16.11.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Libero

Mijat Lakićević: Libero
Vesna Rakić Vodinelić je pokazala (Peščanik, 12. 11. 2016) da je odluka Pravnog fakulteta u Novom Sadu da poništi doktorat poznatog advokata Slobodana Beljanskog – pravno besmislena.

Ali, ne treba biti vrhunski pravnik, ne treba, štaviše, pravnik biti uopšte, da bi se videlo da ta odluka nema nikakve veze s pravom. Kad se malo uđe u taj slučaj – da je Beljanski povukao doktorat 1993. godine i da ga je na poziv Fakulteta, nakon 5. oktobra 2000, u skladu s procedurom i pred nadležnom komisijom odbranio – ne zna se da li je to što se sada radi smešnije ili tužnije, ali je jasno da je opasnije nego što na prvi pogled izgleda.

Nije tu, naime, reč o izvlačenju odavno svršenog događaja “iz naftalina”, niti o jednom grotesknom procesno-pravnom isterivanju maka na konac, nego o hajci na čoveka besprekorne lične i profesionalne biografije, ali i, što je važnije, čoveka koji već godinama – hajde da malo ovu sumornu priču razgalimo fudbalskim rečnikom – deluje kao neka vrsta “libera”, to jest predstavlja “prototip” samostalnog, slobodnog i na širokom prostoru aktivnog intelektualca.

Jer, u stvari, isti oni, ne u personalnom nego u ideološkom smislu, razume se, koji su pre dve i kusur decenije Beljanskom onemogućili da doktorira, sad kada su ponovo osvojili političku vlast i društveni uticaj hoće da mu se osvete i oduzmu mu ono što je u međuvremenu stekao. I da ga, onako uzgred, još malo izmaltretiraju i isprljaju. Jadna je i jalova, naravno, ta njihova rabota, ali nisu oni toliko glupi da to i sami ne shvataju. Može se naslutiti, dakle, da nije samo, pa ni pre svega, u dalekoj prošlosti razlog za pokretanje čitave te pravničko-političke mašinerije. Angažman, naime, nevoljnog junaka ove žalosne humoreske bio je više dosledan i uporan nego intenzivan i eksponiran, te se nije činilo da bi on mogao biti shvaćen – čak ni od ove paranoične vlasti – kao neposredna pretnja i neki osobito jak politički protivnik.

Ima, međutim, jedan naoko sitan detalj, novijeg datuma, koji je izgleda poprilično onespokojio aktuelnu vlast. Reč je o nedavno osnovanom Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), čiji je dr Slobodan Beljanski jedan od utemeljivača i prvi predsednik. Nema po svoj prilici, danas u Srbiji društvene oblasti u kojoj je stanje tako teško kao što je to pravosuđe. Ono je zbilja ozbiljno ugroženo, izloženo teškim pritiscima i velikim je (najvećim!) delom već pokleklo i stavljeno pod kontrolu izvršne vlasti. CEPRIS je pokušaj da se sačuva dostojanstvo i nezavisnost svih činilaca pravosudnog sistema u Srbiji – i tužilaštva, i sudstva, ali i advokature, čiji su ugled i uloga poslednjih godina takođe prilično srozani i kompromitovani. Nezavisno sudstvo, kao treća grana vlasti, poslednja je brana pred uzurpacijom i samovoljom političke kaste.

Sve u svemu, ovde se ne radi o napadu na jednog čoveka – nije to ni prvi ni poslednji napad takve vrste – tačnije ne radi se samo o tome. Ovde se radi o rušenju jednog načela. Načela vladavine prava, bez čijeg ostvarenja nema normalne države, bez kojeg, tačnije, nema države uopšte. Jer, država je stvarno država tek kada (se) vlada po pravilima; kada toga nema, kao sasvim legitimno nameće se pitanje kako se grupa na vlasti može razlikovati od bande razbojnika.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side