18.12.2013 Beograd

Mijat Lakićević: Baj, baj 250 miliona evrića

Mijat Lakićević: Baj, baj 250 miliona evrića
Pre bih kupio „džon dir“ nego „mercedes“. Otprilike tim rečima je nedavno svoju životnu filozofiju opisao jedan uspešan domaći poljoprivrednik.

U stvari, da budemo pošteni, nije on direktno pomenuo dva najčuvenija, svakog u svojoj oblasti, svetska brenda, već smo toj „paraboli“ pribegli da bismo maksimalno „izoštrili“ sliku; naš junak je upotrebio „generička“ imena proizvoda – rekao je: „pre bih kupio traktor nego džip“ – što čitavoj priči zapravo još više daje na dubini i širini.

U isto vreme, na drugoj strani, neodgovornost, javašluk, bahatost, rasipništvo – blago rečeno. Država Srbija je odbila 250 miliona evra iz evropskih fondova namenjenih poljoprivredi. Ne samo da je aktuelna vlada propustila da za svoje građane-seljake obezbedi podršku od 100 miliona evra u ovoj i prethodnoj godini (o čemu je NM već pisao), već se nedavno odrekla i dodatnih 150 miliona evra za naredne tri - 2014, 2015. i 2016. godinu. Naime, pre mesec i po dana Vlada je usvojila dokument pod (kao i obično krajnje rogobatnim) nazivom „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017. godine sa projekcijama do 2020. godine”. U tom dokumentu se sasvim jasno kaže da Srbija ni u naredne tri godine neće izgraditi (administrativni) sistem koji bi njenim poljoprivrednim proizvođačima omogućio da koriste sredstva iz tzv. IPARD fondova EU, te da će ta sredstva (eventualno) moći da koriste tek od 2017. godine.

U stvari, pomenutih 250 miliona bliže je minimalnoj sumi koju je Srbija izgubila. Naime, kada su uzme u obzir koliko su druge tranzicione zemlje dobijale iz evropskih fondova, Srbija je mogla da dobije između (minimalnih) 47 i (maksimalnih) 64 miliona evra godišnje. Najveći broj zemalja uspevao je da u potpunosti iskoristi raspoloživa sredstva, što znači da je Srbija izgubila čak i više od 300 miliona evra.

Ako je neko možda pomislio da aktuelna vlada (od jula 2012. godine kad je počela s radom) nije imala dovoljno vremena da obavi sve što je potrebno – greši. Imala je godinu i po dana, što je više nego što je za isti posao potrošila Hrvatska.

Ovih dana se govorilo o 200 miliona evra kredita za poljoprivredu od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dok smo se borili da dobijemo taj „najpovoljniji mogući“ zajam, potpuno smo zaboravili da na raspolaganju imamo upola više para i to – besplatno.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 20.12.2013, 00:45h kicca

    12 godina,,,,velikim slovima 12 GODINA,,,nista nisu uradili,,,ostavite ove "nazadnjake" da urade nesto u sledece 2 godine,,,ako nista drugo,,bar ce LOPINE da zavrse tamo gde treba

  • 19.12.2013, 10:33h darkoz-ns (6)

    Zar je cudno, kada se zna ko je bio ministar poljoprivrede, i cime se bavio, zataskavanjem istine o mleku.Sta uopste ocekivati od ovih `nazadnjaka` na vlasti? Vazno je samo da se premestaju po foteljama, a narodu pricaju bajke o boljem zivotu, jednoga dana!

  • 18.12.2013, 23:47h Bocko (2)

    Pa zar ocekujete od ljudi koji nikada nisu ZARADJIVALI nego PRIMALI plate da se ekonomski ponasaju?

Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

  • Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse Dimitrije Boarov: Klimatska i druge apokalipse

    Evo, i čuveni Forum u Davosu počeo je pre neki dan najviše u znaku zahteva da se spreči “klimatska apokalipsa”, a ta svetska briga napokon je počela bolje da se shvata i u Srbiji nakon protekle sedmice – kada su Beograd i još neki naši gradovi bili pod takvom mešavinom magle i smoga, da su se probili među najzagađenije u svetu.

  • Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte

    Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side