19.04.2017 Beograd

Julijana Mojsilović: Ubijanje Ataturkove Turske

Julijana Mojsilović: Ubijanje Ataturkove Turske
Ako je Evropska unija ikad ozbiljno razmišljala da u okrilje primi zemlju sa gotovo 80 miliona stanovnika, uglavnom muslimana, ta dilema od prošle nedelje kao da ne postoji.

Ove referendumske unutrašnje promene upućuju na sve osim na demokratske vrednosti EU. Jedna od odluka koja najviše brine Evropu jeste najava obnavljanja smrtne kazne posle 13 godina, u vreme kad se Ankara željno približavala Briselu. Neki u EU to su nazvali crvenom linijom, ali mi se čini da je najava – a šta god Redžep Tajip Erdogan najavi obistini se – u neku ruku i dobro došla za konačno rešenje – EU bez Turske. Reakcije sa Zapada su očekivano osuđujuće, bez obzira na tesnu većinu kojom je Erdogan sahranio, rekla bih, i poslednje vrednosti koje je u tu zemlju uneo otac moderne turske države Mustafa Kemal Paša Ataturk, koji je za 15 godina kao predsednik (1923-1938) zemlju učinio, među ostalim, sekularnom i vojsci u amanet ostavio da tu zaostavštinu čuva. Poslednji pokušaj armije da odbrani sekularnost i očuva bar neko Ataturkovo zaveštanje propao je jula prošle godine, kada su nakon neuspelog puča protiv Erdogana redovi vojske i policije pročišćeni od čuvara tradicije i zavedeno vanredno stanje u kojem je i održan referendum. Zapad je tada osudio pokušaj nasilne smene vlasti, ali se većina zvaničnika uskoro ugrizla za jezik svedočeći odmazdi kakva se ne pamti, pogotovu u zemlji koja delom geografski pripada Evropi, a želela je da uđe u njenu porodicu naroda. U sadašnjim reakcijama se, posebno ukoliko smrtna kazna bude obnovljena, već govori o stopiranju finansijske pomoći Turskoj, što za posledicu može imati – Erdoganov kec u rukavu – otvaranje granice za oko tri miliona izbeglica i migranata ka zemljama EU, za šta je teško poverovati da je ona spremna, pa i u mogućnosti da ih prihvati, a da na domaćoj političkoj sceni ne doživi kolaps, što politički, što ekonomski, a što i bezbednosni. Ali nisu samo izbeglice Erdoganov adut. Njegova vojska je druga po snazi u NATO, a teško da će je Amerikanci grditi zbog smrtne kazne koja postoji i u nekim od tamošnjih država.

Za razliku od Evrope, koja je u situaciji da usred izbegličke krize preuređuje kuću nakon britanskog izlaska i strepi od snage Mari le Pen u Francuskoj, Trampovu Ameriku jedan diktator manje-više u svetu u kojem njegova zemlja nema problema teško da će uzbuditi. Uostalom, i u SAD postoji predsednički sistem. Dalja poređenja mi se čine krajnje neumesnim.

A kad je reč o nama, iliti Balkanu, Turska je poodavno prisutna i njena politika ovde se najverovatnije neće bitnije menjati. Sa Srbijom ima najrazvijenije ekonomske odnose – a iz Sandžaka je stigla čestitka Sulejmana Ugljanina; u Hrvatskoj sve više ulaže u turizam, a u BIH – gde su Erdoganovu pobedu slavili uglavnom turski državljani koji žive u zemlji, ali i lider SDA i bošnjački član Predsedništva BIH Bakir Izetbegović – turski uticaj u poslednjih 20 godina uglavnom je vidan u obrazovanju, medijima i kulturi. Ankara je prisutna i u Makedoniji i Crnoj Gori.

Najveće promene će ipak biti u Turskoj, koja se brzo udaljava od Ataturkovog nasleđa.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta Nadežda Gaće: Limb zamrznutog konflikta

    Kažu da se u poslednjih 125 godina vodi 25 ratova godišnje u proseku. U broju sukoba u kojima ima više od hiljadu žrtava (to su onda ratovi) najčešće su sudelovale Kina, Britanija, Francuska, USA i Rusija.

  • Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti Momčilo Pantelić: Zamrznuti konflikti

    Dok se ovde raspredaju priče treba li Kosovo da ostane “naš, a svetski” zamrznuti konflikt, smenila su se dva drastično različita zagrevanja na jednom od najdugotrajnijih zamrznutih konflikata – na Korejskom poluostrvu. U prvom, donedavnom – samo što se nije izmetnuo u vreli konflikt, i to nuklearni, a u drugom, ovih dana – počelo je diplomatsko otopljavanje odnosa koje budi nade u postepeno nekonfliktno odmrzavanje tog relikta Hladnog rata.

  • Mijat Lakićević: Kolo sreće Mijat Lakićević: Kolo sreće

    Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

  • Andrej Zarević: Hoće li biti rata Andrej Zarević: Hoće li biti rata

    Svet se, naoko, odjednom suočio ne s jednim već sa dva rata – diplomatskim i trgovinskim. Zapad i Rusija su se, ne može se reći neočekivano, upustili u masovno proterivanje diplomata posle afere “Skripalj”. Trgovinski rat, takođe ne neočekivano, tiho se rasplamsava preteći da uništi ono malo optimizma u svetskoj privredi.

  • Mijat Lakićević: Misija Mijat Lakićević: Misija

    Dim iz kosovskih “termoelektrana” prekrio celu Srbiju, “pod njima se ništa ne vidi”, što bi rekao Borin gazda Mitke. Pa tako ni vesti koje su od još dalekosežnijeg značaja, mada možda na prvi pogled tako ne izgleda. Recimo vest da “Ruska IT kompanija Jandeks (Yandex) dolazi u Srbiju”.

  • Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija" Dimitrije Boarov: Mala privreda i "domaćinska ekonomija"

    Pre neki dan zapala mi je za oko informacija Gradske uprave za imovinu Novog Sada da 118 poslovnih prostora u gradu zvrji prazno i čeka zakupce.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side Zemunske kapije bmw