Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni
12.12.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni

Jelka Jovanović: Krvave košulje i milioni
Pre 22 godine koleginica S. Č. je, izveštavajući sa protesta tadašnje opozicije – slične današnjoj i po idejnoj šarolikosti i po organizacionim ne/sposobnostima – napisala da se na kišoviti i hladni Đurđic okupilo tridesetak hiljada ljudi.

Direktiva u tadašnjoj Politici ekspres, političkom tabloidu vladajuće vrhuške, bila je jasna – šačica huligana, a u nešto blažoj verziji “šačica slučajnih prolaznika”, što joj je urednik i sugerisao.

“Poslušala” je i napisala otprilike “ispred sedišta DS u Kolarčevoj sinoć se okupila šačica prolaznika sa 30.000 kišobrana”. Nije prošlo, naravno, bio je tu pravovremeni Tanjug da se zaustavi na “šačici”, kao i većina tadašnjih medija, uglavnom državnih, koji su iz dana u dan obaveštavali javnost o nepočinstvima opozicije.

Čemu reminiscencija na, mnogima sada izgleda, divne dane nade i poleta, kada se dobar deo Beograda, a i priličan deo Srbije, bunio protiv notorne izborne krađe? Prosto, kako kaže znameniti grafit, sve je isto, samo njega nema. Mada ima drugog vlastodršca sa još razuđenijom medijskom podrškom i strašnom logistikom u vidu stranačke armije uvek spremne. Neformalne vojske predsednika Srbije i Srpske napredne strane Aleksandra Vučića, koji se, uprkos nezabeleženoj političkoj moći, sa većim žarom nego ondašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević verbalno obračunava sa demonstrantima, u ovom slučaju sa ljudima koji su se u subotu okupili u Beogradu na protestu “stop krvavim košuljama”.

Povod je nedavni težak napad u Kruševcu na jednog od opozicionih prvaka Borka Stefanovića i jedini zahtev je – stop krvavim košuljama, stop batinašima koji, poneti pravovernošću ili nalogom, tuku bez milosti i bez bojazni od posledica. Po žrtvu. I bez straha da će biti kažnjeni.

Nije, dabome, na platou ispred Filozofskog fakulteta bilo 30.000 “kišobrana”, ali jeste bilo hiljade ljudi koji su, u znak protesta, prošetali gradskim ulicama do parlamenta, koji je u međuvremenu postao leglo političke nekulture, blago rečeno, kao i do javnog servisa RTS. Javni servis nije ni nalik nekadašnjoj u svakom smislu ubitačnoj beogradskoj televiziji, ali jeste kao i ona zabran za iole ozbiljnije kritičko mišljenje i izveštavanje; posebice je zabran za opoziciju, koja samo incidentno prolazi kroz etar. Sa skupštinskih sednica, primerice, na kojima ne može da zastupa stavove građana koji su je birali (narodne poslanike).

No, tu je Studio B, u međuvremenu privatizovani, koji se bez pardona obračunava sa aktuelnim “huliganima”. Dakle, liči. Isuviše. Doda li se tome da sem nedostajućih krvavih ratova u regionu odavno nisu bili zaoštreniji odnosi Srbije sa susedima sa prostora bivše SFRJ, kockice se slažu u sumorni mozaik straha i beznađa, koji postaje znakovitiji ako prvi čovek Srbije kaže: “Može i pet miliona da vas se skupi, nijedan zahtev neću da ispunim”. Iako je, zasad, samo jedan na dnevnom redu.

A izbori, naravno, zavise od njegove dobre (?) volje. I medija koji skaču i pre njegovog miga. I onih operativaca s metalnim štanglama.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
enovina
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih Momčilo Pantelić: Sedam veličanstvenih

    Kad je teško, onda žene. Pandemiji i manje podležu i više je obuzdavaju nego muškarci.

  • Vladimir Gligorov: Tri napomene Vladimir Gligorov: Tri napomene

    Prva je donekle akademska, mada su posledice po privrednu politiku, zapravo, značajne.

  • Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo Dževad Sabljaković: Nestrpljenje će ponovo zamračiti nebo

    Smanjuje se Grenland, a nivo morske površine raste. Ima li to neke veze s pojavom koronavirusa i epidemijom Covida-19. Reklo bi se da nema nikakve, ali to je zabluda: sve na ovom svijetu ima neke veze s poremećajem bioravnoteže planete na kojoj živimo.

  • Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini Mijat Lakićević: Ta teška reč izvini

    Kako se izvini kaže u Kini? Mora da je neka teška reč, kao u Srbiji, kako je to davno (stihom u naslovu) utvrdio Đorđe Balašević.

  • Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija Dimitrije Boarov: Borelova defanzivna strategija

    Pre neki dan visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel izjavio je da svetu i Evropi preti kriza biblijskih razmera zbog koronavirusa jer će zemlje u razvoju izgubiti sve prihode, budući da je došlo do kraha izvoza, cena nafte i sirovina, a turizam je stao, isto kao i doznake ekonomskih emigranata.

  • Mijat Lakićević: Kristalna noć Mijat Lakićević: Kristalna noć

    Kristalna noć, poznato je iz istorije, zbila se 9. novembra 1938, kada su nacisti razbijali izloge jevrejskih radnji u Nemačkoj. Noć u ponedeljak 3. maja – mada ne kao početak nego kao završni čin – kristalno jasno je pokazala da su građani Srbije postali neka vrsta “modernih Jevreja” čije su, ne izloge nego živote, razbijale grupe razularenih bandita.

  • Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture Dimitrije Boarov: Pitanje konjunkture

    Malo je reći da svetsko tržište, od kojeg Srbija sve više zavisi, posle korone neće biti onakvo kakvo je bilo pre pandemije. Neće biti isto ni u samoj Srbiji. Zbog svega toga suočićemo se s hitnom potrebom restrukturiranja cele privrede, što obično prilično košta i donosi nove rizike.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
Novi magazin- nedeljnik Novinska agencija Beta AMSS side