Naravno, reč je o tragediji u apartmanima “Magnolija luks” u Pančevu, gde je bio smešten lažni dom. Bilo bi i više žrtava da iz susednog kafića nisu pozvali vatrogasce. Jer, u “domu” u vreme kada je, kako se čini, jedna neugašena cigareta izazvala požar, nikoga od osoblja “doma” nije bilo. Iako su se na to obavezali ugovorima. Na koje, dabome, nemaju pravo jer su – protivzakoniti.
Ali, te su ugovore, sa druge strane, overavali sinovi, ćerke, unuci, sestričine “štićenika”. I dobijali priznanice za uplate!
Iako je s logoreičnim resornim ministrom Aleksandrom Vulinom često teško naći tačku razumevanja, nema spora da je u pravu kad kaže da i oni koji svoje najmilije iz trećeg doba smeštaju u ilegalne domove treba krivično da odgovaraju. Jer, držanje ilegalnog doma jeste krivično delo. Kao držanje javne kuće, dilovanje droge, davanje i uzimanje mita… A pretpostavka je da u svim tim radnjama, sem prve, stradaju i onaj koji uslugu ili robu pruža i onaj ko je plaća. Bar bi trebalo. Kao što se pred sudom nađu i naručilac ubistva i ubica.
A u ovom slučaju je troje mrtvih i više povređenih. Trebalo bi, prema istom aršinu, da snose odgovornost i oni koji nesavesnim ljudima ponude nečiji život.
Ali, o kakvoj odgovornosti je reč? Vlasnici ilegalnog doma prethodna dva inspekcija je zatvorila. Ona se preselila. Apartmani su joj izdati iako je vlasnik znao da je radila mimo zakona. Za prethodna dva doma platila je (ili nije?) smešnu globu, nešto veću nego pešak za prelazak na “crveno“. I nastavila da radi. Očito joj je olakšavajuća okolnost što neki od štićenika ranije nije stradao nasilno.
Osim krivične, storija ima i još dve dimenzije, obe socijalne, ali prva je u nadležnosti države, a druga u nadležnosti svakog ponaosob ko ima majku, oca, baku, deku, strica koji ne može da se stara sam o sebi. Države što se tiče, odavno se zna da je u Srbiji premalo mesta u domovima i da su – preskupa. Čak i ona najjeftinija i najsigurnija, državna; privatna su licencirana kao letovanje na moru. Svakog meseca za krevet jedna prosečna penzija, uvećana za jednu prosečnu platu.
No, iako u ovdašnjoj kulturi treće doba u domu nije moto – mesta za sve nema. Zato se ide kod ilegalaca, koji lako nanjuše zaradu.
Ljudske dimenzije potomaka, što se tiče, najuputnija je reč – lapot. To je stari ovdašnji običaj da se ostareli roditelji i rođaci kad postanu teret ubiju maljem. Samilost se pokazuje stavljanjem pogače na glavi. Da ublaži udar i mirisom pošalje poslednji pozdrav umirućem. Danas se to ne radi tako već se majka, otac, baba ili deda pošalju kod neke Ljiljane Milošević u “Magnoliju luks“!
Slažem se sa ovim što je napisano,ali ne slažem sa jednim: Nismo mi roditelje poslali Ljiljani
Milošević zato što su nam roditelji teret,nego smo ih poslali neznajući da je taj dom ilegalan,i zato što deca treba da rade i da zarade i da imaju penzije.Valjda su domovi za stare za to.Nesreća može da se desi bilo gde bilo kad.Nisu deca nadležni organ,mup i inspekcija koja treba da proverava legalno i ne legalno!!!Jako je žalosno što se ovo desilo ali krivca ima,a to nisu deca ovih roditelja.Jer deca žele dobro roditeljima,baš kao moji za mog dedu koji je baš bio u ovom domu i preživeo požar!!!!!!