05.11.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Šest milijardi

Mijat Lakićević: Šest milijardi
Šest milijardi. Evra, razume se. Toliko je Srbiji dodatnih para potrebno naredne godine. Četiri milijarde za vraćanje glavnice stranog duga i dve milijarde za pokriće budžetskog deficita. Kamata se, ako nekoga zanima, plaća iz budžeta, pa je obuhvaćena budžetskim deficitom. Šest milijardi evra – to je gotovo petina bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Šest, nije milijardi nego procenata, iznosi pad industrijske proizvodnje za devet meseci ove godine, objavio je Zavod za statistiku. Nije šest, nego 16 odsto bio pad industrijske proizvodnje u septembru (u odnosu na isti mesec 2013. godine).

Dug raste, proizvodnja pada – to su dve ključne karakteristike makroekonomske slike Srbije danas. Zato i nije za neku hvalu iako premijer Vučić slavodobitno iznosi podatak o budžetskom suficitu u oktobru od 300 miliona dinara. Pogotovo kad se ukupni državni deficit za celu 2013. procenjuje na 300 milijardi dinara. Uzgred, taj suficit je takođe pre svega posledica činjenice da preduzetnici PDV plaćaju tromesečno, pa su januar, april, jul i oktobar meseci sa povećanim poreskim prihodima. I čestom pojavom viška u državnoj kasi.

Da bi, dakle, da se vratimo na našu priču, Srbija preživela iduću godinu, tj. da ne bi bankrotirala, potrebno je da negde nađe pomenutih šest milijardi. Evra, da ne bude zabune.

Zato je Vlada odlučila – kako je ministar finansija Vujović rekao u Londonu – da „emituje“ evroobveznice, tj. da se zaduži za dve milijarde evra. I, evo da pohvalimo Vladu, to nije loša odluka. Staro finansijsko pravilo kaže „ne zadužuješ se kad ti treba, nego kad možeš“. Ovo je nesumnjivo dobar trenutak za pozajmljivanje, jer su kamate na svetskom tržištu niske i svi prognoziraju da će uskoro početi da rastu. Ali, naša ekonomska situacija, sa dve pomenute glavne karakteristike, nije nešto što će privući strane investitore. Pri tome ovde ne mislimo prvenstveno na ulagače u zemlju, tj. privredu, nego na ulagače u hartije, tj. kupce pomenutih evroobveznica.

Zato nam je i potreban MMF. Da kupcima naših obveznica, drugim rečima našim kreditorima, ulije sigurnost da ćemo mi svoj dug moći da vratimo. MMF na neki način treba da garantuje za Srbiju.

Ali, ovo ne može da reši osnovni problem Srbije – da ona postane dugoročno stabilna, tj. samoodrživa ekonomija. Što u krajnjoj liniji znači i država.

Za to su nam potrebni oni prvi investitori. To jest, oni koji će ulagati u proizvodnju neke druge robe, a ne dužničkih hartija. Da bi se njih privuklo, potrebna je dobra proizvodna, tj. privredna klima. A prema studiji Svetske banke Duing biznis, koja meri lakoću poslovanja u pojedinim zemljama, Srbija je zabeležila pad od čak 14 mesta. Sa 77. pala je na 91. poziciju. I – najgora je u regionu.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (2) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 6.11.2014, 15:26h O proizvodnji se staraju samo dokazani unistitelji (5)

    Clan GO SPS koji je unistio Ateks a zatim i Dunav osiguranje je po vidjenju Zarka Obradovica SPS kadrovika prebacen u Privrednu Komoru da se stara o privredi cele Srbije. Smenjen u Dunavu a dobio celu privredu. Tako se to radi. Obradovic smnjen u Vladi i na Megatrendu a dobio celu stranku da kadrovira.

