16.11.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Libero

Mijat Lakićević: Libero
Vesna Rakić Vodinelić je pokazala (Peščanik, 12. 11. 2016) da je odluka Pravnog fakulteta u Novom Sadu da poništi doktorat poznatog advokata Slobodana Beljanskog – pravno besmislena.

Ali, ne treba biti vrhunski pravnik, ne treba, štaviše, pravnik biti uopšte, da bi se videlo da ta odluka nema nikakve veze s pravom. Kad se malo uđe u taj slučaj – da je Beljanski povukao doktorat 1993. godine i da ga je na poziv Fakulteta, nakon 5. oktobra 2000, u skladu s procedurom i pred nadležnom komisijom odbranio – ne zna se da li je to što se sada radi smešnije ili tužnije, ali je jasno da je opasnije nego što na prvi pogled izgleda.

Nije tu, naime, reč o izvlačenju odavno svršenog događaja “iz naftalina”, niti o jednom grotesknom procesno-pravnom isterivanju maka na konac, nego o hajci na čoveka besprekorne lične i profesionalne biografije, ali i, što je važnije, čoveka koji već godinama – hajde da malo ovu sumornu priču razgalimo fudbalskim rečnikom – deluje kao neka vrsta “libera”, to jest predstavlja “prototip” samostalnog, slobodnog i na širokom prostoru aktivnog intelektualca.

Jer, u stvari, isti oni, ne u personalnom nego u ideološkom smislu, razume se, koji su pre dve i kusur decenije Beljanskom onemogućili da doktorira, sad kada su ponovo osvojili političku vlast i društveni uticaj hoće da mu se osvete i oduzmu mu ono što je u međuvremenu stekao. I da ga, onako uzgred, još malo izmaltretiraju i isprljaju. Jadna je i jalova, naravno, ta njihova rabota, ali nisu oni toliko glupi da to i sami ne shvataju. Može se naslutiti, dakle, da nije samo, pa ni pre svega, u dalekoj prošlosti razlog za pokretanje čitave te pravničko-političke mašinerije. Angažman, naime, nevoljnog junaka ove žalosne humoreske bio je više dosledan i uporan nego intenzivan i eksponiran, te se nije činilo da bi on mogao biti shvaćen – čak ni od ove paranoične vlasti – kao neposredna pretnja i neki osobito jak politički protivnik.

Ima, međutim, jedan naoko sitan detalj, novijeg datuma, koji je izgleda poprilično onespokojio aktuelnu vlast. Reč je o nedavno osnovanom Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), čiji je dr Slobodan Beljanski jedan od utemeljivača i prvi predsednik. Nema po svoj prilici, danas u Srbiji društvene oblasti u kojoj je stanje tako teško kao što je to pravosuđe. Ono je zbilja ozbiljno ugroženo, izloženo teškim pritiscima i velikim je (najvećim!) delom već pokleklo i stavljeno pod kontrolu izvršne vlasti. CEPRIS je pokušaj da se sačuva dostojanstvo i nezavisnost svih činilaca pravosudnog sistema u Srbiji – i tužilaštva, i sudstva, ali i advokature, čiji su ugled i uloga poslednjih godina takođe prilično srozani i kompromitovani. Nezavisno sudstvo, kao treća grana vlasti, poslednja je brana pred uzurpacijom i samovoljom političke kaste.

Sve u svemu, ovde se ne radi o napadu na jednog čoveka – nije to ni prvi ni poslednji napad takve vrste – tačnije ne radi se samo o tome. Ovde se radi o rušenju jednog načela. Načela vladavine prava, bez čijeg ostvarenja nema normalne države, bez kojeg, tačnije, nema države uopšte. Jer, država je stvarno država tek kada (se) vlada po pravilima; kada toga nema, kao sasvim legitimno nameće se pitanje kako se grupa na vlasti može razlikovati od bande razbojnika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

  • Mijat Lakićević: Puška Mijat Lakićević: Puška

    Ako neka puška u poslednjem činu ove srpske drame pukne, onda to sigurno neće biti NIN-ova, snajperska, nego ona Putinova, obrenovićevska.

  • Dimitrije Boarov: Vesela afera Dimitrije Boarov: Vesela afera

    Posle niza afera koje su uzdrmale aktuelni vrh vlasti, protekle sedmice iskrsla je još jedna koja, za razliku od svih ostalih, ima vrlo naglašenu humornu dimenziju – afera prodaje famoznog Univerziteta Megatrend.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side