razvezivanja kosovskog čvora? Patrijarhove i predsednikove reči nakon susreta u ponedeljak sugerišu da može biti tako; razmenili su posle dvoiposatnog druženja razumevanje za brige koje ih more i saglasili se da Vučić nastavi lavovsku borbu.

I to je sve, bar zasad. Uprkos značajnom interesovanju javnosti i tzv. međunarodnih faktora za razgovore u Crvenom salonu i Dodikove opaske o razgraničenju, nema naznaka o otopljavanju zamrznutog crkvenog stava. Istina, dobri poznavaoci crkvenih prilika kažu da će se rezultat sesije brzo znati – kad SPC izda saborsko saopštenje. Ukoliko ponovi prošlogodišnje stavove biće jasno da je susret bio zaludan i da je predsedniku nedostižno to zaleđe za ono (odbačeno?) rešenje o kojem ostatak Srbije nema pojma. Ukoliko zvanični stav arhijereja bude balansiraniji, utrt je put ka kompromisu kojim će, zasigurno, bar deo baštine i deo srpskog naroda trajno ostati u sastavu Kosova. Ukoliko to dozvoli, kako patrijarh pažljivo reče, situacija u svetu i – “druga strana”. Nema se tim rečima šta zameriti iako je “druga strana” jasna da je celo Kosovo njeno.

No, i u jednom i u drugom slučaju jasno je da crkveni velikodostojnici jedne crkve, suprotno Ustavu, imaju veliki, a možda i presudni uticaj na državne poslove. Uz predsednikov blagoslov, što se u budućnosti može ispostaviti kao problem veliki koliko i sam kosovski. Jer, ako “popuste”, tražiće nove ustupke, ne samo u novcu. A ako ne popuste, biće jasno da su jači od države.
 

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side