03.04.2019 Beograd

Mijat Lakićević: O malinama i ruži

Mijat Lakićević: O malinama i ruži
Ruža je, da izvinete, svinjska, ali su zato maline prave. Koje su, da pođem od njih, u Srbiji postale večna tema – čim grane proleće, počne preganjanje. Koju je, međutim, vladajuća partija izgleda rešila da prekine. Pa je oformila radnu grupu koja je nedavno, tj. 20. marta, gde bi nego u Čačku, utvrdila – zamislite šta – proizvođačku cenu maline. Koja iznosi tačno i precizno – 139,3 dinara.

Nije baš jasno da li je to minimalna ili maksimalna, ili možda srednja proizvođačka cena. Odnosno, nije jasno kakvog uopšte ima smisla utvrđivati proizvođačku cenu – bilo čega, pa i maline – kao da svaki malinar ne zna koliko ga proizvodnja jednog kilograma robe košta. (Druga je stvar šta će javno da priča.)

Naravno, nije ovde od samog početka poenta bila u proizvođačkoj ceni nego u prodajnoj. Tzv. otkupnoj. I zbilja, kaže se dalje u istoj vesti, sad pošto je utvrđena proizvođačka, otkupna cena maline neće moći da bude ispod 1,45 evra. Kako se došlo do te cene i kako se uopšte sa dinara prešlo na evre, naravno opet nije jasno, ali valjda je presudila “logika” da proizvođači moraju nešto i da zarade. Što je odmah i propisano. Da se ljudi ne muče i ne strepe. Zasadiš i ne misliš – da parafraziram onu reklamu za (motorno) ulje. Mada nije isključeno da uskoro za malinarima krenu i uljari. Pošto su mesari to već učinili.

Jedva da je, naime, prošlo 4-5 dana, a i stočari su istupili sa sličnim zahtevom. Oni traže da država otkupi 50.000 tovljenika, a da se džabe ne bi trošili vreme i novac na “radnu grupu”, odmah su odredili i cene: za prvu klasu (svinje težine od 95 do 110 kg) 180 dinara po kilogramu; za drugu klasu (110-130 kg) 160 din/kg i za treću (130-160 kg) 140 din/kg.

Znate šta je ovde najzanimljivije. To što nema sektora u poljoprivredi, a ni u čitavoj privredi, u kojima se država tako angažovala kao što su to malinarstvo i stočarstvo. Proizvod po kojem je Srbija (bila) prepoznatljiva u celom svetu, gde ima mnoge komparativne prednosti, koji se naziva(o) “crvenim zlatom” i koji je zbog toga poslednjih godina bio pod posebnom paskom države, sada je postao privredni problem broj jedan. U stvari, dok se država o njemu nije brinula lepo je napredovao. (Sve se bojim da i IT tako ne prođe.)

Kada je pak reč o stočarstvu, dovoljno je reći da već godinama pola agrarnog budžeta ide na podršku, subvencije i stimulacije upravo stočarima. I – kakav je efekat? Takav da više ni to nije dovoljno nego se sada zahteva obavezan otkup.

Umesto što je arčila pare na besmislene i neselektivne subvencije, mnogo je bolje bilo da je odgovornom i stručnom deviznom politikom onemogućeno neosnovano, nerealno i štetno jačanje dinara. Koje destimuliše izvoz i izvoznike, a stimuliše uvoz i uvoznike. Pa je tako smanjivalo izvoznu zaradu malinarima, odnosno povećavalo uvoznu konkurenciju stočarima. Ali takav, precenjen dinar koristi (i) aktuelnim vlastima. Pošto veštački podiže bruto domaći proizvod (u stranoj valuti) i smanjuje javni dug.

Mnogo se očekivalo od aktuelnog ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića. Ali, kažu oni koji ga pravdaju, on se u svoj posao mnogo i ne meša. Sve je u rukama Vučićevog savetnika Dragana Glamočića, a zatim i Marijana Rističevića. To je dvojac s kormilarom na Andrićevom vencu koji razara srpski agrar.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO Mijat Lakićević: NATO, bato, samo NATO

    Iskreni, pravi srpski nacionalista, Srbin sa dna kace, što se kaže, on bi se danas svom snagom zalagao za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj ugovornoj organizaciji (North Atlantic Treaty Organisation), poznatoj kao NATO.

  • Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji Vladimir Gligorov: Koliko traje vlast u Srbiji

    Počeću od stilizovanih činjenica. U stabilnim konkurentskim parlamentarnim demokratijama više od dva mandata na vlasti je izuzetak, uostalom kao i manje. U tek demokratizovanim zemljama stabilnost bi trebalo da se postigne posle dve nenasilne, dakle izborne, uredne promene na vlasti, svako posle jednog mandata. U evropskim postsocijalističkim parlamentarnim demokratijama uredna smena na vlasti na prevremenim izborima trebalo bi da obezbedi stabilnost demokratskom načinu odlučivanja.

  • Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik Momčilo Pantelić: Najslavniji zatočenik

    “Vanredno ugrožavate istraživačko novinarstvo i slobodu izražavanja. Ma kakvi, najzad je dolijao kradljivac državnih tajni.” “Neće biti da je tako, onaj ko je otkrio tuđa nepočinstva ne može biti proganjan.” “Pravdajte ga koliko hoćete, ali veliki remetilac internacionalnih odnosa konačno je dopao u ruke nacionalnih pravdi.”

  • Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati? Zoran Stojiljković: Čemu služe sindikati?

    Na samom početku ovog, “prigodnog” prvomajskog teksta sve koji na pomen radnika i sindikata prezrivo odmahnu rukom zamoliću da se, ako se već bacaju kamenom/ciničnim komentarom, prisete šta su sami učinili da siromaštva, nejednakosti, uniženosti bude manje?

  • Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat Mijat Lakićević: Doba izdaje. Ili: vakat za fakat

    Crkve su izdale vernike, sindikati su izdali radnike, partije su izdale birače, države su izdale građane, građani su izdali sami sebe.

  • Dimitrije Boarov: Konfuzija Dimitrije Boarov: Konfuzija

    Bizarna izjava Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da je njegov plan za Kosovo propao jer ga nije prihvatio narod, te da će Srbiju to odbijanje skupo koštati kroz nekoliko decenija, verovatno je namenjena ne samo domaćoj nego i stranoj javnosti.

  • Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja” Drago Pilsel: Stopiranjem Stepinca papa Franjo želi “čišćenje pamćenja”

    Kako to da će u septembru biti 25 godina od prve posjete Ivana Pavla Drugog Hrvatskoj, kada je Papa pozvao kršćane i druge na odlučno suočavanje s prošlošću, na oprost i pomirenje, a da se hrvatski biskupi dosad nisu odvažili izraditi jedan temeljiti i sveobuhvatni dokument na temu “povjesnog pamćenja na očišćen način”

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side