21.09.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum
Ovih dana mnogo se govori o znanju. U dvostrukom smislu: o njegovom sticanju, sa jedne, i o korišćenju, upotrebi znanja, sa druge strane.

Prvo predstavlja rasprava o promenama u obrazovnom sistemu (koje imaju dublju, ako hoćete i filozofsku dimenziju); primer za drugo je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. O prvom smo pisali (vidi: “Roditeljski ustanak”, NM br. 281) sada će biti reči o ovom drugom. Mali “jubilej”, 30 godina od nastanka Memoranduma, bio je zgodan povod da se napravi osvrt na taj dokument, da se ponovo osvetli njegova uloga i sagledaju njegove posledice.

Nema sumnje, najpre, da je Memorandum otkako je pušten u javnost presudno uticao na politiku Srbije: i kao analiza stanja, i kao vizija, tj. formulacija nacionalnog cilja, i kao izbor sredstava za realizaciju tog cilja. Bio je to politički program par ekselans, koji je srpska elita, okupljena u najvišoj naučnoj i kulturnoj instituciji, ponudila svom narodu, tačnije pre svega svojoj političkoj eliti. I jedni i drugi su tu ponudu prosto progutali.

Nema sumnje, takođe, da se decenija borbe za ostvarenje tog cilja završila nacionalnim krahom. Srbija je 20. vek završila kao poražena i ponižena zemlja.

Zanimljivo je, međutim, da taj poraz uopšte nije dodirnuo, ni dirnuo, elitu koja je taj program sastavila, zagovarala i sprovodila. Iz tih strašnih poraza, iz tog nacionalnog sunovrata, ona je izašla još uglednija, još bogatija, još moćnija.

I umesto da izvrše kolektivni harakiri, simbolički naravno, tj. da kleknu pred Spomenikom neznanom junaku, recimo, i kažu srpskom narodu: srpski narode, izvini; i izvinite svi vi koji živite i živeli ste i živećete u Srbiji – jer ta izgubljena decenija, koja je Srbiju vratila za 50, ako ne i za svih 100 godina unazad (relativno, ako ne apsolutno) nikada neće moći da bude nadoknađena – oni pričaju prazne priče. Te čiji li je memorandum, te kako im je bilo teško da istrpe velike pritiske kad je objavljen, te šta su oni u stvari hteli... Niko da progovori o sadržini tog političkog programa, koje su njegove glavne ideje, za šta se zalaže.

A suština tog programa je da on nije razumeo ni Jugoslaviju, ni savremeni svet; svuda je video neprijatelje, u svemu opasnost, u prvim susedima naročito. Njegov duh je bio arhaičan. To je bio koncept zatvorenog društva, izolacionistički program koji je Srbiju ubrzo i doveo u izolaciju. O tome najbolje svedoči činjenica da je jedini saveznik Srbije u to vreme bila Kuba, zemlja pritisnuta poluvekovnim diktatorskim režimom familije Kastro. I Kina kojom je, takođe siledžijski, protivno svim principima slobode i pravde decenijama vladala komunistička oligarhija.

Ključno: taj dokument je u suštini odbacivao zapadnu civilizaciju, tj. sistem vrednosti na kojima su utemeljene Evropa i Severna Amerika.

Kao što dinamitom možete da srušite brdo i napravite branu, tako možete i da srušite branu i napravite poplavu. Slično je i sa znanjem. Postoje dve vrste znanja: znanje za imanje i znanje za razaranje. Memorandum SANU je produkt ovog drugog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Jelena Aleksić: Ne(pristojnost) Jelena Aleksić: Ne(pristojnost)

    “Da li je moguće da se ti tri godine mučiš umesto da smo kao ljudi iz medija povukli neke veze i rešili ti to”, pitaće jedna od koleginica dok objašnjavam kako se nadam da će mi nova inspektorka otpisati kamatu na nepostojeći dug posle tri godine čekanja. Kakav dug?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side