14.03.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Srbiju u Uniju

Mijat Lakićević: Srbiju u Uniju
Nedavno obelodanjena nova “Evropska strategija za zapadni Balkan” predstavlja se kao papir zasnovan na realnosti. U stvari, on previđa neke ključne odlike te realnosti. Ne samo u regionu nego i u Evropi u celini, od Atlantika do Urala.

Ta strategija, naime, udaljava zemlje zapadnog Balkana od Evropske unije. Ona pred ovaj region postavlja uslove koji, opet na prvi pogled, deluju razumno. Odnosno, kao razumljiv pokušaj Evrope da se zaštiti jer već ima dovoljno svojih briga i konflikata, pa joj ne trebaju novi.

Na stranu to što se pred po mnogo čemu najnerazvijenije evropske zemlje postavljaju najteži, tj. uslovi kakvi nisu postavljani drugim istočnoevropskim državama kada su primane u “evropsku porodicu naroda”. Na stranu i to što bar trećina članica EU danas ne ispunjava uslove koji se postavljaju pred zemlje Zapadnog Balkana. Od toga je važnije, zapravo je ključno, da držanjem zapadnog Balkana napolju, izvan svoje kuće, Evropa najviše šteti sebi i sopstvenim dugoročnim interesima.

Jedan od glavnih razloga, ako ne i “najglavniji”, za osnivanje EU bio je – povećanje zajedničke bezbednosti. Nasuprot, bar u Srbiji, dominantnom shvatanju da je to neka privredno-trgovačka komora, Evropska unija je pre svega političko-bezbednosna asocijacija.

Možda su čelnici EU zaista verovali da će “opkoljavanjem” Zapadnog Balkana praktično rešiti problem, tj. da će imati dovoljno vremena da razmontiraju preostale fitilje na tom buretu baruta. Razvoj situacije, međutim, evropske je planove (ako se o planovima uopšte može govoriti) ozbiljno doveo u pitanje. Najpre, držanje Zapadnog Balkana izvan EU jačalo je antievropske snage u njemu samom. Evroskeptici u Srbiji koja je – hteli mi to ili ne – ključna zemlja ovog regiona, sve su jači. S jedne strane zato što EU sve više liči na fatamorganu, što joj se više približavamo ona je sve dalja. Sa druge strane, zato što se EU doživljava kao neko ko u praksi podržava nedemokratske i autoritarne politike i pojedince.

Druga stvar je još važnija. Kao što je sada očigledno, velike sile su izvršile “vazdušni desant” i uskočile u tu balkansku “rupu”. To se pre svega odnosi na Rusiju, ali i na (mada u manjoj meri) Kinu, pa i na Sjedinjene Države pod Trampom. Svaka od tih velikih sila danas je u manje ili više snažnom, i strateškom, konfliktu sa EU. I one u tom novom hladnom ratu Zapadni Balkan koriste kao svoju bazu.

Sporovi koji postoje na (u odnosu na evropske gabarite zbilja malom) Zapadnom Balkanu, i čijeg se uvoza EU plaši, u njoj ne bi izazvali veće tenzije od ovih koje danas ima sa Španijom, Poljskom, Mađarskom... Veliku Britaniju da ne pominjemo. U stvari, problemi u ovom regionu za EU bi bili manji kada joj po “mekom trbuhu” ne bi džarali Rusija i Kina.

Šta je bolje kad vam ostave bebu pred vratima. Da je unesete unutra i nahranite ili je ostavite napolju da plače?

Prijemom Zapadnog Balkana u dogledno vreme Evropska unija bi jednim udarcem ubila dve muve. Prvo, dunula bi vetar u jedra već posustalim proevropskim snagama u tim zemljama. I, drugo, svojim pojačanim prisustvom imala bi više šansi da potisne sve agresivniju Rusiju. Da li je Briselu zbilja svejedno to što se lako može desiti da sa Putinom ubuduće ne pregovara u Moskvi nego u Beogradu? Dakle, prijem Zapadnog Balkana u Evropsku uniju nije nikakvo dobročinstvo nego rezultat realnog sagledavanja stvari. On je u najdubljem interesu Evrope.

Ako bi Zapadni Balkan u Evropsku uniju bio primljen, recimo, 2022. godine, bilo bi to veliko olakšanje za oboje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Festival Srpske Trpeze
Pročitajte i...
  • Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji Nebojša Pešić: Jednaki i jednakiji

    SLIKA 1. Na tribini SNS u Beški 17. januara 2017. došlo je do incidenta kada su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava razvukli transparent “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i izrazili protest duvanjem u pištaljke.

  • Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE Dimitrije Boarov: AZOTARA – SKUPO OKLEVANJE

    Kada je početkom ovoga jula Ministarstvo privrede zatražilo da se otvori stečajni postupak za HIP Azotaru u Pančevu, postavilo se pitanje, “zašto baš sada, kada ova firma radi normalno”, umesto da se postavi pitanje zašto je nadležno ministarstvo toliko dugo oklevalo da izađe sa nekom dugoročnijom projekcijom opstanka ili gašenja ove firme koja protekle dve decenije, pa i duže, ne može da uskladi ulazne troškove sa cenama po kojima prodaje svoje proizvode.

  • Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit Vladimir Gligorov: Rast i dobrobit

    Kao što se vidi iz Slike 1, izvor svih podataka je Eurostat, BDP po glavi stanovnika po kupovnoj snazi, po EU standardu (PPS), u Srbiji stagnira u odnos na EU28 od 2008, kao uostalom i prosečni BDP za taj period.

  • Dimitrije Boarov: Turske opomene Dimitrije Boarov: Turske opomene

    Kada u jednoj velikoj privredi kao što je turska u jednom danu (petak prošle sedmice) paritet domaće lire prema američkom dolaru padne oko 18 odsto, onda se to ne može tumačiti samo Trampovim spoljnotrgovinskim ludorijama i dupliranjem carinskih taksi na uvoz aluminijuma i čelika i iz Turske nego i znakom da se svemoćni turski predsednik Tajip Erdogan ipak zaneo svojom veličinom i veličinom svoje zemlje i tako se opasno poigrao sa ekonomskom budućnošću svojih 80 miliona sugrađana.

  • Vladimir Gligorov: Subvencije Vladimir Gligorov: Subvencije

    Zašto bi se subvencionisala privatna, strana ili domaća ulaganja? Ako sam dobro razumeo, i Savez za Srbiju namerava da nastavi sa subvencijama, samo bi da ih uslovi, pre svega kada je reč o stranim ulaganjima, većim platama za zaposlene.

  • Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice” Živa Vekecki: Umesto “delfina” dobićemo “girice”

    Udarna vest 1. juna tekuće godine u svim srpskim medijima bila je da je Njegovo Veličanstvo Predsednik Srbije priredio svečani prijem za fudbalsku reprezentaciju naše zemlje, stručni štab i članove rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije.

  • Mijat Lakićević: Na granici Mijat Lakićević: Na granici

    Vrednoća predsednika Srbije već je postala legendarna. To što on sam može da obiđe za jedan dan, ne mogu desetorica drugih. Čovek prosto ruši zakone fizike. Ali sad će se izgleda naći pred istinskim iskušenjem.

Preporuke prijatelja
Budimo Pametni
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side