09.04.2014 Beograd

Mijat Lakićević: Vreme sporta i razonode

Mijat Lakićević: Vreme sporta i razonode
Odavno na televiziji nije bila tako poučna emisija kao prošlonedeljni „Utisak nedelje“ na B92. Pravi mali rialiti šou, u najboljem smislu te reči. Gosti, kao što je poznato: „večiti rivali“, Partizan i Crvena zvezda, Dušan Vujošević i Nebojša Čović.

Više je korisnih stvari pokazao taj TV duel, ali su dve najveće. Najpre, ne samo one estradne i druge zvezde i zvezdice iz „šou biznisa“, nego i istaknute javne ličnosti, takoreći zaslužni građani, ljudi koji, na ovaj ili onaj način, upravljaju našim životima, u stvari su samo, blago rečeno, obični ljudi sa svim vrlinama i manama. Dobro, na neki način se to i zna, ali ipak nije loše da se na to svakog dana podsećamo.

Druga je po(r)uka, međutim, daleko značajnija i dalekosežnija. Ona glasi: država treba pod hitno da se povuče iz vrhunskog sporta. I to država u svim svojim oblicima i na svim nivoima; od republike, preko pokrajine, do opštine, i nazad.

Nije ovaj zahtev posledica nikakvog razočaranja, nije u pitanju nikakva pizma niti želja da se kazne dva zavađena sportska kluba, a pomenuti „dvojac bez kormilara“ nauči lepom ponašanju. Ništa ne bi bilo bolje ni da su se Čović i Vujošević međusobno mazili kao devojčice.

Pošto su se obojica složila da je suština njihovog spora – i tu im bez sumnje treba verovati – u novcu, tačnije u državnom novcu, najjednostavnije rešenje je da se ukloni predmet spora. I ne samo najjednostavnije, nego i najpravednije. Jer, finansiranje vrhunskog sporta zbilja nije državni posao.

Vrhunski sport je danas pre svega biznis. Pa, kao što u ekonomiji uloga države može da bude samo da obezbedi infrastrukturu: puteve, pruge i slično, u sportu je zadatak države da izgradi bazene, atletske terene, gimnastičke sale... Znači, da obezbedi deci i omladini, zaključno sa srednjom školom, kvalitetnu nastavu (i adekvatno nagrađene nastavnike) fizičkog vaspitanja i obrazovanja, da sva deca nauče da plivaju i da ovladaju osnovnim telesnim veštinama, u skladu sa svojim psihofizičkim mogućnostima, naravno.

Sve više dece u Srbiji pati od raznih deformacija kičmenog stuba, od ravnih tabana, od gojaznosti; sve je više „trutova“, sve manje „radilica“, deca nemaju gde da zarone, niti umeju da se popnu na drvo. Sve pare što država ima mora na to da potroši. A ako nešto preostane, onda mora da obezbedi centre za rekreativnu nastavu i da svim đacima omogući da bar jednom godišnje odu tamo na 15 dana. Ali, umesto da o tome brinu i da se na tome troše od prvog sekunda do poslednjeg dinara svog mandata, naši političari, kao neki anti-robinhudovi, kao onaj Superhik iz Alana Forda, uzimaju siromašnima i daju bogatima.

Ako navijači Partizana, Zvezde, Vojvodine, Jagodine... vole da svoj klub gledaju u evroligi, Kupu šampiona ili gde god da im je ćeif, neka ulože svoje pare. Neka naprave akcionarsko ili kakvo god hoće društvo, pa neka kupuju i prodaju, odlučuju i upravljaju do mile volje.

Ako neki privatnik, takođe, ima interesa da svoju firmu promoviše tako što će sponzorisati neki klub – široko mu polje. Ali trošenje državnih para, na ovaj ili onaj način, iz budžeta ili preko javnih preduzeća, na finansiranje sportista profesionalaca trebalo bi jednostavno zakonom zabraniti. Bar dok svaka škola u Srbiji ne bude redovno koristila makar dve od tri pomenute stvari: poluolimpijski bazen, atletsko borilište, gimnastičku dvoranu. A u Srbiji još ima škola koje nemaju ni pristojne toalete.

autor: Mijat Lakićević izvor: Novi magazin
Ostavi komentar Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
Pročitajte i...
  • Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet Momčilo Pantelić: Zahuktava se opet

    Predstojeći izbori biće referendum o njemu. On je lider koji je okupirao javni prostor, pa kao da ne postoji nijedna tema koja se masovnije i sudbinskije tretira od podržavanja i osporavanja njegovog lika i dela. Da li je dotični zaista borac protiv elite zarad prosperiteta zapostavljenih slojeva, kako se diči, ili samo vulgarni narcis koji ne poštuje vladavinu zakona i institucije?

  • Vladimir Gligorov: Dve Srbije Vladimir Gligorov: Dve Srbije

    Ovo zapravo važi za veći deo Balkana, posebno kada je reč o preostalim zemljama nastalim iz bivše Jugoslavije, a koje nisu članice Evropske unije – jedni ostaju, a drugi odlaze. Po čemu se razlikuju?

  • Momčilo Pantelić: Izazovna demografija Momčilo Pantelić: Izazovna demografija

    Vratite se tamo odakle ste došle, odbrusio je nedavno Donald Tramp kvartetu parlamentarki, kritičarkama njegove politike. Sebi je, tako, obezbedio mesto u budućoj antologiji iskaza kojima su šefovi država udarili na sopstveni poredak.

  • Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka Dimitrije Boarov: Kotlovi za pretakanje gubitaka

    Ako pogledate udarne privredne vesti ono malo preostalih medija koji nisu pod kontrolom vladajuće koalicije, objavljenih u poslednjih desetak dana, videćete da su računi koje građanima Srbije ispostavljaju republička javna preduzeća i velike kompanije u većinskom državnom vlasništvu sve papreniji: Srbijagasu otpisana dugovanja prema državi u ukupnom iznosu od 141 milijardu dinara; prošlogodišnje državne subvencije Kompaniji Fijat Krajsler automobili u Kragujevcu iznosile su 2,75 milijardi dinara; slovenačka avio-firma Adrija ervejz prijavila je beogradskog avio-prevoznika Er Srbija nadležnoj evropskoj komisiji zbog velikog nedozvoljenog subvencioniranja firme u kojoj je većinski vlasnik; Elektroprivreda Srbije (EPS), prema nedavno objavljenom finansijskom izveštaju, prošle godine je zabeležila gubitak od 1,3 milijarde dinara.

  • Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku? Ivan Jovanović: Šta je srpska kulturna politika u 21. veku?

    Ovo bi bilo pitanje od milion dolara, i to ne samo za 21. već i za prethodne vekove i istorijske okolnosti, da kultura iole nešto vredi u Srbiji.

  • Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija Vladimir Gligorov: Moderna monetarna teorija

    Ovo ne mora da bude od neposrednog interesa, ali je svakako zanimljivo, posebno sada kada se raspravlja o merama monetarne politike u Vašingtonu i Frankfurtu. I u svim drugim centralnim bankama, ali ove dve su najvažnije.

  • Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta Dimitrije Boarov: Kako do bržeg rasta

    Otkako je posle prvog kvartala ove godine objavljeno da je Srbija u tom kratkom razdoblju povećala bruto domaći proizvod za samo 2,5 odsto, počelo je procenjivanje da li se uopšte 2019. može ostvariti projektovani privredni rast od 3,5 odsto i da li je realno očekivati povećanje te stope u narednim godinama bar do tempa od oko četiri odsto godišnje.

Preporuke prijatelja
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta societe AMSS side