18.12.2013 Beograd

Mijat Lakićević: Baj, baj 250 miliona evrića

Mijat Lakićević: Baj, baj 250 miliona evrića
Pre bih kupio „džon dir“ nego „mercedes“. Otprilike tim rečima je nedavno svoju životnu filozofiju opisao jedan uspešan domaći poljoprivrednik.

U stvari, da budemo pošteni, nije on direktno pomenuo dva najčuvenija, svakog u svojoj oblasti, svetska brenda, već smo toj „paraboli“ pribegli da bismo maksimalno „izoštrili“ sliku; naš junak je upotrebio „generička“ imena proizvoda – rekao je: „pre bih kupio traktor nego džip“ – što čitavoj priči zapravo još više daje na dubini i širini.

U isto vreme, na drugoj strani, neodgovornost, javašluk, bahatost, rasipništvo – blago rečeno. Država Srbija je odbila 250 miliona evra iz evropskih fondova namenjenih poljoprivredi. Ne samo da je aktuelna vlada propustila da za svoje građane-seljake obezbedi podršku od 100 miliona evra u ovoj i prethodnoj godini (o čemu je NM već pisao), već se nedavno odrekla i dodatnih 150 miliona evra za naredne tri - 2014, 2015. i 2016. godinu. Naime, pre mesec i po dana Vlada je usvojila dokument pod (kao i obično krajnje rogobatnim) nazivom „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period 2014-2017. godine sa projekcijama do 2020. godine”. U tom dokumentu se sasvim jasno kaže da Srbija ni u naredne tri godine neće izgraditi (administrativni) sistem koji bi njenim poljoprivrednim proizvođačima omogućio da koriste sredstva iz tzv. IPARD fondova EU, te da će ta sredstva (eventualno) moći da koriste tek od 2017. godine.

U stvari, pomenutih 250 miliona bliže je minimalnoj sumi koju je Srbija izgubila. Naime, kada su uzme u obzir koliko su druge tranzicione zemlje dobijale iz evropskih fondova, Srbija je mogla da dobije između (minimalnih) 47 i (maksimalnih) 64 miliona evra godišnje. Najveći broj zemalja uspevao je da u potpunosti iskoristi raspoloživa sredstva, što znači da je Srbija izgubila čak i više od 300 miliona evra.

Ako je neko možda pomislio da aktuelna vlada (od jula 2012. godine kad je počela s radom) nije imala dovoljno vremena da obavi sve što je potrebno – greši. Imala je godinu i po dana, što je više nego što je za isti posao potrošila Hrvatska.

Ovih dana se govorilo o 200 miliona evra kredita za poljoprivredu od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dok smo se borili da dobijemo taj „najpovoljniji mogući“ zajam, potpuno smo zaboravili da na raspolaganju imamo upola više para i to – besplatno.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (3) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 20.12.2013, 00:45h kicca

    12 godina,,,,velikim slovima 12 GODINA,,,nista nisu uradili,,,ostavite ove "nazadnjake" da urade nesto u sledece 2 godine,,,ako nista drugo,,bar ce LOPINE da zavrse tamo gde treba

  • 19.12.2013, 10:33h darkoz-ns (6)

    Zar je cudno, kada se zna ko je bio ministar poljoprivrede, i cime se bavio, zataskavanjem istine o mleku.Sta uopste ocekivati od ovih `nazadnjaka` na vlasti? Vazno je samo da se premestaju po foteljama, a narodu pricaju bajke o boljem zivotu, jednoga dana!

  • 18.12.2013, 23:47h Bocko (2)

    Pa zar ocekujete od ljudi koji nikada nisu ZARADJIVALI nego PRIMALI plate da se ekonomski ponasaju?

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

  • Vladimir Gligorov: Posle neuspeha Vladimir Gligorov: Posle neuspeha

    Sastanak u Parizu je otkazan jer nije bilo izgleda da se na njemu bilo šta reši. Sada se Evropska unija nalazi pred izborom novog rukovodstva, da to tako nazovem, koje će se u nekom času pozabaviti i strategijom proširenja. Ili, uostalom, neproširenja. Koje su moguće strategije, ukoliko je uopšte bude?

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side