24.04.2019 Beograd

Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat
Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

Izdaja je postala najjeftinija srpska reč. Načisto se izlizala od prevelike upotrebe.

Najopasnije je, naravno, neuporedivo najopasnije, kada država viče izdaja. Jer, kao što smo se osvedočili, država u tom slučaju ubija. Ubijen je zbog izdaje Ivan Stambolić, ubijen je Slavko Ćuruvija, ubijen je i Zoran Đinđić.

Zato bi u Srbiji – ako stvarno hoćemo ne samo dijalog nego ako uopšte mislimo da postanemo normalno društvo – reči izdaja i izdajnik trebalo zabraniti. Ili makar na njih staviti “moratorijum”. Inače će biti: Ave, Servie, morituri te salutant.

Pre svega zbog Kosova. Jer, kao što nas drevna prošlost uči – iako to uporno odbijamo – na Kosovu je za izdaju optužen onaj ko izdaju nije počinio.

A novija istorija podseća da je pre tačno 30 godina Slobodan Milošević svoj čuveni govor održao u srcu Kosova, na Gazimestanu. Bila je to neka vrsta novog kosovskog zaveta protiv izdaje. Pre neki dan Vučić je o Kosovu govorio u srcu Beograda, na Terazijama, figurativno govoreći. Na Kosovo može da ode samo ako i kada dobije dozvolu vlasti u Prištini.

Vladeta Janković, Koštuničin intimus, ispravno je u Utisku nedelje primetio da glavni cilj Vučićevog mitinga 19. aprila nije bio da (se) pokaže čiji je (miting) veći nego da pripremi svoje pristalice, ali i koalicione partnere, pa i celu Srbiju za ono što izgleda dolazi. Šta je to što nam se bliži, Janković nije identifikovao, samo je rekao da se to njemu ne sviđa. U čemu mu se pridružila i nacionalno takođe senzitivna Ljiljana Smajlović. Nažalost, posle je razgovor otišao u drugom smeru, pa je ova tema, ključna za Srbiju, ostala “nedorečena”.

Vučić pak na Glavnom odboru svoje stranke u Sava centru i na velikom narodnom zboru ispred Skupštine – kao da nije bio isti čovek. Vuk i jagnje, takoreći. No, nije to tako neobično u politici.

Ono što je, međutim, na oba skupa bilo gotovo istovetno, bio je pokušaj da se postavi pitanje Kosova. Odnosno, da se nagovesti da je neko rešenje na vidiku. Iako se još ne vidi šta je to. I za to je, praktično u lice, Vučić dobio onaj povik – “izdaja”. Što, po svemu sudeći, nije bilo po protokolu. Pa je brže-bolje za miting regrutovao “vikare” i njihove pomagače.

Problem je što kad stalno vičete izdaja, kao što to radi Vučić, poput onog čobančeta koje je stalno vikalo vuk, (iz)gubite kredibilitet. To se izgleda sad dešava Vučiću. Makar u Evropi. U Rusiji i Kini možda je drugačije.

Iako 29. april u Berlinu, i sastanak šefova država i vlada Srbije, Albanije i Kosova, sa “triom M” (Merkel, Makron, Mogerini) nije “dan D” – štaviše, naročito se ovi “naši” trude da istaknu kako “nemaju nikakva očekivanja” – teško da makar prvo dvoje pomenutih evropskih lidera može i hoće sebi da dozvoli tek samo još jedan “čapraz divan”. U najmanju ruku, biće to suočavanje sa istinom. Kojoj se može pogledati u oči, ali se može i zažmuriti. Kao, recimo, u Rambujeu pre 20 godina.

Čini se, međutim, da u tom pogledu žmuri i opozicija. Jer, šta ona nudi? Neko će reći: i ne mora da nudi, njena je privilegija da može samo da kritikuje. Ipak, pitanje je može li se na programu “možda ne znamo šta hoćemo, ali znamo šta nećemo” osvojiti poverenje građana Srbije. Kojima je možda dosta neizvesnosti. I koji su, više nego opozicija, spremni na suočavanje sa istinom. I spremniji su da je prihvate. Samo što se niko ne usuđuje da ih pita. A morao bi.

Došao je “vakat za fakat”.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side