14.03.2018 Beograd

Mijat Lakićević: Srbiju u Uniju

Mijat Lakićević: Srbiju u Uniju
Nedavno obelodanjena nova “Evropska strategija za zapadni Balkan” predstavlja se kao papir zasnovan na realnosti. U stvari, on previđa neke ključne odlike te realnosti. Ne samo u regionu nego i u Evropi u celini, od Atlantika do Urala.

Ta strategija, naime, udaljava zemlje zapadnog Balkana od Evropske unije. Ona pred ovaj region postavlja uslove koji, opet na prvi pogled, deluju razumno. Odnosno, kao razumljiv pokušaj Evrope da se zaštiti jer već ima dovoljno svojih briga i konflikata, pa joj ne trebaju novi.

Na stranu to što se pred po mnogo čemu najnerazvijenije evropske zemlje postavljaju najteži, tj. uslovi kakvi nisu postavljani drugim istočnoevropskim državama kada su primane u “evropsku porodicu naroda”. Na stranu i to što bar trećina članica EU danas ne ispunjava uslove koji se postavljaju pred zemlje Zapadnog Balkana. Od toga je važnije, zapravo je ključno, da držanjem zapadnog Balkana napolju, izvan svoje kuće, Evropa najviše šteti sebi i sopstvenim dugoročnim interesima.

Jedan od glavnih razloga, ako ne i “najglavniji”, za osnivanje EU bio je – povećanje zajedničke bezbednosti. Nasuprot, bar u Srbiji, dominantnom shvatanju da je to neka privredno-trgovačka komora, Evropska unija je pre svega političko-bezbednosna asocijacija.

Možda su čelnici EU zaista verovali da će “opkoljavanjem” Zapadnog Balkana praktično rešiti problem, tj. da će imati dovoljno vremena da razmontiraju preostale fitilje na tom buretu baruta. Razvoj situacije, međutim, evropske je planove (ako se o planovima uopšte može govoriti) ozbiljno doveo u pitanje. Najpre, držanje Zapadnog Balkana izvan EU jačalo je antievropske snage u njemu samom. Evroskeptici u Srbiji koja je – hteli mi to ili ne – ključna zemlja ovog regiona, sve su jači. S jedne strane zato što EU sve više liči na fatamorganu, što joj se više približavamo ona je sve dalja. Sa druge strane, zato što se EU doživljava kao neko ko u praksi podržava nedemokratske i autoritarne politike i pojedince.

Druga stvar je još važnija. Kao što je sada očigledno, velike sile su izvršile “vazdušni desant” i uskočile u tu balkansku “rupu”. To se pre svega odnosi na Rusiju, ali i na (mada u manjoj meri) Kinu, pa i na Sjedinjene Države pod Trampom. Svaka od tih velikih sila danas je u manje ili više snažnom, i strateškom, konfliktu sa EU. I one u tom novom hladnom ratu Zapadni Balkan koriste kao svoju bazu.

Sporovi koji postoje na (u odnosu na evropske gabarite zbilja malom) Zapadnom Balkanu, i čijeg se uvoza EU plaši, u njoj ne bi izazvali veće tenzije od ovih koje danas ima sa Španijom, Poljskom, Mađarskom... Veliku Britaniju da ne pominjemo. U stvari, problemi u ovom regionu za EU bi bili manji kada joj po “mekom trbuhu” ne bi džarali Rusija i Kina.

Šta je bolje kad vam ostave bebu pred vratima. Da je unesete unutra i nahranite ili je ostavite napolju da plače?

Prijemom Zapadnog Balkana u dogledno vreme Evropska unija bi jednim udarcem ubila dve muve. Prvo, dunula bi vetar u jedra već posustalim proevropskim snagama u tim zemljama. I, drugo, svojim pojačanim prisustvom imala bi više šansi da potisne sve agresivniju Rusiju. Da li je Briselu zbilja svejedno to što se lako može desiti da sa Putinom ubuduće ne pregovara u Moskvi nego u Beogradu? Dakle, prijem Zapadnog Balkana u Evropsku uniju nije nikakvo dobročinstvo nego rezultat realnog sagledavanja stvari. On je u najdubljem interesu Evrope.

