20.11.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Prkosni na prkosu

Jelka Jovanović: Prkosni na prkosu
Ovo je uspeh male, prkosne i ponosne zemlje, koja ne sme svoju budućnost da zasniva na prkosu i inatu, već na racionalnom pristupu i koja mora da želi kompromis.

Ovu rečenicu izgovorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom odluke Interpola da ne primi Kosovo u svoje članstvo. No, ne budimo logističke i lingvističke cepidlake i prenebregnimo da je u istoj rečenici predsednik veličao i suzbijao prkos; otiđimo korak dalje i zapitajmo se – da li je Srbija bolja, jača, veća, naprednija i izglednija ako Kosovo nije u Interpolu?

Štaviše, da li je Srbija bolja, jača, veća, naprednija i izglednija ako Kosovo nije u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji i instituciji? Jasno, sa izuzetkom UN, jer bi članstvo “južne srpske pokrajine” u Ujedinjenim nacijama označilo kraj ove duge srpsko-kosovske sage, u korist zvanične Prištine, kako se eufemistički naziva Kosovo, a na štetu Srbije.

Odgovor je isti na oba pitanja – formalnim odsustvom Kosova iz međunarodnog sistema Srbija ništa ne dobija. Interpola što se tiče, primerice, čak i može da izgubi, jer bi zlikovci raznih fela koji tamo ordiniraju bili legitimno na međunarodnim poternicama. A znalo bi se i bar malo više javno potražuju li kosovske pravosudne i ine tamošnje institucije kao što su Euleks i Unmik nekoga iz Srbije, izbeglog sa Kosova I zbog imovine koja je nekom zapala za oko proglašenim ratnim zločincem. Ili bi bar bila veća verovatnoća da se zna i prvo i drugo. Ovako, sa Kosovom izvan sistema Interpola – a odavno izvan krivično-pravnog sistema Srbije – kriminal i mešetarenje su mnogo jednostavniji. I za jedne i za druge.

Sa Unicefom stvari su još jasnije – Kosovo bi bilo obavezno da brine o kulturnoj baštini, bez obzira ko je njen zvanični titular.

Možda je Srbija u sopstvenim očima zadobila važan poen sprećavanjem – lobiranjem da se spreči – prijem Kosova u Interpol, ali dugoročno posmatrano njene pozicije nisu nimalo bolje na međunarodnom planu. Takođe, iscrpljujući se u tim naporima gubi snagu u onome što se zove brisleski dijalog. Jer, ipak parafrazirajmo predsednika, prkosno se boreći “protiv” Srbija prenebregava notornu činjenicu da je Kosovo na gotovo svakoj koti gde je i sama. Ne moramo ići daleko u prošlost ili na izuzetno visoke nivoe – eto, samo pre nekoliko dana karate savez nesumnjivo prijatljske Španije dozvolio je kosovskim karatistioma nastupe sa obeležjima i zastavom. Kosova, koje Španija ne priznaje zvanično.

Ima li nečeg čudnog u tome? Ne, setimo se samo koliko smo bili ljuti kad naši sportisti zbog sankcija nisu mogli da se takmiče pod našom zastavom i da pobeđuju uz našu himnu. Zbog čega bi bilo koji sportista, umetnik i privrednik mora da bude kažnjen i politički onemogućen da svoje umeće demonstrira pod zastavom zemlje u kojoj je rođen? Za kosovske sportiste ta zastava odavno nije trobojka, sa petokrakom, orlom ili bez simbola, ne menja stvar. A verovatno da nije delako vreme kad će pod tim znamenjima i sportisti sa Kosova koji se prezivaju na “ić” osvajati “vize” za razna svetska takmičenja.

I to je realnost, druge nema. Racionalno bi bilo ne iscrpljivati se i gubiti energiju na usputnim stanicama kao što je Interpol, već se usredsrediti na glavne tokove. A glavni tok je u trouglu Brisel-Beograd-Priština; prkos samo može da raste ukraj tog puta.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 20.11.2018, 20:22h Reči PRAVOG DRŽAVNIKA... (1)

    Ove reči Predsednika Srbije: "Ovo je uspeh male, prkosne i ponosne zemlje, koja ne sme svoju budućnost da zasniva na prkosu i inatu, već na racionalnom pristupu i koja mora da želi kompromis" -- REČI SU PRAVOG DRŽAVNIKA, REČI RAZUMA koje bi trebalo da rashlade mnoge usijane glave, glave "državnika-diletanta" željnih novih ratnih "pobeda"...

Pročitajte i...
  • Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU? Nataša Vučković: EU i ZB – šta nas čeka posle izbora u EU?

    Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Dimitrije Boarov: Piketijev manifest Dimitrije Boarov: Piketijev manifest

    Paralelno sa famoznim protestom Žutih prsluka u Francuskoj, koji neki analitičari smatraju protestom sitne buržoazije protiv one krupne (dakle, vidom sukoba na desnici), u Parizu je, sa neke vrste “leve obale” javne scene, lansiran i Manifest za demokratizaciju Evrope, koji je sačinila grupa intelektualaca na čelu sa ovde veoma poznatim ekonomskim istoričarem Tomom Piketijem i manje poznatim Antoanom Vošeom.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina Momčilo Pantelić: Geografija (ni)je sudbina

    Nema sličnosti, reklo bi se, između francuskih Žutih prsluka, Bregzita, uspona Donalda Trampa, rasta Kine, širenja Rusije, međunarodnog rejtinga EU i strateškog lelujanja Srbije.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side