19.06.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Kvasac u mržnji

Jelka Jovanović: Kvasac u mržnji
Neko je u mržnju stavio kvasac.

Pitoreskno, precizno i zloslutno, sa nešto vidne teskobe, kaže pisac Đuro Radosavović, komentarišući najnovije otrovne političke strele na liniji Beograd – Podgorica. Nesumnjivo, predlog novog crnogorskog zakona o položaju verskih zajednica, a posebno njegove interpretacije i ovde i tamo, kvascu je ulio narastajuću snagu. Tako su se snažno u političko-crkvenoj areni našla i “goveda” (opet), i velikosrbi, i izdajnici srpstva, i veleizdajnici crnogorstva – vajda se tako kaže! – a posebice Kosova, kriminalci, diktatori…

Pri čemu je nedvojbeno samo ovo poslednje, jasno je na koga se aludira – predsednike dve sekularne države, Srbije Aleksandra Vučića i Crne Gore Mila Đukanovića.

No, sve na gomilu sabrano objašnjava se jednom rečenicom – zlotvori koji truju narod. Tako kažu jedni za druge i, gle čuda, jesu u pravu jer to što i jedni i drugi ovih već sedmica proturaju kroz etar i premeću preko naslovnica nije ništa drugo do ogoljeni govor mržnje.

Da ne bude spora, predmet ovog teksta nije sam zakonski predlog, o kojem će se tek izjasniti Venecijanska komisija i crnogorska Skupština, prva kao i obično savetodavno, druga zakonski odlučujuće, uključujući odredbu o crkvenoj/verskoj imovini koja posle 1918. nema “notarsku” potvrdu, odnosno vlasnički list. Makar, kao što sumnja srpska “većina”, bio i sam manastir Ostrog (17. vek) u pitanju.

Nije predmet ovog teksta ni odnos između kanonski priznate Srpske pravoslavne crkve i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve jer je to, kako bi se reklo, njihova unutrašnja stvar, kao što i nalažu pravila organizovanog pravoslavlja.

Naša priča se svodi samo na pitanje čemu sve te užasavajuće optužbe, strašne reči, međusobno ne samo nepoštovanje nego ponižavanje do poništavanja, i to ne samo u formalnom smislu “jesi nacija, nisi nacija”, “jesi crkva, nisi crkva”, već suštinski, ljudski? I to među zaista po istoriji, naravima, poreklu, sudbinama najbližih i sličnih ljudi.

Čemu već užarenom i u samoj Crnoj Gori i na transverzali Ovde – Tamo političko dolivanje ulja na vatru i dosoljavanje vrele i slane priče? Pri čemu valja reći da gotovo najumerenije deluje Vučić lično, doduše uslovno, pošto je sebi dozvolio da “zamoli” Crnu Goru da ne usvaja neki zakon! Samo toliko, brate Milo, ne daj im (svojima, jasno), a bilo bi dobro videti kako bi Vučić reagovao da ga Kolinda Grabar Kitarović ili sam Đukanović “zamole” da Skupština Srbije ne usvoji neki zakon – da li bi to bilo mešanje u unutrašnje stvari druge države, pritisak ili gajenje ljudske topline? Atak na suverenost, poreklo, biće naroda…

Za Mila Đukanovića nema spora – on dovršava (povraćenu) crnogorsku državnost, a pošto i Tamo, kao i Ovde narod najviše voli crkvu, hoće da im da njihovu. Pri čemu može da se poziva i na istoriju pravoslavlja koja SPC ne poznaje previše dugo pod tim imenom. Kao ni CPC, što ih čini – jednakim u laičkom svetu. U verskom mogu slobodno da se preganjaju i o imovini, i o kanonima, i o pastvi.

Samo ni crkveni velikodostojnici, ni političari, ni analitičari nemaju pravo na ovo što rade – da zarad interesa podižu barikade među narodima i “nadižu” onaj davno začeti kvasac.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.06.2019, 23:52h Jelka (1)

    Veoma pametan komentar. Hvala

  • 19.06.2019, 18:25h Dobro, ali kao "svi su oni jednaki"... A nisu.

    Lepo pišete, i logično. Ali mislim da NEMATE PRAVO što u ovom sporu IZJEDNAČUJETE dve strane koje se prepiru. Rekao bih Vam - ostavite Crnu Goru na miru: u svemu tome (visoki?) SRPSKI intelektualci (SANU koja tumači vekovne ciljeve srBske državne politike pre svih) glavni su akteri: NIKAKO NE MOGU DA PROGUTAJU "KNEDLU" ČINJENICE DA JE CRNA GORA, u modernom veku (kao i Srbija od 1878), BILA MEĐUNARODNO PRIZNATA NEZAVISNA DRŽAVA SVE DO 1918/1919, kada je, praktično - anektirala...

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side