07.02.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu

Jelka Jovanović: Ravnodušni prema zlu
Davno je neko rekao da je život, u stvari, ravnodušan prema čoveku. Tako je, gotovo uzgred, zapisao De Asis u “Posthumnim memoarima Brasa Kubasa”.

Drugi meridijani, druga kultura, druga tema, a opet živo kao da je u nedelju bio u centru Beograda, gde su se u čudnom višeuglu susrele tri nevelike skupine – jedna da slavi Milana Nedića, ratnog premijera i jednog od najodgovornijih za masovni pomor Jevreja & ostalih u Drugom svetskom ratu na teritoriji Beograda i Srbije, druge dve da podsete na časno antifašističko i antisemitsko biće Srbije, ispoljeno baš tih dana, meseci i godina pogroma koji se bez greške uklopio u – Holokaust.

I zatiranje svega ljudskog. U Srbiji je to ljudsko imalo predznak jevrejskog, romskog i komunističkog, što znači i srpskog i inog koje se usprotivilo nacizmu. Pod petokrakom ili bez nje.

U prisustvu uniformisane vlasti, prvi su u čast svom davno upokojenom vođi i ovovremenom idolu salutirali nacističkim pozdravom “zig hajl”. Bez naznake kazne i nekoliko dana kasnije. Drugi su tvrdili da “fašizam neće proći”. I onda je ravnodušnost prekrila sve, sa izuzetkom nekoliko glasića protiv nove fašizacije Srbije koje je diglo nešto aktivista NVO, opozicionih političkih stranaka i medija nevelikog dometa. Sve u svemu, mrvica otpora u moru ravnodušja, posebno na vrhu vlasti, pri čemu ne treba smetnuti s uma da su oni prilično lagodni jer su sada opozicione partije svojevremeno Zakonom o rehabilitaciji otvorile Pandorinu kutiju četrdesetih i mogućnost da oprost dobiju i najveći zlikovci sa ovog tla iz Drugog svetskog rata.

Neki su već rehabilitovani, među njima Draža Mihailović i Kosta Pećanac, prvi pravosnažno, drugi prvostepeno, ali sa izgledima za konačno pomilovanje. U plejadi zla nedostaje samo Dimitrije Ljotić! U toku je i proces za rehabilitaciju Nedića, Hitlerovog premijera u porobljenoj Srbiji pod čijom je vlašću četiri od pet Jevreja istrebljeno, najviše početkom rata. Čoveka koji je već 1942. u Srbiji rešio “jevrejsko-romsko pitanje”, žmureći sa oba oka na Banjicu, Staro sajmište i dušegupke, a čiji potomci danas traže popriličnu imovinu svog pretka stečenu mahom tih meseci. Koliko je bilo lako tada prvom među Srbima steći imetak, svedoči i jedno poređenje; u Srbiji je stradalo ili iz nje prognano oko 70.000 Jevreja, a u zloglasnom Jasenovcu – kako su utvrdile nezavisne državne komisije Hrvatske i Srbije – ubijeno je ukupno između 83-89 hiljada ljudi raznih nacionalnosti, vera i porekla.

A Srbija, baš kao i njena vlast i njena intelektualna elita, pa i dobar deo ostalih, sa retkim izuzecima, ravnodušni do cinizma. Nema pravičnosti i protivljenja kao, recimo, namerama susedne Hrvatske da, po istoj matrici, rehabilituje velikane NDH poput Pavelića i Stepinca i stratišta zla prekrije zaboravom. Nemi su kad tinejdžeri u Srbiji uzvikuju “zig hajl”, veličaju čoveka koji simbolizuju isto što Pavelić i Stepinac u Hrvatskoj ili Peten u Francuskoj - s tim što Petena niko nije pokušao rehabolituje - i ispisuju parole srama i pretnje smrti onima koji se suprotstavljaju zlu fašizma. Starog i novog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Ruski problem Vladimir Gligorov: Ruski problem

    Ima, zapravo, dva dela. Jedan je u neravnoteži između relativno ograničenih privrednih mogućnosti i vojne moći. Drugi je u prisustvu u svim ključnim svetskim kriznim područjima, uz odlučujuću ulogu praktično samo u malom broju onih u bliskom susedstvu, koji su uglavnom posledica upravo ruske politike.

  • Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom Momčilo Pantelić: Pomama za fudbalom

    Ko god se zaželeo da ga nešto zabezekne izvan političkih ujdurmi, neka pogleda tabele posle prvog kola Mundijala u Rusiji.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side