21.02.2013 Beograd

Komisija častila Koleta

Komisija častila Koleta
Valjda zaokupljenoj „mlečnim skandalom“, javnosti je potpuno promakla odluka Komisije za zaštitu konkurencije kojom se firmi Sunoko, odnosno Miodragu Kostiću, dozvoljava da kupi Helenik šuger.

 

Time je potvrđena najava koja se na sajtu Novog magazina našla pre tri meseca. Da podsetimo, Kostić je prošle godine pokazao nameru da kupi Helenik šuger, ali mu antimonopolska komisija to nije dozvolila. Kostić se žalio Upravnom sudu koji je, ne upuštajući se u sadržinu spora, zbog proceduralnih grešaka u prvobitnom postupku, predmet vratio Komisiji na ponovno odlučivanje. Krajem oktobra pisali smo da „u Komisiji sada postoji raspoloženje da se ranije doneta odluka promeni“. To se, dakle, ovih dana i obistinilo.  

Ono što je u toj odluci zanimljivo, jeste da je Komisija istovremeno Kostiću naložila da proda jednu od dve šećerane koje poseduje grčka kompanija. Komisija takvu svoju odluku objašnjava namerom da se Kostićev udeo na tržištu smanji. Ako bi kupio obe šećerane, "Crvenku" u istoimenom mestu i "Šajkašku“ u Žablju, Kostić bi imao oko 80 odsto tržišta; sa jednom manje imaće 65 odsto, tvrdi Komisija.

Problematično je to što je Komisija tačno propisala koju šećeranu mora da proda – onu u Žablju. Šta je tu, da kažemo, sumnjivo? Pa, u najkraćem, to što na taj način Komisija savršeno ide na ruku Kostiću. Jer, njemu ta šećerana i ne treba. Ona u Crvenki je super šećerana, nova, moderna, efikasna.

Šećerana u Žablju je zastarela, malo je verovatno da će iko hteti da je kupi, a Kostiću bi dobro došlo da je se otarasi. U drugim lako može da nadoknadi to što bi izgubio gašenjem „Šajkaške“.

Uostalom od četiri koje sada ima - Vrbasu, Pećincima, Kovačici i Baču – ova poslednja ni sada ne radi. Svako ko se imalo razume u industriju šećera u Srbiji sve to zna. Prosto je nemoguće da to ne zna Komisija za zaštitu konkurencije.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side