24.01.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski

Mijat Lakićević: Davos, svetski, a srpski
Da je Davos bio dve nedelje ranije, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću bi čestitali na makroekonomskoj stabilizaciji i pitali ga za investicione mogućnosti; ovako će ga prepoznavati kao čoveka iz zemlje u kojoj je nedavno ubijen opozicioni lider.

Neki će mu možda izjavljivati saučešće. Drugi mu verovatno neće ni prilaziti. Ne, to nije dobra pozicija, šta god pojedini govorili i ma kako Srbija bila mala na skupu koji okuplja 70 šefova država i vlada, 350 svetskih lidera, 2.500 vodećih biznismena i niz slavnih ličnosti iz “industrije zabave”.

Tema ovogodišnjeg Foruma je “Stvoriti zajedničku budućnost u podeljenom izlomljenom svetu”, ali je glavna tema do pred sam njegov početak takoreći bilo pitanje da li će američki predsednik doći na samit. U času kada ovaj broj odlazi u štampu, Trampov dolazak je ipak potvrđen, ali ne i šta je poslednjeg dana samita, u četvrtak, kada Novi magazin izlazi, rekao.

Ali i ovako “ex ante” može da bude zanimljivo ukazati šta se u ovom času od tog istinskog simpozijuma očekuje, te da li je i kako on odgovorio tim očekivanjima.

Prvo, recimo, kako je Tramp odgovorio na izazov kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je prošle godine bio glavna zvezda skupa založivši se za slobodnu trgovinu. Dobro, kinesko shvatanje i slobode i tržišta malo je neobično, blago rečeno – Evropska unija, recimo, već godinama za svoje firme u Kini traži tretman jednak onome koji kineski kapital ima u Evropi – ali je Điping pobrao ovacije. Zato je tokom svog nedavnog boravka u Kini francuski predsednik Makron to svom domaćinu jasno stavio do znanja. Uzgred, Makron je Đipingu darovao konja, što je, kažu poznavaoci, poklon koji priliči kraljevima.

Otud nije čudo što mnogi tipuju da nemačka kancelarka Angela Merkel neće biti glavni evropski oponent Trampu – budući da je njena harizma” malo načeta iscrpljujućim pregovorima oko nove vlade, mada je na kraju ona (i) tu bitku dobila – već da će to biti “novi Napoleon” Makron. Naime, kada je već reč o “podeljenom svetu”, onda treba imati u vidu da su se rastale i, činilo se, neraskidivo povezane Evropa i Amerika. Pre svega, razume se, zahvaljujući Trampu, koji je bez pardona otkazao ljubav staroj dami. Da li će Davos biti mesto pomirenja – što je malo verovatno, ili nove svađe, što je verovatnije – možda će čitaoci u času kada budu u rukama državi ovaj broj NM već znati.

Jedna druga podela biće, međutim, još prisutnija u razgovorima u “švajcarskom mondenskom zimovalištu”. To je podela na bogate i siromašne. Zanimljivo je da kineskog predsednika prošle godine niko o tome ništa nije pitao iako su socijalne razlike u Kini veće nego u Americi. Videćemo pak šta će o toj temi reći indijski premijer Arendra Modi, tj. razmišlja li uopšte o tome i kakav je za tu boljku “recept” zemlje u kojoj se za svako radno mesto javlja hiljade ljudi.

Ironijom sudbine, slavna pred-petooktobarska parola “Srbija je svet” ostvarila se na neki pervertirani način. Tako bi i tema “srpskog Davosa”, Biznis forum na Kopaoniku, koji se održava odmah nakon beogradskih izbora, mogla da bude ista kao i na svetskom. Srbija je, naime, isto tako “izlomljeno” i antagonizovano društvo i pred njim se takođe postavlja pitanje kako u takvim okolnostima graditi zajedničku budućnost za sve njene građanke i građane. Kako sad izgleda, lakše će se sastaviti svet nego Srbija.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

  • Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje Andrej Zarević: Kandidati i zamajavanje

    Parlamentarni izbori u Italiji održani su 4. marta, kada i izbori u Beogradu za gradsku vlast. Izbori u Italiji, za razliku od beogradskih, nisu imali jasnog pobednika. Najveći broj glasova i poslanika dobile su populističke stranke koje nemaju mnogo zajedničkog, pa je s rascepkanim parlamentom bilo teško doći do saglasja kako bi vlada mogla izgledati i ko bi je mogao voditi.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side