19.06.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Kvasac u mržnji

Jelka Jovanović: Kvasac u mržnji
Neko je u mržnju stavio kvasac.

Pitoreskno, precizno i zloslutno, sa nešto vidne teskobe, kaže pisac Đuro Radosavović, komentarišući najnovije otrovne političke strele na liniji Beograd – Podgorica. Nesumnjivo, predlog novog crnogorskog zakona o položaju verskih zajednica, a posebno njegove interpretacije i ovde i tamo, kvascu je ulio narastajuću snagu. Tako su se snažno u političko-crkvenoj areni našla i “goveda” (opet), i velikosrbi, i izdajnici srpstva, i veleizdajnici crnogorstva – vajda se tako kaže! – a posebice Kosova, kriminalci, diktatori…

Pri čemu je nedvojbeno samo ovo poslednje, jasno je na koga se aludira – predsednike dve sekularne države, Srbije Aleksandra Vučića i Crne Gore Mila Đukanovića.

No, sve na gomilu sabrano objašnjava se jednom rečenicom – zlotvori koji truju narod. Tako kažu jedni za druge i, gle čuda, jesu u pravu jer to što i jedni i drugi ovih već sedmica proturaju kroz etar i premeću preko naslovnica nije ništa drugo do ogoljeni govor mržnje.

Da ne bude spora, predmet ovog teksta nije sam zakonski predlog, o kojem će se tek izjasniti Venecijanska komisija i crnogorska Skupština, prva kao i obično savetodavno, druga zakonski odlučujuće, uključujući odredbu o crkvenoj/verskoj imovini koja posle 1918. nema “notarsku” potvrdu, odnosno vlasnički list. Makar, kao što sumnja srpska “većina”, bio i sam manastir Ostrog (17. vek) u pitanju.

Nije predmet ovog teksta ni odnos između kanonski priznate Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve jer je to, kako bi se reklo, njihova unutrašnja stvar, kao što i nalažu pravila organizovanog pravoslavlja.

Naša priča se svodi samo na pitanje čemu sve te užasavajuće optužbe, strašne reči, međusobno ne samo nepoštovanje nego ponižavanje do poništavanja, i to ne samo u formalnom smislu “jesi nacija, nisi nacija”, “jesi crkva, nisi crkva”, već suštinski, ljudski? I to među zaista po istoriji, naravima, poreklu, sudbinama najbližih i sličnih ljudi.

Čemu već užarenom i u samoj Crnoj Gori i na transverzali Ovde – Tamo političko dolivanje ulja na vatru i dosoljavanje vrele i slane priče? Pri čemu valja reći da gotovo najumerenije deluje Vučić lično, doduše uslovno, pošto je sebi dozvolio da “zamoli” Crnu Goru da ne usvaja neki zakon! Samo toliko, brate Milo, ne daj im (svojima, jasno), a bilo bi dobro videti kako bi Vučić reagovao da ga Kolinda Grabar Kitarović ili sam Đukanović “zamole” da Skupština Srbije ne usvoji neki zakon – da li bi to bilo mešanje u unutrašnje stvari druge države, pritisak ili gajenje ljudske topline? Atak na suverenost, poreklo, biće naroda…

Za Mila Đukanovića nema spora – on dovršava (povraćenu) crnogorsku državnost, a pošto i Tamo, kao i Ovde narod najviše voli crkvu, hoće da im da njihovu. Pri čemu može da se poziva i na istoriju pravoslavlja koja SPC ne poznaje previše dugo pod tim imenom. Kao ni CPC, što ih čini – jednakim u laičkom svetu. U verskom mogu slobodno da se preganjaju i o imovini, i o kanonima, i o pastvi.

Samo ni crkveni velikodostojnici, ni političari, ni analitičari nemaju pravo na ovo što rade – da zarad interesa podižu barikade među narodima i “nadižu” onaj davno začeti kvasac.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.06.2019, 23:52h Jelka (1)

    Veoma pametan komentar. Hvala

  • 19.06.2019, 18:25h Dobro, ali kao "svi su oni jednaki"... A nisu.

    Lepo pišete, i logično. Ali mislim da NEMATE PRAVO što u ovom sporu IZJEDNAČUJETE dve strane koje se prepiru. Rekao bih Vam - ostavite Crnu Goru na miru: u svemu tome (visoki?) SRPSKI intelektualci (SANU koja tumači vekovne ciljeve srBske državne politike pre svih) glavni su akteri: NIKAKO NE MOGU DA PROGUTAJU "KNEDLU" ČINJENICE DA JE CRNA GORA, u modernom veku (kao i Srbija od 1878), BILA MEĐUNARODNO PRIZNATA NEZAVISNA DRŽAVA SVE DO 1918/1919, kada je, praktično - anektirala...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta Dimitrije Boarov: Premijerka nije zabrinuta

    Izjava premijerke Ane Brnabić da nije zabrinuta za evropski put Srbije, data povodom prilično kritički intoniranog Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU, deluje, upravo suprotno – prilično zabrinjavajuće.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side