22.05.2019 Beograd

Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO
Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

Iako bi mu to donelo mnogo rizika. Možda i osudu sredine, ušuškane i samozadovoljne u svom položaju. Nije lako odreći se privilegija, izložiti se osudi okruženja. Treba napustiti taj udoban i siguran svet i suprotstaviti se većinskom mišljenju. Ne naroda, razume se, koliko god se u njegovo ime i u njegovom interesu, navodno, govorilo. Nego svog društvanceta, lepo razmeštenog i vrlo uticajnog. Tamo gde se dele pare i sinekure.

Ali danas su takvi Srbi retki, ako ih uopšte ima. Preostali su salonski i kabinetski nacionalisti koji su, na jedan ili drugi način, na državnim jaslama. Što, viđi vraga, praktično znači da ih na jedan ili drugi način plaća – inače omrznuti – Vučić. Preko državnih fondova ili preko fondova koji su šatro nezavisni, ali zapravo rade u dosluhu s njim.

Da bi, međutim, čitava predstava delovala ubedljivije, oni su se podelili u grupe i partije, bilo civilne bilo crkvene, pa se još, da bi održavali tenziju i zavaravali naciju, drže “neprijateljski”. Čak i ulaze u međusobne, manje ili veće, verbalne, razume se, sukobe.

Tako se oni šetkaju po televizijama, jedni po jednim, drugi po drugim, gde kukaju kako ne mogu da dođu do izražaja, kako su skrajnuti i nemaju pristup medijima. A u stvari su dobro raspoređeni i svi duvaju u istu tikvu. I održavaju Vučića na vlasti.

Kao da neko brani Srbima (i Srpkinjama, dabome) da krenu “putem spasenja”. Pod uslovom, jedinim, da njihovo spasenje drugi narodi ne moraju da plate svojim glavama.

Da je Jugoslavija 1989. ušla u NATO, ne bi se raspala. Da je Srbija 1999. ušla u NATO – ne bi se raspala. Nego bi slavila 610. i 10. rođendan. Pravi srpski nacionalista bi ove, 2019. godine, iz toga izvukao neko naravoučenije.

Jer, jasno je: članstvo u NATO donosi političku stabilnost. Politička stabilnost je osnov ekonomske stabilnosti. Stabilnost privlači investitore, investicije donose radna mesta i zarade; bez zarade nema novca, a bez novca nema kulturnog razvitka. Bez ekonomskog i kulturnog napretka nema (opstanka) nacije.

Logika je gvozdena, ali zahteva napore i žrtve. Srpski nacionalisti, međutim, bar ovi koji trenutno preovlađuju, nisu baš skloni ni naporima ni žrtvama. Dobrovoljni davaoci tuđe krvi, to je njihova glavna karakterna osobina. Ostap-benderovski slogan “Ideje naše, benzin vaš” njihov je moto.

I kao što sam rekao: onaj Srbin sa dna kace danas bi kazao: NATO, bato, samo NATO.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 23.05.2019, 11:11h SRPSKA KRALjEVINA u EU (4)

    ODLIČAN tekst sa malom korekcijom : PRAVI Srbi su za članstvo u NATO, ali kada Srbija prvo postane Parlamentarna kraljevina po uzoru na skandinavske ! Oni koji se protive obnovi kraljevini , su polovični Srbi , a oni koji se protive u celosti , oni ustvari i NISU Srbi nego slobisti i šešeljevci.

  • 22.05.2019, 20:03h Mico (4)

    BRAVO ZA TEKST!!!

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Privredni rast Dimitrije Boarov: Privredni rast

    Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”.

  • Mijat Lakićević: Paradigma Požega Mijat Lakićević: Paradigma Požega

    Kao što se pre tri decenije Srbija nije branila (ni odbranila) u Kninu, tako se ni danas ne brani na Cetinju nego, da izvinete, u Požegi.

  • Vladimir Gligorov: Trideset godina Vladimir Gligorov: Trideset godina

    Pre trideset godina osnovana je Demokratska stranka. Prošlo je dovoljno vremena za valjanu istoriju nastanka i početnog delanja stranke. S moje tačke gledišta, stranka je ispunila zadatak 10 godina kasnije, kada je padao Miloševićev režim. Kada je nastala, vlast je bila u usponu, a opozicija je bila razjedinjena. Tako da je valjalo čekati da se režim i ne mali deo opozicije polako uruše da bi došlo vreme za demokrate.

  • Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora Vladimir Gligorov: Srbija i Crna Gora

    Nemam nameru da pišem o političkim odnosima, a ni o crkvenim. Ne ovde, u svakom slučaju. Već o tome kako je ko prošao posle osamostaljivanja Crne Gore. Mislim da nije nerazumno pretpostaviti da bi se Crna Gora razvijala, privredno, otprilike kao i Srbija da su ostali u istoj državi. To, naravno, ne možemo znati jer je to protivčinjenična tvrdnja. Tako da je to više pretpostavka o tome koja su bila očekivanja, ako su bila, crnogorskih glasača kada su se izjašnjavali na referendumu. U svakom slučaju, očekivanja su bila da će proći bolje ako povrate sopstvenu državnost. Da li su?

  • Vladimir Gligorov: Male plate Vladimir Gligorov: Male plate

    Zašto su plate u Srbiji male? I do koje mere je to posledica stranih ulaganja? Najpre o stranim ulaganjima.

  • Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti Dragan Šutanovac: Zarobljavanje budućnosti

    Paradoksalno je da strateška dokumenta u oblasti odbrane i bezbednosti ne definišu neposredne izazove, rizike i pretnje po naciju, ali nosilac izrade tih dokumenata ipak je predložio, a Vlada usvojila, primenu koncepta totalne odbrane

  • Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli Vladimir Pištalo: Dušu su emigranti doneli

    Vidim Čarlsa Simića kao klinca u ulici Majke Jevrosime, kome je svaki čas neko govorio: – Ej, poručio ti Pera da će da te prebije.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side