18.04.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Kolo sreće

Mijat Lakićević: Kolo sreće
Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

Kada je, naime, Boris Tadić, kao predsednik Srbije, evropske partnere sasvim izmorio svojim igrama oko Kosova, pojavio se Aleksandar Vučić – doduše, tada još tek kao drugi čovek, iza Tomislava Nikolića – i predstavio kao adekvatnija i pouzdana zamena. I obećao je da će uraditi sve ono što nije hteo Tadić (ili nije smeo, vrag bi ga znao – da parafraziramo Peru Zupca iz zaboravljenih “Mostarskih kiša”).

Sada se izgleda dešava nešto slično. Dok Vučićeva zvezda na zapadu polako bledi, takoreći niotkuda pojavio se lider Slobodnih građana i poručio da bi on, da je kojim slučajem na Vučićevom mestu, bio spreman da uradi dve stvari. U stvari, jednu je Vučić već uradio, ali od druge beži kao đavo od krsta. Prva je – potpisivanje Briselskog sporazuma, a druga, u ovom trenutku zapravo ključna – pristanak na ulazak Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, naravno bez njegovog formalnog priznavanja.

Da li će ovaj “salto mortale” Jankoviću produžiti politički život ili će ga definitivno odneti s političke scene, u ovom času nije moguće pouzdano reći. Jer, za divno čudo, reakcija praktično i nema. Doduše, kada je Janković prvi put rekao to što je rekao – valjda za kosovsku televiziju RTK2 – odmah sutradan su ga neki tabloidi optužili za veleizdaju. Ali posle gostovanja na TVN1, gde je Janković dobio priliku da svoje stavove dodatno obrazloži, takvih reakcija nije bilo. To ima rezona. Vučiću se ne isplati da preko svojih medija za izdaju proglašava ono što bi koliko sutra on trebalo da učini. Mada još nije izvesno da li će to i učiniti i kome će se carstvu privoleti.

Zanimljivo je, međutim, da na Jankovićeve reči nije reagovala ni (tzv. demokratska) opozicija. Tadić je, doduše, još ranije rekao da Briselski sporazum “nikada ne bi(h) potpisao”, pa sad i nije morao da se izjašnjava. DS je (kao i obično) zabavljen unutrašnjim problemima, kao i DJB, koji je povrh toga svoj identitet (neočekivano?) pokušavao da gradi na “radikalskoj tvrdoći” prema kosovskom pitanju. Čedomir Jovanović pak verovatno nije znao da li da se žali ili da se hvali što mu opet preuzimaju program. “Najsimptomatičnije” je ipak da nisu reagovali ni Jankovićevi koalicioni partneri Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Za ovog drugog to zapravo i nije čudo, naprotiv, on je na suprotnoj “mantri” otpočetka, još dok je bio na vlasti, gradio svoj (gotovo “vulinovski”) politički imidž.

Jankovićev potez, baš zato što je tako upadljivo prećutan, mogao bi da bude od dalekosežnog značaja. Pod uslovom, naravno, da ne ostane glas vapijućeg u (opozicionoj) pustinji.

Kako je pak došlo do ovog “preloma” u Jankovićevoj glavi, to jest do odluke da sav svoj ulog stavi na tu kartu, pitanje je na koje izgleda postoje dva tačna odgovora. S jedne strane, ovaj Jankovićev potez može se tumačiti i kao rukavica bačena Đilasu u borbi za prevlast u njihovom još uvek čardaku na nebu – Savezu za Srbiju. Jer, kao što je poznato iz istorije, ne biva ni “jedna zemlja, a dva gospodara”, a kamoli da su trijumvirati opstajali.

Sa druge strane, nema sumnje da Evropa postaje malo umorna od našeg lidera. Zbog njegovih diktatorskih metoda u Srbiji, zbog sve prisnijih odnosa sa Rusijom i zbog porasta tenzija na Kosovu – zbog ovog poslednjeg najviše, o čemu govori njegova iznenadna poseta Berlinu, pri čemu se u delegaciji, vrlo indikativno, prvi put dosad našao i Marko Đurić – Vučić kao da gubi status garanta stabilnosti u regionu. Drugim rečima, gubi poziciju koju je na zapadu dosad imao. Pa mu tamo, možda, već traže zamenu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.04.2018, 13:05h bole (1)

    Gospodine Lakićeviću, verujem u svaku Vašu napisanu reč i nadam se da ste u pravu.

  • 18.04.2018, 18:51h sinnabora

    Za tog Jankovića ipak treba neko da glasa.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side