18.04.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Kolo sreće

Mijat Lakićević: Kolo sreće
Da li će Janković biti Vučiću ono što je Vučić bio Tadiću? Evropska alternativa.

Kada je, naime, Boris Tadić, kao predsednik Srbije, evropske partnere sasvim izmorio svojim igrama oko Kosova, pojavio se Aleksandar Vučić – doduše, tada još tek kao drugi čovek, iza Tomislava Nikolića – i predstavio kao adekvatnija i pouzdana zamena. I obećao je da će uraditi sve ono što nije hteo Tadić (ili nije smeo, vrag bi ga znao – da parafraziramo Peru Zupca iz zaboravljenih “Mostarskih kiša”).

Sada se izgleda dešava nešto slično. Dok Vučićeva zvezda na zapadu polako bledi, takoreći niotkuda pojavio se lider Slobodnih građana i poručio da bi on, da je kojim slučajem na Vučićevom mestu, bio spreman da uradi dve stvari. U stvari, jednu je Vučić već uradio, ali od druge beži kao đavo od krsta. Prva je – potpisivanje Briselskog sporazuma, a druga, u ovom trenutku zapravo ključna – pristanak na ulazak Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, naravno bez njegovog formalnog priznavanja.

Da li će ovaj “salto mortale” Jankoviću produžiti politički život ili će ga definitivno odneti s političke scene, u ovom času nije moguće pouzdano reći. Jer, za divno čudo, reakcija praktično i nema. Doduše, kada je Janković prvi put rekao to što je rekao – valjda za kosovsku televiziju RTK2 – odmah sutradan su ga neki tabloidi optužili za veleizdaju. Ali posle gostovanja na TVN1, gde je Janković dobio priliku da svoje stavove dodatno obrazloži, takvih reakcija nije bilo. To ima rezona. Vučiću se ne isplati da preko svojih medija za izdaju proglašava ono što bi koliko sutra on trebalo da učini. Mada još nije izvesno da li će to i učiniti i kome će se carstvu privoleti.

Zanimljivo je, međutim, da na Jankovićeve reči nije reagovala ni (tzv. demokratska) opozicija. Tadić je, doduše, još ranije rekao da Briselski sporazum “nikada ne bi(h) potpisao”, pa sad i nije morao da se izjašnjava. DS je (kao i obično) zabavljen unutrašnjim problemima, kao i DJB, koji je povrh toga svoj identitet (neočekivano?) pokušavao da gradi na “radikalskoj tvrdoći” prema kosovskom pitanju. Čedomir Jovanović pak verovatno nije znao da li da se žali ili da se hvali što mu opet preuzimaju program. “Najsimptomatičnije” je ipak da nisu reagovali ni Jankovićevi koalicioni partneri Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Za ovog drugog to zapravo i nije čudo, naprotiv, on je na suprotnoj “mantri” otpočetka, još dok je bio na vlasti, gradio svoj (gotovo “vulinovski”) politički imidž.

Jankovićev potez, baš zato što je tako upadljivo prećutan, mogao bi da bude od dalekosežnog značaja. Pod uslovom, naravno, da ne ostane glas vapijućeg u (opozicionoj) pustinji.

Kako je pak došlo do ovog “preloma” u Jankovićevoj glavi, to jest do odluke da sav svoj ulog stavi na tu kartu, pitanje je na koje izgleda postoje dva tačna odgovora. S jedne strane, ovaj Jankovićev potez može se tumačiti i kao rukavica bačena Đilasu u borbi za prevlast u njihovom još uvek čardaku na nebu – Savezu za Srbiju. Jer, kao što je poznato iz istorije, ne biva ni “jedna zemlja, a dva gospodara”, a kamoli da su trijumvirati opstajali.

Sa druge strane, nema sumnje da Evropa postaje malo umorna od našeg lidera. Zbog njegovih diktatorskih metoda u Srbiji, zbog sve prisnijih odnosa sa Rusijom i zbog porasta tenzija na Kosovu – zbog ovog poslednjeg najviše, o čemu govori njegova iznenadna poseta Berlinu, pri čemu se u delegaciji, vrlo indikativno, prvi put dosad našao i Marko Đurić – Vučić kao da gubi status garanta stabilnosti u regionu. Drugim rečima, gubi poziciju koju je na zapadu dosad imao. Pa mu tamo, možda, već traže zamenu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 19.04.2018, 13:05h bole (1)

    Gospodine Lakićeviću, verujem u svaku Vašu napisanu reč i nadam se da ste u pravu.

  • 18.04.2018, 18:51h sinnabora

    Za tog Jankovića ipak treba neko da glasa.

Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji Vladimir Gligorov: Tranzicija u Koreji

    Tramp je Kimu pustio futuristički film o Koreji, Severnoj, ako prihvati mir, odrekne se nuklearnog naoružanja i posveti se, uz pomoć SAD, privrednom razvoju.

  • Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna Dimitrije Boarov: Pšenica naša nasušna

    Ovih dana počela je žetva pšenice, koja je u Srbiji zasejana na (poslednje dve decenije) rekordnih 675.000 hektara. Seljaci očekuju dobar, natprosečan rod, u Vojvodini prosečno oko šest tona po hektaru, a u Šumadiji nešto preko pet tona po hektaru. To bi značilo da će se u narednim sedmicama u Srbiji ovršiti oko 3,3 miliona tona pšenice, što dalje upućuje na zaključak da bi se ove sezone moglo izvesti oko 1,7 miliona tona hlebnog žita.

  • Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu? Nadežda Gaće: Da li to Rusi dolaze ili su oduvek bili tu?

    Velika tema Evrope danas je – ruska propaganda. Ona, ta propaganda, ne bi trebalo nikoga da iznenađuje – značajna su iskustva i ruskih tajnih službi i raznih “agitpropova”, i o tome se i mnogo zna i mnogo se pisalo.

  • Vladimir Gligorov: Strana ulaganja Vladimir Gligorov: Strana ulaganja

    Ulaganjima stranci zarađuju, što je gore nego ista ta ulaganja, ali od domaćih preduzetnika. To nije tačno. Zašto?

  • Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt Jelka Jovanović: Smrt i još brža smrt

    Vaša mila devojčica je umorna, podočnjaci su joj do pola lica, naprasita je, naglo menja raspoloženje, ne interesuje je ništa više u kući... Eh, tinejdžeri, a do juče je bila med i mleko. Dečkić se vuče kao prebijen, a onda skakuće, ma skače, pa sikće, pun je snage, pa se zatvori u sobu, sam ili s najboljim drugarom, simpatijom...

  • Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska Mijat Lakićević: Može li Francuska opet da bude Francuska

    Ali za to je potrebno, kao što stoji u naslovu ovog teksta, da Francuska ponovo bude Francuska; zemlja sa vizijom i misijom.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side