22.11.2018 Beograd

Jelka Jovanović: Zločin i vreme

Jelka Jovanović: Zločin i vreme
Zovu ih različito – zločin protiv čovečnosti, ratni zločin, genocid, a u dosad najtežem obliku – Holokaust. I ne zastarevaju, kao što ne zastarevaju ni potrage ni suđenja ratnim zločincima. Ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima. I izrečene kazne moraju biti prihvaćene, zajedno sa obrazloženjem, bez obzira na nedoumice, pa i na sumnje koje mogu biti i legitimne, ali ako nisu dokazane, ostaju samo sumnje. Kako što i nedokazani zločini bilo koje vrste nisu zločini već samo sumnje.

Koliko je puta potrebno ponoviti ovu lekciju?

Ratko Mladić je prvostepeno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom Bosne i Hercegovine, terorisanje stanovništva Sarajeva, otimanje “plavih šlemova” i niz zločina. Oslobođen je krivice po tački o (nedokazanom) genocidu u drugih sedam opština BiH.

Dva meritorna suda su, dakle, utvrdila da je u Srebrenici počinjen genocid: Međunarodni sud pravde u Hagu Srbiju nije okrivio za sam zločin, ali jeste joj spočitnuo odgovornost što ga nije sprečila. A mogla je, nema sumnje, bar da pokuša. Haški tribunal osudio je više oficira Vojske Republike Srbije, uključujući glavnokomandujućeg Ratka Mladića, zbog tog genocida na maksimalne zatvorske kazne. Srbija formalno priznaje međunarodno pravo, uključujući nadležnost sudova u Hagu, makar cela verovala da je potonji sud isključivo antisrpski…

I u čemu je onda problem? Nismo saglasni sa presudama? Lakše nam je kad se kaže težak ratni zločin ili samo težak zločin nego genocid? Menja li to činjenicu da je hiljade ljudi svrhovito ubijeno? Ne. Umanjuje li odgovornost i krivicu osuđenih sintagma “težak zločin” ili “zločin protiv čovečnosti” umesto teške reči genocid? Ne. Umanjuje li to strahote koje su se – na svim stranama – u poslednjim balkanskim ratovima dešavale, u kojima je izginulo desetine hiljada ljudi. Na svim stranama? Ne. Da li je zločin u Srebrenici manji ako se i zločin nad krajiškim Srbima proglasi genocidom? Ne. Da li su zločini srpskih državljana i oficira manji ako državljani i oficiri drugih balkanskih zemljica niklih na tim ratovima nisu pravično kažnjeni? Ne, ma kako ovo drugo bolno bilo po njihove žrtve.

Zašto, uprkos svemu, nismo u stanju da naučimo lekciju i, suočeni sa onim što se odista dešavalo, počnemo da gledamo u budućnost? Bez negiranja.

Zato što smo i dve i po decenije kasnije ljuti na Miloševića što je izgubio sve ratove koje je vodio! Nismo ljuti što je ratovao, nismo ni na sebe ljuti što smo u ratovima učestvovali, makar kao statisti i makar samo bili uvučeni tom strahotnom maticom, nemoćni da joj se suprotstavimo. Ne, mi smo ljuti što se sve desilo tako kako se desilo, što je Srbija – koja zvanično nije ni učestvovala! – iz ratova izašla poražena, sa dobrim izgledima da bude i zvanično malo manja. Za poslednji kamičak u tom teškom prtljagu, Kosovo ili KiM (svejedno, i Metohija je u paketu poratnog rastura).

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side