19.11.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Od euforije do furije

Mijat Lakićević: Od euforije do furije
Iznenađuje spremnost da se uradi šta god treba – kaže jedan svedok pregovora Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda. Prvu godinu ćemo izgurati, ali pitanje je šta će biti 2016. i sedamnaeste – kaže drugi.

U petak, dan nakon izlaska ovog broja Novog magazina, misija MMF-a napušta Beograd. Po svemu što se do sada zna, tj. ako ne bude nekih baš velikih iznenađenja, Srbija i MMF će zaključiti sporazum. Nema sumnje da će to u vladajućim krugovima biti dočekano kao velika pobeda, tj. kao jasan znak da Srbija zaista misli da sprovede reforme.

Srbija je, međutim, i do sada rado puštala takve signale, ali su se oni pokazali kao dimne zavese. Od reformi, evo, već preko 10 godina praktično nema ništa. Poslednji put smo iz tog reformskog voza, tj. aranžmana sa MMF-om, iskočili već posle tri meseca.

Prema onome što se u ovom trenutku, tri dana pre odlaska ememefove misije, zna, jeste da bi Srbija u naredne tri godine trebalo da smanji državni deficit sa 7-8 na 3-4 odsto bruto domaćeg proizvoda. Odnosno, sa oko dve i po na milijardu evra. To je već veliki popust; još prošle godine govorilo se da bi deficit trebalo da se svede na 1-2 odsto BDP-a. Ali, dobro, ni MMF više nije ono što je bio. Bilo kako bilo, treba dakle da se uštedi 1,5 milijardi evra. Po godinama raspored je, za sada, i grubo govoreći, sledeći: 700+400+400 miliona evra.

Smanjenje plata i penzija donosi, kao što je poznato, 400 miliona evra. Gde naći preostalih milijardu i sto miliona? Nema tu mnogo mudrosti. U javnom sektoru.

Prema pomenutim svedocima u Vladi Srbije postoji svest da je stanje javnih finansija – kako javnih preduzeća tako i „klasičnog“ državnog sektora – neodrživo i neizdrživo. A postoji, navodno, i politička volja da se to stanje iz korena menja.

Ono čega nema to su planovi kako da se to uradi. A onda nije jasno ni koliko je to što se u aranžman zapakuje – realno. Hartija sve trpi. Lako je, naime, u budžetu napisati da će biti reformisani i restrukturirani i EPS i Srbijagas i Železnice i škole i bolnice... Treba to i ostvariti. Ne samo zato što je pod sumnjom pomenuta volja i znanje, kojeg takođe nedostaje, ili profesionalno poštenje, kojeg ima još manje.

Rukovodstvo EPS-a, recimo, ne kontroliše sve delove sistema kojim (navodno) upravlja. Srbijagas je relativno lako rešiti: nulta tolerancija za neplatiše i gotovo. Ali, to znači da se sutra zatvore Petrohemija, Azotara, MSK, pa i Železara Smederevo.

Kad smo već kod toga, govori se o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru za 10-15 odsto. To je, uz pedesetak hiljada u preduzećima u restukturiranju, još toliko u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu. Izazvaće to i ljutnju i bes kod mnogih.

Jedino što Vučić, ako ne uspe, neće imati na koga da se ljuti.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 16.01.2015, 12:49h bapsi

    Jednostavo će se rešiti i ponovo udariti na zaposlene u javnom sektoru i penzije.Jedino je to izvesno, jer aktuelna vlada nema ekonomiste koji bilo šta znaju!

  • 19.11.2014, 14:32h bole (3)

    Bravo za članak!

Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side