08.04.2015 Beograd

Mijat Lakićević: Uskršnja poslanica

Mijat Lakićević: Uskršnja poslanica
Već više puta se tokom ove godine premijer Vučić pohvalio dobrim rezultatima, u različitim oblastima. Posebno to važi za državni budžet, ali i za proizvodnju, kreditnu aktivnost i slično. Jednom ga je optimizam toliko poneo da je rekao da mu je prosto neprijatno koliko nam dobro ide.

Kada se, međutim, malo pomnije pogledaju i prostudiraju postignuti rezultati, onda se ispostavlja da razloga za zadovoljstvo baš i nema. Pogotovo ne za euforiju. Štaviše – da bi, ako već ne blagi pesimizam, oprezan optimizam bio najviše što se iz kretanja u prva tri meseca može izvući.

Kada je o fiskalnim rezultatima reč, kao što u razgovoru za ovaj broj NM pokazuje ekonomista Milojko Arsić, oni su mnogo manje dobri nego što se to prikazuje. U najkraćem, iako budžetski deficit umesto planiranih 55 iznosi svega 21 milijardu dinara, kao stvarno bolji rezultat može se okvalifikovati samo 5-6 milijardi koliko je dobijeno nepredviđeno dobrom naplatom prihoda. Neke uštede, kao što je recimo neostvarenje planiranog obima javnih investicija (2,5 umesto 8,5 milijardi dinara) u stvari je za osudu, a ne za pohvalu.

Dok podaci o državnim prihodima i rashodima, bez obzira na pomenute rezerve, ipak mogu izazvati zadovoljstvo i optimizam, za rezultate u privredi to se ne može reći. Naime, industrijska proizvodnja u prva dva meseca 2015, prema nedavnom saopštenju Zavoda za statistiku, manja je za 3,1 odsto nego u istom razdoblju prošle godine. Industrijska proizvodnja u februaru manja je za 3,3 odsto nego lane u istom mesecu, a od prošlogodišnjeg proseka manja je dvostruko više – za 6,3 odsto. Posebno zabrinjava pad u sektoru malih i srednjih preduzeća. Kada se i ona uzmu u obzir, slika postaje još poraznija. Ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2015. godine od prošlogodišnjeg proseka tada postaje manja za 6,4 odsto, dok prerađivačka industrija beleži dvostruko veći pad – ona je manja za 12,1 odsto.

Konačno, nedavno se premijer pohvalio većom kreditnom aktivnošću i kod privrede i kod stanovništva. Ni tu, međutim, za zadovoljstvo nema razloga. Porast kreditne zaduženosti građana rezultat je porasta kursa švajcarskog franka i (mnogo manje) evra. Kada je reč o privredi, zaista je došlo do povećanog zaduživanja, ali samo javnih preduzeća. A i to da bi izvršila neke kratkoročne obaveze; ništa, dakle, investicije. Privatni sektor zajmove i dalje izbegava, pa tu zaduženost i dalje pada.

Jedan Uskrs je upravo prošao, drugi upravo počinje, ali je Srbija, makar njena privreda, od uskrsnuća, čini se, još vrlo daleko.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

  • Dimitrije Boarov: Strah od recesije Dimitrije Boarov: Strah od recesije

    U proteklih nekoliko dana, sa ekonomske tačke gledišta, pojavile su se dve važnije vesti: ona o odluci Narodne banke Srbije da posle samo mesec dana ponovo snizi svoju referentnu kamatnu stopu (na 2,5 odsto) i ponovna najava predsednika države Aleksandra Vučića da će u naredne četiri godine Srbija pokrenuti novi “investicioni ciklus” sa oko 12 milijardi evra javnih ulaganja (ovoga puta sa okvirnom specifikacijom područja investiranja).

  • Dževad Sabljaković: Lahor i hlad Dževad Sabljaković: Lahor i hlad

    "Pažnja! Pažnja! Vrućine koje podnosimo su opasne. Pijte što više tečnosti. Održavajte kontakt sa svojim bližnjima. Ako nekom u vašoj blizini nije dobro, pritecite mu u pomoć...", čulo se sa zvučnika u pariškom metrou u danima julske vreline, canicule, kad se živa u termometru popela do 42,6°C, rekordnog stepena otkad se temperatura mjeri.

  • Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno Dimitrije Boarov: Uvek nešto nedovršeno

    Ogromnoj većini ljudi u Srbiji sigurno je drago što je pre neki dan puštena značajna deonica auto-puta “Miloš Veliki”, koja je spojila Obrenovac i Ljig, pa se sa već otvorenom deonicom prema Čačku put prema Jadranu ovim pravcem praktično veoma unapredio, a putovanje uglavnom skratilo. No, kao što to kod nas obično biva, sreću kvari okolnost da nije dovršen izlaz iz Beograda do tog auto-puta, a nije rekonstruisan ni nadvožnjak na zaobilaznici kod Čačka, zbog čega su gužve na početku i na kraju ove saobraćajnice izgleda velike, pa “što si dobio na mostu, izgubićeš na ćupriji”.

  • Vladimir Gligorov: Opozicija Vladimir Gligorov: Opozicija

    U načelu bi trebalo da stranke, bilo da su na vlasti ili u opoziciji, nude programe na osnovu kojih se glasači odlučuju za koga će da glasaju.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side