07.02.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu
Davno je neko rekao da je život, u stvari, ravnodušan prema čoveku. Tako je, gotovo uzgred, zapisao De Asis u “Posthumnim memoarima Brasa Kubasa”.

Drugi meridijani, druga kultura, druga tema, a opet živo kao da je u nedelju bio u centru Beograda, gde su se u čudnom višeuglu susrele tri nevelike skupine – jedna da slavi Milana Nedića, ratnog premijera i jednog od najodgovornijih za masovni pomor Jevreja & ostalih u Drugom svetskom ratu na teritoriji Beograda i Srbije, druge dve da podsete na časno antifašističko i antisemitsko biće Srbije, ispoljeno baš tih dana, meseci i godina pogroma koji se bez greške uklopio u – Holokaust.

I zatiranje svega ljudskog. U Srbiji je to ljudsko imalo predznak jevrejskog, romskog i komunističkog, što znači i srpskog i inog koje se usprotivilo nacizmu. Pod petokrakom ili bez nje.

U prisustvu uniformisane vlasti, prvi su u čast svom davno upokojenom vođi i ovovremenom idolu salutirali nacističkim pozdravom “zig hajl”. Bez naznake kazne i nekoliko dana kasnije. Drugi su tvrdili da “fašizam neće proći”. I onda je ravnodušnost prekrila sve, sa izuzetkom nekoliko glasića protiv nove fašizacije Srbije koje je diglo nešto aktivista NVO, opozicionih političkih stranaka i medija nevelikog dometa. Sve u svemu, mrvica otpora u moru ravnodušja, posebno na vrhu vlasti, pri čemu ne treba smetnuti s uma da su oni prilično lagodni jer su sada opozicione partije svojevremeno Zakonom o rehabilitaciji otvorile Pandorinu kutiju četrdesetih i mogućnost da oprost dobiju i najveći zlikovci sa ovog tla iz Drugog svetskog rata.

Neki su već rehabilitovani, među njima Draža Mihailović i Kosta Pećanac, prvi pravosnažno, drugi prvostepeno, ali sa izgledima za konačno pomilovanje. U plejadi zla nedostaje samo Dimitrije Ljotić! U toku je i proces za rehabilitaciju Nedića, Hitlerovog premijera u porobljenoj Srbiji pod čijom je vlašću četiri od pet Jevreja istrebljeno, najviše početkom rata. Čoveka koji je već 1942. u Srbiji rešio “jevrejsko-romsko pitanje”, žmureći sa oba oka na Banjicu, Staro sajmište i dušegupke, a čiji potomci danas traže popriličnu imovinu svog pretka stečenu mahom tih meseci. Koliko je bilo lako tada prvom među Srbima steći imetak, svedoči i jedno poređenje; u Srbiji je stradalo ili iz nje prognano oko 70.000 Jevreja, a u zloglasnom Jasenovcu – kako su utvrdile nezavisne državne komisije Hrvatske i Srbije – ubijeno je ukupno između 83-89 hiljada ljudi raznih nacionalnosti, vera i porekla.

A Srbija, baš kao i njena vlast i njena intelektualna elita, pa i dobar deo ostalih, sa retkim izuzecima, ravnodušni do cinizma. Nema pravičnosti i protivljenja kao, recimo, namerama susedne Hrvatske da, po istoj matrici, rehabilituje velikane NDH poput Pavelića i Stepinca i stratišta zla prekrije zaboravom. Nemi su kad tinejdžeri u Srbiji uzvikuju “zig hajl”, veličaju čoveka koji simbolizuju isto što Pavelić i Stepinac u Hrvatskoj ili Peten u Francuskoj - s tim što Petena niko nije pokušao rehabolituje - i ispisuju parole srama i pretnje smrti onima koji se suprotstavljaju zlu fašizma. Starog i novog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore” Nadežda Gaće: “Nikada nam nije bilo gore”

    Negde 1988. Milošević je postao apsolutni lider Srbije. Te godine obračunava se i sa autonomijom Vojvodine i najavljuje slično za Kosovo i Crnu Goru, ali i za ostale koji se ne slažu s njim.

  • Momčilo Pantelić: Poredak a la kart Momčilo Pantelić: Poredak a la kart

    Uspelo je Donaldu Trampu da uzvrpolji i božićni spokoj. Kako u Americi tako i izvan nje. Pa i u nekim krajevima koji se prigodno drže drugačijih kalendara.

  • Vladimir Gligorov: Sledeća kriza Vladimir Gligorov: Sledeća kriza

    Američka centralna banka želi da normalizuje monetarnu politiku. Ovo je praktično promena monetarnog režima, i to ne onog koji je uspostavljen posle 2008, kada je njena kamatna stopa, ona koju zaračunava centralna banka, spuštena na nulu.

  • Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu Igor Mihaljević: Loši đaci na poligrafu

    Izborni apstinenti i oni koji to po prirodi nisu, ali misle da će im samonametnuta politička izolacija sačuvati zdravlje i raspoloženje, odluku da ne učestvuju u kreiranju svog života najčešće pravdaju sintagmom da su “svi oni isti”.

  • Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena Ivan Jovanović: Počasti i stara dobra vremena

    Novogodišnji i božićni praznici tek što su prošli, a imali smo dve vesti koje su nas rastužile. Paradoksalno, otišle su dve legende srpske kulture iako jedan od njih nije bio ličnost iz kulture: jedna je Marko Nikolić, a druga Dragoslav Šekularac, verovatno prva sportska pop-kulturna ikona i prvi jugoslovenski sportista čija popularnost beše tolika da je dobio i film o sebi, “Šeki snima, pazi se” Marijana Vajde iz 1962.

  • Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju Draško Đenović: Vratolomej Prvi je otvorio Pandorinu kutiju

    Ukrajina je religijski fenomen. Ima tri pravoslavne crkve i najveću grkokatoličku crkvu na svetu. Čini se da se Čerčilove reči da Balkan proizvodi više istorije nego što može da svari mogu preneti i na Ukrajinu.

  • Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu Momčilo Pantelić: Karambol u Karakasu

    Svi smo mi Karakas, moglo bi se prigodno kazati. Doista, gotovo da nema dela sveta koji u dramama prestonice Venecuele ne prepoznaje bar neki delić sebe.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side