26.03.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Dva izazova, jedan put

Mijat Lakićević: Dva izazova, jedan put
Nova vlada Srbije nalazi se pred dva velika izazova. Jedan je očekivan, a drugi nije. Prvi je unutrašnji, a drugi spoljašnji. Pred prvim Srbija stoji odavno, dok se drugi pojavio prilično iznenada.

Svejedno, olakšavajuća okolnost za Vladu i Srbiju jeste u tome što je izbor relativno lak. Druga je stvar da li je naša (politička) elita u stanju da to vidi.

Prvi izazov su, nije teško pogoditi, reforme. Pre svega ekonomske, ali i svi drugi društveni „podsistemi“ moraju da dožive krupne promene. U suštini, ekonomija je baza svih tih promena.

Život u Srbiji mora da se uskladi sa onim što sami napravimo i proizvedemo, tj. zaradimo. Srećom, manje-više je odavno poznato šta na tom putu treba da se (u)radi. Suvoparnim ekonomskim rečnikom rečeno – tri reforme: reforma fiskalne politike; reforma monetarne politike i strukturne reforme. Prevedeno na „malo običniji“ jezik, to znači: smanjenje javne potrošnje; smanjenje opterećenja preduzeća; usklađivanje monetarne politike Narodne banke Srbije sa potrebama privrede a ne države, tj. vlade; okončanje privatizacije i eliminacija propalih firmi sa privrednog terena; stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj novih.

Srž tih reformi je „privođenje redu“ i zauzdavanje raspojasanog javnog sektora, sa jedne, a oslobađanje privatne energije, inicijative i, što je podjednako važno, kapitala, sa druge strane. Lakmus papir za čitav taj višegodišnji poduhvat biće ukidanje partijskog zapošljavanja. Drugim rečima, pred Srbijom je proces izgradnje institucija.

Ako se pođe od toga neće biti teško da se odgovori ni na onaj drugi, spoljnopolitički izazov. U strateškom smislu, ne mora da znači i u taktičkom.

Tu će Srbija nesumnjivo biti izložena velikim pritiscima. Neki se očituju u priči o iznenadnom pozivu i „tajnom“ putovanju najviših političkih lidera na konsultacije u Moskvu. Drugi su „suptilniji“.

Pre neki dan smo, tako, imali priliku da u jednim novinama čitamo članak ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina posvećen rekonstrukciji železničke mreže u Srbiji. Tu nam ambasador Rusije do „u sitna crevca“ opisuje „megaprojekat“ koji će biti realizovan uz pomoć, naravno vrlo povoljnog, ruskog kredita od 800 miliona dolara, obećava brze pruge, precizno navodi koje će deonice biti obnovljene, nabraja kilometre, ističe optimalan odnos cene i kvaliteta za lokomotive (šta sve jedan ambasador ne mora da zna!), naglašava da će biti korišćene najsavremenije ruske i strane tehnologije, obećava posao za srpske firme i nova radna mesta... Detaljno, kao da je Milutin Mrkonjić u predizbornoj kampanji, a ne visoki diplomata jedne velike sile.

Zaboravio je ruski ambasador, međutim, da pomene jedan drugi projekat koji je još tri puta više „mega“. Reč je, naravno, o gasovodu Južni tok, teškom dve milijarde evra. Sećate se decembra prošle godine, malog vojvođanskog sela Šajkaš i onog „bratskog“ zavarivanja. Od tada, iako je obećano, nije urađen ni jedan jedini var. A ka' će – ne znamo. Kao što ne znamo, kako stvari između Rusije i Evropske unije stoje, ni da li će tog Južnog toka uopšte biti. Zavarivanje ili zavaravanje – procenite sami.

Ako je Srbiji cilj izgradnja institucija, izgradnja moderne države, privrede i društva, onda je oslonac na Evropsku uniju – uz sve njene mane, da ne bude da je idealizujemo – neizostavan, nezamenljiv i neizbežan. U tom smislu nikakvog drugog, tj. trećeg puta za Srbiju nema. Ovo ipak nije 1948.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side