20.11.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Prkosni na prkosu

Jelka Jovanović: Prkosni na prkosu
Ovo je uspeh male, prkosne i ponosne zemlje, koja ne sme svoju budućnost da zasniva na prkosu i inatu, već na racionalnom pristupu i koja mora da želi kompromis.

Ovu rečenicu izgovorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom odluke Interpola da ne primi Kosovo u svoje članstvo. No, ne budimo logističke i lingvističke cepidlake i prenebregnimo da je u istoj rečenici predsednik veličao i suzbijao prkos; otiđimo korak dalje i zapitajmo se – da li je Srbija bolja, jača, veća, naprednija i izglednija ako Kosovo nije u Interpolu?

Štaviše, da li je Srbija bolja, jača, veća, naprednija i izglednija ako Kosovo nije u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i instituciji? Jasno, sa izuzetkom UN, jer bi članstvo “južne srpske pokrajine” u Ujedinjenim nacijama označilo kraj ove duge srpsko-kosovske sage, u korist zvanične Prištine, kako se eufemistički naziva Kosovo, a na štetu Srbije.

Odgovor je isti na oba pitanja – formalnim odsustvom Kosova iz međunarodnog sistema Srbija ništa ne dobija. Interpola što se tiče, primerice, čak i može da izgubi, jer bi zlikovci raznih fela koji tamo ordiniraju bili legitimno na međunarodnim poternicama. A znalo bi se i bar malo više javno potražuju li kosovske pravosudne i ine tamošnje institucije kao što su Euleks i Unmik nekoga iz Srbije, izbeglog sa Kosova I zbog imovine koja je nekom zapala za oko proglašenim ratnim zločincem. Ili bi bar bila veća verovatnoća da se zna i prvo i drugo. Ovako, sa Kosovom izvan sistema Interpola – a odavno izvan krivično-pravnog sistema Srbije – kriminal i mešetarenje su mnogo jednostavniji. I za jedne i za druge.

Sa Unicefom stvari su još jasnije – Kosovo bi bilo obavezno da brine o kulturnoj baštini, bez obzira ko je njen zvanični titular.

Možda je Srbija u sopstvenim očima zadobila važan poen sprećavanjem – lobiranjem da se spreči – prijem Kosova u Interpol, ali dugoročno posmatrano njene pozicije nisu nimalo bolje na međunarodnom planu. Takođe, iscrpljujući se u tim naporima gubi snagu u onome što se zove brisleski dijalog. Jer, ipak parafrazirajmo predsednika, prkosno se boreći “protiv” Srbija prenebregava notornu činjenicu da je Kosovo na gotovo svakoj koti gde je i sama. Ne moramo ići daleko u prošlost ili na izuzetno visoke nivoe – eto, samo pre nekoliko dana karate savez nesumnjivo prijatljske Španije dozvolio je kosovskim karatistioma nastupe sa obeležjima i zastavom. Kosova, koje Španija ne priznaje zvanično.

Ima li nečeg čudnog u tome? Ne, setimo se samo koliko smo bili ljuti kad naši sportisti zbog sankcija nisu mogli da se takmiče pod našom zastavom i da pobeđuju uz našu himnu. Zbog čega bi bilo koji sportista, umetnik i privrednik mora da bude kažnjen i politički onemogućen da svoje umeće demonstrira pod zastavom zemlje u kojoj je rođen? Za kosovske sportiste ta zastava odavno nije trobojka, sa petokrakom, orlom ili bez simbola, ne menja stvar. A verovatno da nije delako vreme kad će pod tim znamenjima i sportisti sa Kosova koji se prezivaju na “ić” osvajati “vize” za razna svetska takmičenja.

I to je realnost, druge nema. Racionalno bi bilo ne iscrpljivati se i gubiti energiju na usputnim stanicama kao što je Interpol, već se usredsrediti na glavne tokove. A glavni tok je u trouglu Brisel-Beograd-Priština; prkos samo može da raste ukraj tog puta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 20.11.2018, 20:22h Reči PRAVOG DRŽAVNIKA... (1)

    Ove reči Predsednika Srbije: "Ovo je uspeh male, prkosne i ponosne zemlje, koja ne sme svoju budućnost da zasniva na prkosu i inatu, već na racionalnom pristupu i koja mora da želi kompromis" -- REČI SU PRAVOG DRŽAVNIKA, REČI RAZUMA koje bi trebalo da rashlade mnoge usijane glave, glave "državnika-diletanta" željnih novih ratnih "pobeda"...

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: O malinama i ruži Mijat Lakićević: O malinama i ruži

    Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare Dimitrije Boarov: Nelegalne šljunkare

    Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”.

  • Nadežda Gaće: Autogolovi Nadežda Gaće: Autogolovi

    Ne razumem se u fudbal, ali znam da je glavno dati bar gol više. Naša politička scena mi liči na fudbal u kojem niko ne mrda ispred svoga gola, nikako se ne meša s protivnikom – a rezultat se svodi na prebrojavanje autogolova.

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side