10.08.2016 Beograd

Mijat Lakićević: Vučić i sedam mačića

Mijat Lakićević: Vučić i sedam mačića
Rast plata u 2016. iznosiće 10 odsto. To je Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade Srbije, obećao u svom ekspozeu 27. aprila 2014. godine, ali obećanje nije i neće ispuniti.

U času kada čitate ovaj tekst, dragi čitaoci, vama su poznata sva nova premijerova obećanja, ali u času kada je on – tekst, ne premijer – nastajao (utorak popodne), nama nisu bila, pa se učinilo zanimljivim i korisnim da se svi zajedno podsetimo starih. Ne svih, naravno, nego samo onih najvažnijih, koji bi mesto našli i u izlaganju od 15 minuta, a kamoli u trosatnom, koliko je trajalo ono pretprošlogodišnje, ili četvorosatnom, koliko je, prema najavama, trajalo ovogodišnje.

U ta, krucijalna, spada svakako i ono da će privatizacija preostalih 159 društvenih preduzeća biti okončana do kraja te, 2014. godine. Prošla je 2014, prošla je i 2015, proći će i 2016, a to obećanje neće biti ispunjeno. U stvari, da napravimo malu digresiju, od svega što je Vučić obećao pre dve godine ispunio je samo jedno – mada nesporno vrlo važno – ono o fiskalnoj konsolidaciji, tj. o smanjenju deficita u državnoj kasi. U koje treba uračunati i smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto, dok smanjenje penzija, da i na to podsetimo, nije bilo obećano, ali je uprkos tome – ispunjeno.

Ovde se, međutim, ne sme ispustiti iz vida jedno: kada se hvali, kao što se ovih dana hvali, da je za dve godine deficit smanjen na četvrtinu, tj. sa osam na dva odsto bruto domaćeg proizvoda, onda Vučić zaboravlja da je u vreme tog ekstremnog budžetskog manjka na vlasti bio, glavom i bradom, on sam.

Lista neispunjenih obećanja, da se vratimo na početak, mnogo je duža. Pored već pomenutog okončanja privatizacije, tu je čitav niz krupnih, „strukturnih”, kako vole da kažu ekonomisti, promena praktično celokupnog javnog sektora: javnih preduzeća, državne uprave, lokalne samouprave, zdravstva, obrazovanja... Međutim, dok je na privatizaciji mnogo toga urađeno, ali ona ipak nije završena, u nabrojanim oblastima nije urađeno praktično ništa, jedva ako je zagrebano po površini.

Moglo bi se ovom spisku dodati i pravosuđe, mada se, nasuprot prethodnim, u njegovom slučaju ne može reći da ništa nije urađeno. Naprotiv, učinjeno je mnogo, ali uglavnom na potčinjavanju pravosudne izvršnoj vlasti i daljem urušavanju njene samostalnosti.

Pred Vučićem se, dakle, nalazi sedam zadataka. Nijedan nije mačji kašalj; za svaki treba i vremena, i znanja, i upornosti. Ali – nijedan nije ni nov. Kako su oni u njegovom ekspozeu poređani, na šta je stavljen naglasak i čemu je dato prvenstvo, kakav je raspored tih zadataka u vremenu i prostoru, nije ni važno. Važno je da je novi/stari premijer dve godine već potrošio. Uglavnom uzalud.

autor: VV izvor: Novi magazin
Ostavi komentar (1) Ostavi komentar >>
Ostavi komentar
  • 10.08.2016, 13:11h bole (3)

    Odličan tekst, toplo ga preporučujem premijeru da ga pročita i analizira, možda nešto i shvati!

Pročitajte i...
  • Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko Dragan Markovina: Srećan ti rođendan, Republiko

    Zemlja koja je stvorena u Jajcu 29. novembra 1943. imala je, svi smo toga bolno svjesni, mnoge promašaje i ugrađeni rok trajanja, ali je nastala kao plod zajedničke borbe jugoslavenskih naroda, na ispravnoj strani povijesti, sa snovima o pravednom i modernom društvu, što su činjenice na koje moramo biti ponosni, uzimajući najbolje od njenog nasljeđa za budućnost i odbacujući najgore

  • Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči Dimitrije Boarov: SPS i ne kreči

    Pita me jedan prijatelj, stari simpatizer SPS-a, zašto sam ja u novinskim napisima toliko “upro” protiv Dačića i SPS-a.

  • Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću Dragan Markovina: Samo se društva bez budućnosti opsesivno bave prošlošću

    Ovaj tekst pišem točno na godišnjicu pada Vukovara i utemeljenja Herceg-Bosne. Obje ove stvari rezultirale su apsolutnim civilizacijskim potonućem koje je, ne samo u fizičkom smislu, gotovo u potpunosti uništilo dva predivna grada koji su predstavljali ogledan primjer zajedničkog življenja i nekog jugoslavenskog osjećaja, Vukovara i Mostara

  • Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji Dimitrije Boarov: Srbija pluta ka Aziji

    Naizgled, Srbija nezadrživo pluta ka Aziji, to jest ka Ruskoj Federaciji i Putinovoj Evroazijskoj uniji. Posle Makronove kočnice za proširenje EU, dok se, navodno, sama Evropa ne reformiše, palo je u Moskvi i potpisivanje trgovinskog sporazuma Srbije sa praznom imitacijom evropske ekonomske zajednice. Srpski rusofili i notorni evroskeptici u Beogradu, podjednako raspoređeni u vlasti i opoziciji, čini se da likuju.

  • Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj Mijat Lakićević: Vučićev najbolji neprijatelj

    Kada bi ga sam pravio, Vučić sebi ne bi mogao da smisli boljeg neprijatelja od Vuka Jeremića. To je za njega prosto idealan protivnik.

  • Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model Dimitrije Boarov: Predizborni ili Singapurski model

    Vidim da se rasprava oko najavljenog povećanja plata u javnom sektoru za osam do 15 odsto u idućoj godini počela “produbljavati” iako je većini običnih posmatrača prilično jasno da je reč o predizbornom poklonu vlasti svojoj biračkoj bazi, pretežno povezanoj sa državnom službom.

  • Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića Dimitrije Boarov: U čast guvernera Avramovića

    Rekao bih da se napokon i Srpska akademija nauka na neki način “odužila” svom pokojnom dopisnom članu Dragoslavu Avramoviću, čuvenom guverneru NBS, koji je 24. januara 1994. u jednom danu zaustavio fantastičnu hiperinflaciju u SR Jugoslaviji, koja je dostigla brzinu od preko 62 odsto rasta cena dnevno.

Preporuke prijatelja
novinarnica svuda
Zlatiborac
OTP banka lizing
Novi magazin- nedeljnik Medija centar Novinska agencija Beta AMSS side