03.05.2017 Beograd

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče

Jelka Jovanović: Ramuš i Talat, dve priče
Ramuš Haradinaj, kao stara zvezda, i Talat Džaferi, kao nadolazeća, najčešće su pominjana imena sa Zapadnog Balkana ovih dana.

Ne samo među nama i njima već i van ovog političkog vilajeta, premda se i ovde i u najbližem susedstvu množe i druge opasne političke i ratne teme. Haradinaj, jasno, posle odluke francuskog suda da ga ne izruči Srbiji koja ga već dugo goni za ratne zločine, a Džaferi kao zalog smirivanja teškog makedonskog “proleća” koje zalazi u treću godinu.

Sem albanskog etničkog porekla, akterima novih političkih storija zajednička je prošlost u ratnim snagama etničkih Albanaca s kraja 20. i početka 21. veka na Kosovu i teritorijama van Srbije koje bi obuhvatio projekt poznat kao “velika Albanija”. Koji je nešto pre Haradinajeve i Džaferijeve repromocije javno nanovo potegao najveći albanski politički star Edi Rama. No, te kockice, nabijene ne samo političkim dinamitom, relativno se lako slažu, a podupiru ih poratne zavidne političke karijere Haradinaja kao premijera Kosova, Džaferija kao ministra odbrane Makedonije i Rame kao stuba stabilnosti regiona.

No, iz baš takvog mozaika kockice lako mogu da iskoče kao bumerang,  što je već golim okom vidljivo, mada struje ne idu istim trasama. Nasilnički pir u Sobranju podržala je samo zvanična Moskva, pa je Talat Džaferi važan deo budućnosti koja se stvara. Srbija je pak na dobrom putu da sebi izmakne jednu od najvažnijih EU-podrški, francusku, makar i mlaku, koja obuzeta drugim krugom predsedničkih izbora kao da ne primećuje diplomatske i nediplomatske čini Beograda.

Nije spor u tome da li Francuska misli da je Haradinaj nevin i kao takvog ga štiti, što joj Beograd nespretno spočitava, ne uvažavajući osnovna pravila funkcionisanja moderne demokratije u kojoj je sudstvo nezavisno i nedodirljivo. Ne, stvar je u notornoj činjenici da u Srbiji nije vagano koliko je sopstvene krivice u tome što Haradinaj neće stići do suda u Beogradu, i političkih i procesnih grešaka kojima se opet anulira njegova nesumnjiva prošlost – učinak komandanta koji nije prezao od svakakvih ratnih zločina u nastojanju da Kosovo postane republika. I potom da se svedoci tih nastojanja eliminišu. I, napokon, novih ratnih pretnji.

Što sve zločine, razume se, ne poništava, ali i ne približava poželjnom epilogu. Sudskom.

Van svih razmišljanja ostaje notorno pitanje šta bi se zaista dogodilo da je Haradinaj postao abonent ovdašnjeg pritvora i suda? Prostije, ima li heroja i u Srbiji koji bi na delu proverio koliko Kosovo ima snage da gotovo somnambulne Haradinajeve pretnje o ratu sprovede u delo i ima li u Beogradu snage da se odgovori nečemu tako opasnom? Ili je i Prištini i Beogradu jasno da bi se taj eventualni rat sveo na progon preostalih Srba, što na koncu ne odgovara ni jednima ni drugima, ako treba poimence ni Aleksandru Vučiću ni Hašimu Tačiju, a ni posrednicima u briselskim pregovorima koje oni vode. Sve, nažalost, manje zbog ljudi koji bi stradali, više zbog politike.

Izgleda je da samo Haradinaju to bilo jasno jer je i Beograd i Prištinu doveo u stupicu, koju je sam ponovo izbegao. Džaferi i nije bio u stupici jer je očito poželjan saradnik svima u Makedoniji, nekima pre, nekima kasnije; još manje je to Rama jer se bez njega ne može zamisliti stabilnost vrijućeg Balkana.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side