06.07.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Pojela maca 150 miliona evra

Mijat Lakićević: Pojela maca 150 miliona evra
Dobro, nije baš 150 nego (samo) 145. Ali, princip je isti – toliko je miliona evra iznosio prošlogodišnji gubitak Železare Smederevo.

Oko koje se sasvim neočekivano, u času velikog slavlja zbog udaje siromašne Smederevčice za bogatog prosca iz daleke Kine – kao kada se na svadbi pijani gost ispovraća po podijumu za igru – digla velika prašina, pa onda pala kiša i napravila se velika kaljuga. Pa se posvađali svatovi sa mladine strane i sad se više ne zna ko koga tu gađa blatom.

A možda je sve to u stvari samo zbog para. Možda Kamarašu po ugovoru pripada neki bonus, pa Srbija ovim optužbama pokušava da izbegne plaćanje pristiglog računa.

“Neću da se bavim rekla-kazala”, poručio je ovim povodom premijer/mandatar Vučić sa visine. To jest, iz daljine, iz “grada svetlosti”. Drugim rečima, neće da se bavi tračevima. I to je lepo, tako treba, ali što je onda tračer(k)e postavljao u rukovodstvo Železare. Ne, ne mislimo samo na ekipu HPK Inženjeringa nego i na ekipu koja je u Železari predstavljala vlasnika, tj. državu Srbiju. Jer, ta partija trača koštala je građane Srbije tačno 145 miliona evra.

Zato dotični građani, kao vlasnici države, imaju pravo da znaju kako su izgubljeni ti novci i ko je za to odgovoran. I, u tom kontekstu, ma koliko bili laici, jako bi ih zanimalo da znaju da li je, recimo, tačna Kamaraševa tvrdnja da je prethodno rukovodstvo Železare ostvarivalo proizvodnu cenu čelika od 470 dolara po toni, a da je on troškove gotovo prepolovio, odnosno smanjio ih na 256 dolara.

Ali, čemu špekulacije. Sad je pravi trenutak da se objavi ugovor između HPK Inženjeringa i Vlade Srbije. Da se vidi kako je taj Kamaraš varao i krao. Ali, ovaj, šta ako se ispostavi da Kamaraš nije taj koji je činio nepodopštine.

Mada, što kaže premijer, kakve to veze sad ima. Važno je da smo mi Železaru prodali. A 145 miliona evra? Kojih 145 miliona evra?

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Mijat Lakićević: Makron ili mikron Mijat Lakićević: Makron ili mikron

    Potpuno je razumljivo da neko, kad vidi, tj. čuje Dačića, jednostavno zažmuri i kaže: ma daleko im lepa kuća. Ali nije u tome poenta; to je lako, to Dačić i hoće.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side