  • 6.11.2014, 14:55h Uzrok i posledica (4)

    Koliki ce uticaj strucni ljudi imati u dovodjenju investitora uvek ce zavisiti od politicara. Recimo mi imamo sada na vlasti ljude zbog kojih su najzdravije investicije bezale od Srbije cetvrt veka, kada je para bilo na svetskom trzistu mnogo vise. A sada npr. kadrovik SPS je Zarko Obradovic. I sada zamislimo kakve kadrove moze da prihvati Zarko Obradovic u SPS da komuniciraju sa nekim o bilo kakvoj proizvodnji i sl. Pritom taj isti Zarko Obradovic je smenjen sa mesta ministra u rekonstrukciji formalno Daciceve a sustinski Vuciceve Vlade zbog afere sa testovima i nezakonitog proteziranja Megatrenda gde je sukobu interesa primao novac a isti omogucavao iz budzeta svom maticnom poslodavcu. Kada takvi budu bili na robiji mozda ce njihovi naslednici ne samo smeti nego i hteti da razmisljaju o pravoj proizvodnji, a ne dovodjenju nekih investitora koji dolaze samo zbog nizih ekoloskih i standarda kvaliteta u Srbiji.

Pročitajte i...
  • Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu Dimitrije Boarov: Ima li spremnih za krizu

    Dok na plaži u prelepoj Istri čitam hrvatske novine, vidim da i njihove “visoke dužnosnike” opterećuje pitanje može li se Hrvatska suprotstaviti novoj krizi?

  • Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri? Vojislav Milovančević: Kako da objasnim svom detetu zašto ste toliki licemeri?

    "Velika je laž njihove nauke da se čovek rađa sa tim sklonostima, to uopšte nije tačno. Rođenje deteta se već vrši u utrobi majke. Čim je začeto, ono je rođeno. Ono se već tada vaspitava. Međutim, majke su sad zaposlene u fiminističkim pokretima, pa nemaju vremena kad da vaspitavaju svoju decu", ovim rečima je jedan od učesnika protesta protiv održavanja Prajda u Beogradu, otac Antonije, obrazložio razloge zbog kojih je protiv ove manifestacije i šta je to što on zamera "onim drugima".

  • Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike Nadežda Gaće: Politika medija ili mediji politike

    Obrni-okreni, naša politika se vrti oko medija. Opozicija poteže ponašanje nacionalnih televizija i nacionalnih dnevnih novina – navijanje, neravnopravnost … I vlast ima primedbe na medije – pre svega na nedeljnike, jedan dnevni list, nekoliko kablovskih i lokalnih TV stanica, ali i na RTS. Sa druge strane, direktor RTS se pre neki dan osvrnuo i na činjenicu da RTS uživa najveće poverenje.

  • Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija Dimitrije Boarov: Nepoznata teritorija

    To je do juče stvarno delovalo neverovatno – u svetu se za relativno kratko vreme nakupilo 17 biliona državnih i korporativnih obveznica s negativnim prinosima. Uprošćeno, poverioci masovno ulažu pare u takve vrednosne papire, a dužnici obećavaju da će im vratiti manje nego što su pozajmili jer “moderni zelenaši” prihvataju “negativne kamate”.

  • Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu Dimitrije Boarov: Dronovima na naftu

    Poslednjih dana došlo je do novog uzbuđenja na svetskom tržištu sirove nafte jer je u proteklu subotu izvršen vrlo efikasan teroristički napad na glavno saudijsko postrojenje za “preradu” nafte za izvoz Abkoik, u vlasništvu čuvene kompanije Saudi Aramko.

  • Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare Vladimir Gligorov: Dolaze izbori i pare

    Jedan problem jeste bojkot. Drugi – pregovori s Kosovom. A onda su tu i privredna kretanja, koja nisu ohrabrujuća. Očekivani odgovor vlasti jesu najave da će se povećavati plate i penzije, a tu je i najavljeni plan o javnim ulaganjima u preporod. Za nove četiri godine, deset, dvanaest, a možda i više milijardi evra u – sve. Zašto sve to? Ostavljam po strani Kosovo jer ni vlast niti opozicija ne mogu da očekuju mnogo glasova na tome.

  • Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi Momčilo Pantelić: Suverenitet na tezgi

    Gotovo istovremeno istovetne stavove su, začudo, u samo donekle sličnim izazovima iskazale premijerke dve zemlje, drastično različitog međunarodnog rejtinga – Danske i Srbije. Ovdašnja autonomna teritorija nije na prodaju, takoreći uglas poručile su Mete Frederiksen i Ana Brnabić.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side