Mali je, naime, neskriveno zadovoljan što FON njegov rad ni ovog puta nije proglasio plagijatom – sa izuzetkom onih već utvrđenih oko sedam odsto! – a za javnu osudu haje isto koliko i prija broj dva za optužbu da se bavi najstarijim zanatom na svetu. “Neke greške”, kaže Mali: “Prihvatiću odgovornost i idemo dalje!”
Kratkoročno, to dalje je već za nekoliko dana, kada će se o odlukama FON-a izjasniti Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta, mada u ovom momentu nije jasno na osnovu čega, pošto je fakultetska odluka, blago rečeno, nemušta; ako je delikt doktoranda Malog za javnu osudu – koja podrazumeva čitanje te odluke u svim univerzitetskim učionicama – ostaje nejasno čime je ukaljao akademsku čast? A ako FON ostaje pri odluci da doktorat nije plagijat, logično je pitanje zašto Malog treba javno osuditi? No, ako se rektorka bude držala obećanja da će 4. novembra pasti poslednja klapa na aferu doktorat Siniše Malog, stvari će biti jasnije.
Ne u pogledu samog doktorata jer Odbor za profesionalnu etiku nije nadležan da se izjašnjava o kakvoći rada već o ponašanja doktoranda, moralu i akademskoj ne/časti. U koju se, očito, uverila i ogromna većina profesora FON-a iako ona manjina kojoj je pripala obaveza da se izjasni o stručnom delu nije baš gadljiva na njegov naučni doprinos. Što je, popularnom političkom terminologijom rečeno, zamrznuti konflikt, ali ovaj sa ozbiljnim izgledima da postane vruć.
Posle dvanaestodnevne blokade Rektorata, koju su krajem leta izveli studenti iz Udruženja #1od5miliona i njihovog dogovora s rektorkom da se postupak okonča, taj 4. novembar u delu akademske, političke i obične javnosti shvaćen je kao Dan D. Studenti su najavili žestok otpor ako Mali ne bude primereno kažnjen, a to je isključivo osporavanje rada i doktorske titule (što je, nezavisno od simpatija ili zamerki, pritisak). Nema, međutim, sumnje da će ispuniti obećanje i da će imati podršku opozicije i građana u protestu.
Ukoliko pak odluka bude kakvu studenti traže – plagijat i nečast – uvređena vlast će se “braniti” svim sredstvima i mogu se očekivati dodatni ataci na Univerzitet, rektorku, Odbor, studente, opoziciju… Ključni problem je, međutim, što vlast, kao ni sam ministar, neće biti uvređena potencijalnom nečašću u svojim redovima već odlukom Univerziteta koju ne odobrava. A to je, kako istorija pokazuje, često uvod u mnogo ozbiljnije sukobe od akademske rasprave o prepisivanju.