10.10.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Periferijski zmajevi

Mijat Lakićević: Periferijski zmajevi
U ovom času me situacija u Srbiji asocira na naslov jedne izvrsne knjige, zbirke pripovedaka, velikog pisca Vidosava Stevanovića.

Taj naslov glasi “Periferijski zmajevi”. Dakle, meni se čini da – ako Srbiji ima spasa – spasiće je periferijski zmajevi. Drugim rečima, ljudi iz unutrašnjosti, provincijski heroji. Ne želim ovim da kažem – kao što često govore predstavnici tzv. domaćinske Srbije – da su gradovi, pogotovo veliki, leglo razvrata i nemorala, političkog i svakog drugog, i tome slično. Ne, ne mislim da je tako. Treba razumeti i Beograd. Velika je gužva u njemu, nakupilo se tu svega i svačega sa svih strana i nije se uopšte lako snaći se u toj džungli. Sa druge strane, kao što često kibiceri neke partije šaha bolje vide pravi potez, tako i kad se malo poodmakne iz centra zbivanja čovek može bolje da uoči neke osnovne stvari. Možda i zato što su ljudi koji žive u malim mestima bolje na svojoj koži osetili, neki bi rekli silu i nepravdu, a ja bih rekao nedostatak slobode, sa jedne, i zakona, sa druge strane. I kada pogledate za šta se ti ljudi, od Požege preko Kraljeva, Šapca, Kikinde, Vršca, Zrenjanina, Paraćina, Niša, Vranja sve do Pirota, zalažu i bore, onda vidite da njih ne okupljaju takozvane nacionalne teme nego univerzalne ljudske vrednosti: otpor osionoj, razobručenoj i beskrupuloznoj vlasti.

Možda će biti nepravda ako ovde navedem i nekoliko imena, ali čini mi se da će biti još veća ako bar neka među njima ne pomenem. Recimo: Vrščanka Dragana Rakić, pa Željko Bodrožić iz Kikinde, čije “Kikindske” ovih dana slave dvadesetogodišnjicu, zatim Aleksandar Divović, predsednik Inicijative za Požegu, kao i Predrag Blagojević iz Niša, urednik Južnih vesti i, na kraju, ali naravno nikako najmanje važan, Aleksandar Jovanović, pokretač akcije “Odbranimo reke Stare planine” iz Pirota.

Svedoci smo da mnogi koji nemaju strpljenja da sačekaju da sloboda i zakon dođu u Srbiju izborom strane na koju odlaze jasno pokazuju čemu teže i u kakvoj državi žele da žive. Oni pak koji “ostaju ovdje”, što bi rekao Šantić, u svojim aktivnostima ne pozivaju se ni na Rusiju ni na Kinu. Od političkih i ostalih lidera u Beogradu očekuje se da to shvate.

Srbija se budi i buni. Kao na nekoj velikoj njivi, po njoj ovih dana gore vatrice otpora. Svaka od njih je posebna priča, koja nosi neku svoju specifičnost, ali sve ih veže ista ideja. Potrebno je da se te priče svežu u jednu knjigu, da se ta rasuta energija sakupi, organizuje i usmeri.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve Ivana Pejčić: Vatra koja je ogolila sve

    Tri izgubljena ljudska života tragičan su epilog katastrofalnog požara u Novom Pazaru. Pred očima nemoćnih komšija, brojnih građana i samih vatrogasaca, na terasi na trećem spratu nesrećnim ženama je očajnički trebala pomoć. Iako su svi isto tako očajnički želeli da pomognu – nisu mogli. Nisu mogli jer nisu imali čime.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

  • Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra Dimitrije Boarov: Lopovi i javna dobra

    Samo naizgled deluje paradoksalno da u zemlji kakva je Srbija ima toliko zagovornika širenja javne svojine, mada nas stalno sustižu vesti kako se bezočno ne samo zloupotrebljavaju nego i bukvalno kradu, pa i uništavaju mnoga javna dobra “pod zaštitom države”.

  • Vladimir Gligorov: Kineske investicije Vladimir Gligorov: Kineske investicije

    O tome sam pisao više puta. Ali kako raste interes da se razumeju kineske namere na Balkanu i u Evropi, možda da sažmem kako ih ja vidim

  • Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo Dimitrije Boarov: Radničko akcionarstvo

    Kriza u pulskom brodogradilištu Uljanik, koje nije u stanju da isplati julske plate za oko 4.500 zaposlenih u svom “škveru” i u riječkom brodogradilištu “3. maj” (koje je pre koju godinu “kupilo” hrvatskim državnim parama, to jest preko kojeg je dokapitalizovano državnim parama u jednoj zamaskiranoj dotacionoj operaciji), ima niz klasičnih karakteristika finansijskog sloma jednog velikog preduzeća, ali i nekoliko specifičnosti koje zaslužuju pažnju i srpske javnosti.

  • Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija Vladimir Gligorov: Međunarodna konferencija

    Ne mogu da kažem da razumem gospodu Vučića i Dačića, već ovaj drugi sada najavljuje međunarodnu konferenciju o Kosovu, drugi Dejton takoreći. Na njoj će, ako sam to dobro razumeo, da se dogovori razgraničenje Srbije od Kosova.

  • Dimitrije Boarov: Šta nas čeka Dimitrije Boarov: Šta nas čeka

    Ovih dana naglo je zahladilo i u Srbiji, što samo po sebi ne mora biti loše, ukoliko ovaj neprijatni meteorološki talas bar malo ohladi i preterana ekonomska očekivanja koja šire naši zvaničnici, a koja su sintetizovana u političkoj poruci da dolazi “zlatno doba” za građane i penzionere.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side