20.02.2019 Beograd

Jelka Jovanović: Lekcija No1

Jelka Jovanović: Lekcija No1
Najbolji svetski teniser Novak Đoković proglašen je za najboljeg sportistu na planeti 2018. godine po izboru Akademije Laureus.

To je četvrti put da ovaj teniser dobija veliku nagradu. Neočekivano? I da i ne. Željeno? I da i ne. No, Đoković, iako je uspeh zaista planetaran u svakom smislu, nije tema ovog teksta. Ali jeste ključna karika, a tema je lekcija koju je prvo sebi, a onda svima dao. Leti, padni, ustani, misli, oslušni, radi. Jer, nije sve stvar tehnike i motorike, ne može se bez mozga i bez drugih ljudi. Đoković je, podsetimo, sa sportskih nebesa pao prilično nisko. Iz našeg ugla nebitno šta ga je svojevremeno sunovratilo; bitno je ono što ga je vratilo. A to su upornost, posvećenost i poverenje u tim. I u sebe.

No, te tri čarobne stvari – upornost, posvećenost i poverenje – kao i one tri čarobne reči svačijeg detinjstva – izvini, hvala, molim – nisu rezervisane samo za vrhunski sport ili za malu kućnu upotrebu; one su ključ za sve i svakoga, podjednako za državu i pleme, monarha i podanika, vernika i ateistu. Za vladu i građane, predsednika i birača. Pa, ako bilo šta i bilo ko od njih to ne shvata, dobiće neprestano vrćenje ukrug. Ponavljanje istog, bez izgleda da se nešto promeni. Ili zamrznuti konflikt, kako glasi jedna od ovdašnjih najčešćih floskula.

Političku lekciju drugog tipa, sa zasad dobrim rezultatima, regionu i svetu odaslali su nedavno premijeri (Severne) Makedonije i Grčke Zoran Zaev i Aleksis Cipras. Nije bilo, dabome, lako i verovatno će ih koštati političke karijere, bar na izvesno vreme, ali učinili su presudan korak u prevladavanju i prevazilaženju teške međudržavne priče. Uporno, posvećeno i s poverenjem u same sebe, jedan u drugoga, a i u građane koje predstavljaju.

Da iole takve posvećenosti, upornosti i bar malo poverenja ima na nekim drugim neuralgičnim kotama regiona, svi ovde već umorni ljudi imali bi razloga za smešak. I malo nade. Kosovo je, naravno, najbolji primer jer se, uprkos već višedecenijskom sporenju, povremeno vatrenom bukvalno, povremeno pregovaračkom, ne vidi ni svitac na kraju tunela. Naprosto, iako godinama kao nešto pričaju, svi su zabarikadirani u prostu nameru, nešto da uzmu, a da ne daju – mada se ne zna odakle svakom, od političara na vrhu tzv. pregovora do poslednjeg građanina, čak i onog koji više preferira da je narod sa velikim N – pravo da daju i uzimaju? Zar nisu svesni da im je jedini zalog budućnost koja ne bi smela da bude u njihovim rukama; njihova je samo sadašnjost i ako ne bace dobre karte partija nikada neće biti gotova.

Može se isto primeniti i na BIH, stradalničku bez sumnje u svakom pogledu, ali i četvrt veka posle još jednog sejanja kostura i krvi nespremnu da se odmakne makar koračić od zacrtanog uzimanja-davanja. Nespremnu da posle pada ustane, misli, oslušne, radi.

Isto važi i za Srbiju na unutrašnjem planu; tu kao da niko ne vidi i ne čuje drugoga. Čak ni ovog do sebe s kim deli znoj i hleb. Makar i do krvi opet došlo, premda ni ona davno i nedavno prilivena nije ljudski ožaljena niti kažnjena.

Valjda je lakše i unosnije nekima zatezati, svađati se i tući nego biti posvećen i uporan s poverenjem u drugoga. Čudo jedno da je Đoković ovde rođen!

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side