12.07.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Divljaštvom protiv nejednakosti

Julijana Mojsilović: Divljaštvom protiv nejednakosti
Nepravedne razlike između enormno bogatih zemalja – kao i pojedinaca – i onih koji životare ili umiru u bedi, nisu ništa novo.

I kao što je protest zbog takve i sve veće nejednakosti i globalizma razumljiv, ono što se događalo tri dana u Hamburgu – čak i kad su “mete” završile skup i otišle iz grada – teško da može da se prihvati samo kao protest protiv malog broja globalno bogatih.

Bilo je to divljaštvo, verovatno manjine s fantomkama među sto hiljada demonstranata, onakvo kakvo se moglo videti u mnogim gradovima raznim povodima, pa i u Beogradu kada se protest protiv proglašenja nezavisnosti Kosova pretvorio u paljenje stranih ambasada i pljačkanje butika. Da su se setili da je i za to kriv globalizam, ko zna šta bi još uništili.

Ali, onih 500 povređenih nemačkih policajaca sigurno ne spadaju u bogataše i globaliste protiv kojih je protest organizovan i dozvoljen. Radili su ono što im je posao – s obzirom na to da potičem sa ovih prostora, nemam nameru da branim policiju niti način na koji često upotrebljava preteranu silu u obračunu sa masom – štiteći predsednike, premijere i kancelare na Samitu G20 najbogatijih zemalja koji su, opet, radili svoj posao.

Šta o njihovom poslu mislim ja ili bilo ko od divljih grupa nije bitno. Ako je protest odobren, verovatno kao mirno izražavanje neslaganja sa globalizmom – koji je, opet, svima kriv za sve – onda je to i trebalo da bude. Poruka bi bila jasnija, glasnija i prihvatljivija. Ovako, sa razlupanim, zapaljenim automobilima, umalo oborenim helikopterom, krađom i silom na silu, bila je samo glasna. A prihvatljiva i jasna samo učesnicima, od kojih je njih 143 uhapšeno, a 122 privedeno.

Volela bih da znam da li je to divljanje bilo usmereno i protiv dogovora Rusije i Amerike o primirju u Siriji posle šest godina katastrofe? A zanima me i jesu li antiglobalisti i protiv klimatskog dogovora o smanjenju zagađenja ne bi li se planeta sačuvala i za njihove potomke koji će – nikad se ne zna – možda učestvovati na nekom sličnom samitu ili biti na ulici protiv istog?

Verovatno nisu. Ono za šta su huligani među njima – kao i na fudbalskim stadionima – jeste vandalizam, osećaj pripadnosti nekom cilju – kakvom god – bez svesti o tome da ono što podržavaju ili ono protiv čega su ne može biti ni preneto ni shvaćeno zbog načina koji su odabrali.

Naravno, normalan čovek proteste doživljava kao neotuđivi deo demokratske tradicije i nikad ne bi podržao zabrane, ali teško da bi mogao da se složi sa besmislenim nasiljem kojim se ama baš ništa – osim povređivanja “protivnika” – ne postiže. Naprotiv, šalje se poruka o svrsi protesta koja se, bez obzira na to što se tako ponašala manjina među demonstrantima, ne može razumeti kao opravdano nezadovoljstvo globalizmom i nepravedno raspoređenim bogatstvom.

U istoj meri u kojoj se – takođe skloni nasilju u postizanju ciljeva – šovinizam i populizam ne mogu zdrave pameti prihvatiti kao ideologija ili oblik vladavine.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Nenad Živković: O nelagodi u kulturi Nenad Živković: O nelagodi u kulturi

    Srbija je na svom putu u slavu, večnost i Evropsku uniju zaglavljena ne samo u političkom i emotivnom glibu nerešenog statusa svoje kolevke već i u patetičnim izlučevinama droba severno od svog srca – šta je kome bliže, predmet ili organ; ona je još više, čini se beznadežno, potonula u sopstvenu nesposobnost da se suoči s neophodnošću da se menja zaistinski, temeljno i iznutra, kako bi uopšte postojala.

  • Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra" Dimitrije Boarov: Sto godina "Crvenog oktobra"

    Kao i u samoj Rusiji, tako i u Srbiji stogodišnjica Velike oktobarske revolucije (7. novembra 1917) oficijelno praktično nije ni spomenuta iako je poredak “socijalizma”, zasnovan na tekovinama ovog epohalnog događaja 20. stoleća, i kod nas trajao skoro pola veka.

  • Dimitrije Boarov: Koska je bačena Dimitrije Boarov: Koska je bačena

    Nakon što je šef delegacije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf završio svoju “tehničku posetu” Beogradu, Fiskalni savet je izašao u javnost sa svojom analizom fiskalnih kretanja u našoj zemlji ove godine, a tim povodom Pavle Petrović, šef Saveta, izjavio je krajem prošle sedmice da “postoji prostor za povećanje penzija i plata u javnom sektoru u 2018. i to do pet odsto u proseku, što odgovara rastu BDP-a” (Tanjug, 28. septembra).

  • Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici Jelka Jovanović: Roditelji ili krvnici

    Teška optužba? Možda, posebno što nije reč o psihopatama koje zlostavljaju svoju decu na sve zamislive i nezamislive načine.

  • Vladimir Gligorov: Promene Vladimir Gligorov: Promene

    Koliko se privreda promenila u poslednjih nekoliko godina? Odgovor je – ne previše. Ovo se može videti u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku o veličini, strukturi i rastu domaćeg proizvoda i dodate vrednosti od 2013. do danas.

  • Nebojša Pešić: Mafija i država Nebojša Pešić: Mafija i država

    Kada je pre godinu dana u sačekuši ubijen Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi, inače vođa navijačke grupe “Janičari”, osuđen za dilovanje droge i nelegalno posedovanje oružja, digao se čitav državni vrh.

  • Vladimir Gligorov: Društvene nauke Vladimir Gligorov: Društvene nauke

    Dugi niz godina sarađivao sam sa Globalnom mrežom za razvoj (Global Development Network), međunarodnom organizacijom koja ima za cilj da poveća ulogu društvenih nauka u zemljama u razvoju.

Preporuke prijatelja
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side Zemunske kapije