13.10.2011 Beograd

Korak napred

Korak napred
Ako se u međuvremenu - od utorka, kad ovaj broj Novog magazina odlazi u štampu, do četvrtka, kada se pojavljuje pred čitaocima - nije nešto neočekivano desilo, Srbija je postala kandidat za člana Evropske unije. Tačnije, dobila je samo pozitivno mišljenje i preporuku u tom smislu od Evropske komisije.

Za formalnu kandidaturu potrebno je da se u decembru s tim složi i svih 27 članica, ali svejedno, Srbija je učinila krupan korak napred. I za to ovoj vlasti treba odati priznanje. Što je najvažnije, to je korak koji će neka sledeća vlast teško moći da poništi; tj. i ako bude stajala u mestu, malo je verovatno da će krenuti unatraške.

Paradoksalno je, ova vest dolazi u trenutku kada je podrška evropskom putu Srbije među građanima pala na najniže grane. Uprkos svoj kompleksnosti situacije, objašnjenje je ipak jednostavno: to raspoloženje indukovano je, proizvedeno (upornim radom!?) od strane političke elite - ne samo one izvan, nego i one na vlasti - koja se dvoumila i troumila i borila više sa sopstvenim nego sa strahovima običnih ljudi.

Kad lideri ne pokazuju dovoljno odlučnosti u ostvarenju ciljeva koje su sami postavili (i zbog kojih su izabrani), narod posumnja i u ciljeve i u lidere.

Naravno, ovim korakom put ka Briselu nije okončan; prešli smo doduše više od pola puta, ali je ostala najteža deonica, ona preko Kosova. Kad je o tome reč, onda jedna stvar nikako ne sme biti ispuštena iz vida: neće Srbija ostankom izvan Evropske unije poboljšati svoje šanse da „sačuva Kosovo“, šta god se pod tim podrazumevalo. Naprotiv.

To načelo važi i generalno za odnos Srbije prema Evropskoj uniji. I nije zgoreg da i ono u ovom „svečanom času“ bude spomenuto. Naime, od dvehiljadite naovamo, nekad češće nekad ređe - a u poslednje vreme sve češće - mogla se čuti teza da Srbija ne treba da ulazi u Evropsku uniju, ali treba da prihvata njene standarde pravila, vrednosti...

Čak i da je to moguće, a nije - najveći broj onih koji se za to zalažu to dobro znaju - ne vidi se kakvog to ima smisla. Jer, standardi, pravila, to su u stvari obaveze. Njihovim prihvatanjem vi zapravo preuzimate obaveze. A ostankom izvan Evropske unije odričete se prava. Prvo, ekonomskih prava koja između ostalog znače - novac. Bukvalno - milijarde evra. A drugo, i važnije, odričete se političkih prava: prava da kao nacija-članica „velike evropske porodice naroda“ učestvujete u donošenju odluka koje se - i posredno i neposredno - i na vas odnose.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 15.10.2011, 11:51h Sremac (3)

    Pa kakav je ovo "STVA"? Nit smrdi nit miriši... ako nemas sta da kažeš bolje nemoj nista ni da pises...

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side