Ako bi Zapadni Balkan u Evropsku uniju bio primljen, recimo, 2022. godine, bilo bi to veliko olakšanje za oboje.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Minimalne plate Vladimir Gligorov: Minimalne plate

    Mislio sam da možda ima smisla videti kako stoje stvari s minimalnim platama u grupi balkanskih zemalja uz Austriju (AT) i Mađarsku (HU). Podaci za Srbiju (RS), Makedoniju (MK), Bugarsku (BG), Rumuniju (RO), Hrvatsku (HR), kao i za Albaniju (AL) i Crnu Goru (ME), uglavnom su dostupni, a u manjoj meri i za Bosnu i Hercegovinu (BA) i Kosovo (XK). Valja imati u vidu da su minimalne plate u većini zemalja, osim u Austriji u kojoj ih nema, uglavnom oko 40 odsto prosečne plate.

  • Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama Dimitrije Boarov: Glad za pobedama ili proslavama

    Nakon što je fudbalski klub “Crvena zvezda”, uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije i još ko zna koga drugog, dobio priliku da u proteklu subotu, a ne u četvrtak, kada su svi drugi ligaši igrali poslednje takmičarsko kolo, pompezno u Beogradu proslavi zvanično 28. titulu prvaka (nezvanično 29. titulu), došlo je do očekivane “demonstracije navijačke sile”, sa bakljadom i paljenjem autobusa u kojem su likovali fudbaleri našeg šampiona.

  • Nadežda Gaće: U susret prošlosti Nadežda Gaće: U susret prošlosti

    Da mi na Balkanu konzumiramo previše prošlosti, opšte je mesto i nekako ko god to pomene … bilo da su to, na primer, Ambasadori Norveške ili Nemačke, bilo da su predsednici Hrvatske, BiH i Srbije na sastanku u Mostaru, bilo da su to privrednici regiona na učestalim sastancima na kojima žele, ne negirajući prošlost, da grade budućnost regiona na zajedničkim interesima – stalno nam se ipak vraća prošlost kao kost u grlu. Naravno, niko ne misli da se prošlost sme zaboraviti i svi se slažu da se nevinim žrtvama i žrtvama nepravdi bilo koje vrste mora odati počast.

  • Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta Momčilo Pantelić: Velesila velesili nije meta

    Kao jedini nesporni rezultat američko-francusko-britanskog bombardovanja Sirije može se doživeti okolnost da nije bilo kolateralne štete, koja bi mogla da bude mnogo veća od ciljanog razaranja.

  • Dimitrije Boarov: Malinari i oružari Dimitrije Boarov: Malinari i oružari

    Mada nemam preciznu statistiku, mislim da za poslednjih dvadeset godina nije prošla nijedna, a da “malinari” i “oružari” Srbije nisu organizovali javne proteste i štrajkove.

  • Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije Mijat Lakićević: Ruski lobi u Vladi Srbije

    Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali državna politika je nešto drugo. To je rekla Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom jedne izjave “ministra vojnog”. U ovom kontekstu nevažno je šta je “Aleksandar drugi” rekao – važna je premijerkina “percepcija” – ali, u najkraćem, iz (polu)rečenice Sema Fabricija, šefa evropskog predstavništva u Beogradu, da je “Kosovo ključno za EU”, Vulin je izvukao zaključak da u tom slučaju “Srbija treba da nastavi svojim putem”.

  • Momčilo Pantelić: Par, raspar Momčilo Pantelić: Par, raspar

    Najzad smo doživeli da svetska vest dana bude događaj koji nas ne zabrinjava i podseća na vremena kad smo rasli uz bajke.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
credi agricole
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side