21.09.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum

Mijat Lakićević: Memorandum dum-dum
Ovih dana mnogo se govori o znanju. U dvostrukom smislu: o njegovom sticanju, sa jedne, i o korišćenju, upotrebi znanja, sa druge strane.

Prvo predstavlja rasprava o promenama u obrazovnom sistemu (koje imaju dublju, ako hoćete i filozofsku dimenziju); primer za drugo je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti. O prvom smo pisali (vidi: “Roditeljski ustanak”, NM br. 281) sada će biti reči o ovom drugom. Mali “jubilej”, 30 godina od nastanka Memoranduma, bio je zgodan povod da se napravi osvrt na taj dokument, da se ponovo osvetli njegova uloga i sagledaju njegove posledice.

Nema sumnje, najpre, da je Memorandum otkako je pušten u javnost presudno uticao na politiku Srbije: i kao analiza stanja, i kao vizija, tj. formulacija nacionalnog cilja, i kao izbor sredstava za realizaciju tog cilja. Bio je to politički program par ekselans, koji je srpska elita, okupljena u najvišoj naučnoj i kulturnoj instituciji, ponudila svom narodu, tačnije pre svega svojoj političkoj eliti. I jedni i drugi su tu ponudu prosto progutali.

Nema sumnje, takođe, da se decenija borbe za ostvarenje tog cilja završila nacionalnim krahom. Srbija je 20. vek završila kao poražena i ponižena zemlja.

Zanimljivo je, međutim, da taj poraz uopšte nije dodirnuo, ni dirnuo, elitu koja je taj program sastavila, zagovarala i sprovodila. Iz tih strašnih poraza, iz tog nacionalnog sunovrata, ona je izašla još uglednija, još bogatija, još moćnija.

I umesto da izvrše kolektivni harakiri, simbolički naravno, tj. da kleknu pred Spomenikom neznanom junaku, recimo, i kažu srpskom narodu: srpski narode, izvini; i izvinite svi vi koji živite i živeli ste i živećete u Srbiji – jer ta izgubljena decenija, koja je Srbiju vratila za 50, ako ne i za svih 100 godina unazad (relativno, ako ne apsolutno) nikada neće moći da bude nadoknađena – oni pričaju prazne priče. Te čiji li je memorandum, te kako im je bilo teško da istrpe velike pritiske kad je objavljen, te šta su oni u stvari hteli... Niko da progovori o sadržini tog političkog programa, koje su njegove glavne ideje, za šta se zalaže.

A suština tog programa je da on nije razumeo ni Jugoslaviju, ni savremeni svet; svuda je video neprijatelje, u svemu opasnost, u prvim susedima naročito. Njegov duh je bio arhaičan. To je bio koncept zatvorenog društva, izolacionistički program koji je Srbiju ubrzo i doveo u izolaciju. O tome najbolje svedoči činjenica da je jedini saveznik Srbije u to vreme bila Kuba, zemlja pritisnuta poluvekovnim diktatorskim režimom familije Kastro. I Kina kojom je, takođe siledžijski, protivno svim principima slobode i pravde decenijama vladala komunistička oligarhija.

Ključno: taj dokument je u suštini odbacivao zapadnu civilizaciju, tj. sistem vrednosti na kojima su utemeljene Evropa i Severna Amerika.

Kao što dinamitom možete da srušite brdo i napravite branu, tako možete i da srušite branu i napravite poplavu. Slično je i sa znanjem. Postoje dve vrste znanja: znanje za imanje i znanje za razaranje. Memorandum SANU je produkt ovog drugog.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu Mijat Lakićević: Srbija na opasnom putu

    Đe smo bili svuđ smo poginuli – da parafraziram naziv one nezaboravne pozorišne predstave – ostalo je još samo fudbalsko polje Kosovo, ali i tu će uskoro “krvca da procveta”.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

  • Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta Vladimir Gligorov: Transferi iz EU budžeta

    Koji su efekti transfera iz razvijenijih u manje razvijene zemlje članice Evropske unije?

  • Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija Dimitrije Boarov: Štiglic i Srbija

    Kad god neke novine u Srbiji prenesu neki tekst čuvenog ekonomiste, nobelovca i kolumniste Džozefa Štiglica, pozovu me neki stari drugovi da me pitaju šta ja mislim o “fijasku neoliberalizma” i tezi da se “neoliberalizam mora proglasiti mrtvim”, što je lajtmotiv ovog ekonomskog velikana – i pitaju me zašto Srbija, uprkos tome, i dalje istrajava na “neoliberalističkoj ekonomskoj filozofiji”.

  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj Dimitrije Boarov: Auto-putevi i razvoj

    Povodom pompeznog otvaranja poslednje deonice Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri i otvaranja radova na deonici Koridora 11 od Čačka do Požege, setio sam se neprilike koju sam pre 10-15 godina doživeo u Kladovu.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side